Pol Pot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pol Pot
Pol Pot
Lični podaci
Puno imePol Pot, na rođenju Salot Sar
Datum rođenja(1925-05-19)19. maj 1925.[1][2]
Mesto rođenjaPrek Sbauv, Francuska Indokina
Datum smrti15. april 1998.(1998-04-15) (72 god.)
Mesto smrtiAnlong Veng, Kambodža
DržavljanstvoKambodže
NarodnostKambodžanin
Religijaateista
Porodica
Deca1
Politička karijera
Politička
stranka		Komunistička partija Kampučije, Demokratska partija Kampučije, Kambodžanska partija nacionalnog jedinstva
Čingeneral

Salot Sar ili Min Hai, (19. maj 1925 – 15. april 1998), opštepoznat kao Pol Pot, (km. ប៉ុល ពត), je bio vođa kambodžanskog komunističkog pokreta poznatog pod imenom Crveni Kmeri, i premijer Demokratske Kampućije od 1976. godine do 1979. godine.[3][4][5][6][7]

Pol Pot je rođen u jednom veoma malom ribarskom selu u unutrašnjosti Kambodže. Od njegovih rođaka danas je živ samo njegov mlađi brat. Godine 1934, kada je imao devet godina, otac koji je postao imućniji seljak i koji je našao veze, upisao je svog sina Salota Sara u osnovnu školu i poslao ga na školovanje u Pnom Pen, gde je kasnije upisao srednju školu. Salot Sar je u školi izučavao i učio puno o francuskoj književnosti i francuski jezik koji je tečno pričao. U to vreme u Kambodži, bila je izuzetno velika privilegija i luksuz da se deca sa sela i deca seljaka i zemljoradnika školuju u gradu ili da se školuju uopšte. Kasnije je tokom školovanja, dobio stipendiju i među izabranom grupom kmerskih studenata iz Kambodže otišao u Pariz. Kada se vratio natrag u Kambodžu, 1963. godine on osniva partiju koja će biti poznata pod nazivom Crveni Kmeri.

Pol Pot je postao defakto vođa Kambodže sredinom 1975. Tokom perioda u kome je bio na vlasti, Pot je zemlji nametnuo verziju agrarne kolektivizacije, primoravši stanovnike gradova da se presele na sela i da rade na kolektivnim farmama i drugim projektima koji su podrazumevali prinudni rad, a u cilju restartovanja civilizacije u Nultoj godini. Usled prinudnog rada, izgladnjivanja, slabe medicinske nege i smaknuća, procenjeno je da je stradalo od 1,7 do 2,5 miliona ljudi, što je približno 21% ukupnog stanovništva Kambodže.[8]

Najstrašnija posledica Potovog režima jeste jeziva slika osam hiljada od stotine hiljada još nađenih lobanja poređanih na jednom od kambodžanskih polja smrti koje je, između 1975. i 1979, na rubovima prašuma Indokine posejao komunistički režim Pola Pota i njegovih Crvenih Kmera. Nakon pada Crvenih Kmera, Pol Pot se više od 15 godina krio u šumama i živeo je na Tajlandu blizu granice sa Kambodžom. Umro je u sirotinji i bedi u malom selu blizu granice sa Tajlandom, nakon duže bolesti. Pored njega su bile druga žena i ćerka koja je tada imala 12 godina. U jednom intervjuu je izjavila da je njen otac bio jedan divan i brižan čovek prema njoj, ali da zna da je njen otac bio monstrum i diktator i nije bio ni svestan velikog zla koje je načinio.

Ono pak što objektiv fotografske kamere nije mogao zabeležiti prepušteno je sumornim hronikama zbivanja na jugoistoku Azije. A one kažu da je tih osam hiljada na tropskom suncu izbledelih lobanja tek vrh ledene sante zločina koje je tokom brutalne četvorogodišnje vladavine nad svojim narodom (ali i u ime njega) počinila frakcija kambodžanskih maoista.

U obračunima s “kontrarevolucionarima”, intelektualcima, stručnjacima, službenicima, vernicima, budističkim sveštenicima, nacionalnim manjinama, trgovcima, preduzetnicima, seljacima i građanima, Pol Potovi krvnici su ubili ukupno 1,7 miliona ljudi, ili petinu čitave kambodžanske populacije. Kada je bila reč o “neprijateljima” partije, nisu se štedela ni deca od tek nekoliko meseci, ali ni čitave porodice koje su svoj krvavi kraj dočekale na nekom od bezbrojnih polja smrti.

Kako su jurišni odredi Crvenih Kmera u to vreme bili kratki s mecima, egzekucije su se vršile zašiljenim bambusovim štapom: “kontrarevolucionar” bi kleknuo nad golemom jamom, nakon čega bi mu verni vojnik partije u potiljak zabio ovo primitivno, ali - pokazaće surova kambodžanska statistika - nadasve efikasno oružje. Kolovođe “kontrarevolucije” čekala je puno strašnija smrt: neki od njih bili su nabijani na kolac i ostavljani da živi skončaju u najstrašnijim mukama, drugi su u drvenim kavezima izgladnjivani do smrti, a preostali su upućeni u neke od radnih kampova dok od iscrpljenosti nisu poumirali.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo: 1925–1941.[uredi | uredi izvor]

Pol Pot je rođen u selu Prek Sbauv, u blizini grada Kampong Tom.[9] Nazvan je Salot Sar (kmerska reč សាឡុត ស, sar znači „beli, bledi“), što odnosilo na njegov relativno svetli ten kože.[10] U francuskim kolonijalnim zapisima datum njegovog rođenja je 25. maja 1928,[11], mada biograf Filip Šort tvrdi da je rođen u martu 1925.[12]

Prek Sbauv, selo u kojem je Pol Pot rođen i proveo svoje rane godine

Njegova porodica bila je mešovitog kineskog i etničkog kmerskog nasleđa, ali nisu govorili kineski i živeli su kao da su u potpunosti Kmeri.[10] Njegov otac Lot, koji je kasnije uzeo ime Salot Fem, bio je uspešan poljoprivrednik koji je posedovao devet hektara pirinča i nekoliko grla tegleće stoke.[13] Lotova kuća bila je jedna od najvećih u selu i u vreme presađivanja i žetve bi unajmio siromašnije komšije da obavljaju veći deo poljoprivrednih poslova.[12] Sarova majka, Sok Nem, bila je lokalno poštovana kao pobožni budista.[14] Sar je bilo osmo od devetoro dece (dve devojčice i sedam dečaka),[14] od kojih je troje umrlo mlado.[15] Odgajani su kao teravadski budisti, i tokom festivalima su putovali do manastira Kampong Tom.[16]

Kambodža je bila monarhija, ali je Francuski kolonijalni režim, a ne kralj, imao političku kontrolu.[17] Sarova porodica imala je veze sa kambodžanskom kraljevskom porodicom: njegova rođaka Meak bila je supruga kralja Sisovata Monivong, a kasnije je radila kao učiteljica baleta.[18] Kada je Sar imao šest godina, on i jedan njegov stariji brat poslati su da žive kod Meak u Pnom Penu; neformalna usvajanja bogatijih rođaka bila su tada česta u Kambodži.[14] U Pnom Penu je proveo 18 meseci kao monah početnik u gradskom manastiru Vat Botum Vadei, učeći budistička učenja i čitajući i pišući kmerski jezik.[19]

U leto 1935, Sar je otišao da živi sa svojim bratom Suongom i njegovom suprugom i detetom.[20] Te godine započeo je obrazovanje u rimokatoličkoj osnovnoj školi École Miche,[21], za šta je Meak plaćala školarinu.[22] Većina njegovih školskih kolega bila su deca francuskih birokrata i katolički Vijetnamci.[22] On je naučio da tečno govori francuski i upoznao se sa hrišćanstvom.[22] Sar nije bio akademski nadaren i ponavljao je dve godine, dobivši svoj Sertifikat o dopunskim osnovnim studijama 1941. godine kada mu je bilo 16 godina.[23] On je nastavio da posećuje Meak u kraljevoj palati i tamo je doživeo neka od svojih najranijih seksualnih iskustava sa nekim od kraljevih konkubina.[24]

Kasnije obrazovanje: 1942–1948.[uredi | uredi izvor]

Dok je Sar bio u školi, kralj Kambodže je umro. Francuske vlasti su 1941. imenovale Norodoma Sihanuka za njegovu zamenu.[25] Nova srednja škola, Pream Sihanukov koledž, osnovana je u Kampong Čamu, i Sar je izabran za đaka u toj instituciji 1942. godine.[26] Ovaj nivo obrazovanja pružio mu je privilegovan položaj u kambodžanskom društvu.[27] Naučio je da svira violinu i učestvovao u školskim predstavama.[28] Veliki deo slobodnog vremena proveo je igrajući fudbal i košarku.[29] Nekoliko njegovih kolega učenika, među njima Hu Nim i Kieu Samfan, kasnije su služili u njegovoj vladi.[30] Tokom novogodišnjeg odmora 1945. godine, Sar i nekoliko prijatelja iz njegove pozorišne trupe krenuli su autobusom u provincijsku turneju kako bi sakupili novac za putovanje u Angkor Vat.[31] Godine 1947, on je napustio školu.[32]

Te godine položio je ispite, čime je primljen u Lycée Sisowath, u međuvremenu živeći sa Suongom i njegovom novom suprugom.[33] U leto 1948. polagao je prijemne ispite za više klase liceja, ali nije uspeo. Za razliku od nekoliko njegovih prijatelja, nije mogao da nastavi školu za baccalauréat.[34] Umesto toga, 1948. godine upisao se na studije stolarije u Ecole Technique u Rusej Keu, u severnom predgrađu Pnom Pena.[35] Ovaj pad sa akademskog na stručno obrazovanje verovatno je bio šok.[36] Njegove kolege studenti uglavnom su bili niže klase od onih sa Lycée Sisowath, iako nisu bili seljaci.[27] U Tehničkoj školi upoznao je Ieng Sarija, koji je postao blizak prijatelj, a kasnije član njegove vlade.[27] U leto 1949. godine, Sar je položio završni ispit i obezbedio jednu od pet stipendija koje su mu omogućile da putuje u Francusku kako bi studirao u nekoj od tamošnjih inženjerskih škola.[37]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „BBC – History – Historic Figures: Pol Pot (1925–1998)”. BBC. Pristupljeno 25. 1. 2011. 
  2. ^ Chandler, David (23. 8. 1999). „Pol Pot”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 3. 2. 2011. g. Pristupljeno 4. 2. 2011. 
  3. ^ Brother Number One, David Chandler, Silkworm Book. 1992. str. 6.
  4. ^ Kiernan, Ben. The Pol Pot Regime: Race, Power, and Genocide in Cambodia under the Khmer Rouge, 1975–79. . New Haven, CT: Yale University Press. 1996. 
  5. ^ „Biography of Pol Pot”. Asiasource.org. Arhivirano iz originala 31. 5. 2009. g. Pristupljeno 27. 2. 2009. 
  6. ^ Pilger, John (1998). „America's long affair with Pol Pot”. Harper's Magazine. ??: 15—17. 
  7. ^ „Pol Pot Biography”. Notablebiographies.com. Pristupljeno 27. 2. 2009. 
  8. ^ „The Cambodian Genocide Program”. Genocide Studies Program. Yale University. 1994—2008. Pristupljeno 12. 5. 2008. 
  9. ^ Chandler 1992, str. 7; Short 2004, str. 15.
  10. ^ a b Short 2004, str. 18.
  11. ^ Chandler 1992, str. 7.
  12. ^ a b Short 2004, str. 15.
  13. ^ Chandler 1992, str. 8; Short 2004, str. 15, 18.
  14. ^ a b v Chandler 1992, str. 8.
  15. ^ Short 2004, str. 16.
  16. ^ Short 2004, str. 20.
  17. ^ Chandler 1992, str. 14.
  18. ^ Chandler 1992, str. 8; Short 2004, str. 16–17.
  19. ^ Chandler 1992, str. 9; Short 2004, str. 20–21.
  20. ^ Short 2004, str. 23.
  21. ^ Chandler 1992, str. 17; Short 2004, str. 23.
  22. ^ a b v Chandler 1992, str. 17.
  23. ^ Short 2004, str. 28.
  24. ^ Short 2004, str. 27.
  25. ^ Chandler 1992, str. 17; Short 2004, str. 28–29.
  26. ^ Chandler 1992, str. 18; Short 2004, str. 28.
  27. ^ a b v Chandler 1992, str. 22.
  28. ^ Chandler 1992, str. 19; Short 2004, str. 31.
  29. ^ Chandler 1992, str. 20; Short 2004, str. 31.
  30. ^ Chandler 1992, str. 19.
  31. ^ Short 2004, str. 32–33.
  32. ^ Chandler 1992, str. 21.
  33. ^ Short 2004, str. 36.
  34. ^ Chandler 1992, str. 21; Short 2004, str. 42.
  35. ^ Chandler 1992, str. 21; Short 2004, str. 42–43.
  36. ^ Short 2004, str. 42.
  37. ^ Short 2004, str. 42–43.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chandler, David P. (1992). Brother Number One: A Political Biography of Pol Pot. Boulder, San Francisco, and Oxford: Westview Press. ISBN 978-0-8133-0927-9. 
  • Short, Philip (2004). Pol Pot: The History of a Nightmare. London: John Murray. ISBN 978-0719565694. 
  • Denise Affonço, To The End of Hell: One Woman's Struggle to Survive Cambodia's Khmer Rouge.
  • David P. Chandler, Ben Kiernan & Chanthou Boua. Pol Pot plans the future: Confidential leadership documents from Democratic Kampuchea, 1976–1977. New Haven, CT: Yale University Press. 1988. .
  • Heder, Stephen (1991). Pol Pot and Khieu Samphan. Clayton, Victoria: Centre of Southeast Asian Studies. 
  • Ben Kiernan, "Social Cohesion in Revolutionary Cambodia", Australian Outlook, December 1976.
  • Ben Kiernan, "Vietnam and the Governments and People of Kampuchea", Bulletin of Concerned Asian Scholars (October–December 1979)
  • Ben Kiernan, The Pol Pot regime: Race, power and genocide in Cambodia under the Khmer Rouge, 1975–79. . New Haven, Conn: Yale University Press. 1997. .
  • Kiernan, Ben (2004). How Pol Pot came to power: A history of Cambodian communism, 1930–1975. New Haven, Conn: Yale University Press. .
  • Henri Locard, "State Violence in Democratic Kampuchea (1975–1979) and Retribution (1979–2004)", Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2021) European Review of History—Revue européenne d'Histoire, vol. 12, no. 1 (March 2005), pp. 121–143.
  • François Ponchaud, Cambodia: Year Zero. New York: Holt, Rinehart and Winston, 1978
  • Pescali, Piergiorgio (2010). Indocina. Bologna: Emil. 
  • Pescali, Piergiorgio (2015). S-21 Nella prigione di Pol Pot. Milan: La Ponga Edizioni. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pol Pot na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пол_Пот&oldid=27551122”