Potsdamski divovi
Potsdamski divovi je ime pruskog pešadijskog puka broj 6. Puk je bio sastavljen od vojnika viših od proseka, a osnovan je 1675. godine. Na kraju je raspušten 1806. godine, nakon što su Prusi poraženi od Napoleona. Tokom vladavine pruskog kralja Fridriha Vilhelma I od Pruske (1688–1740), jedinica je bila poznata kao Divovska straža Potsdama, a prusko stanovništvo im je dalo i nadimak "Dugi drugari".
Istorija puka
[uredi | uredi izvor]
Puk je 1675. godine sastavljen od dva bataljona i postao je poznat kao „Puk Kurprinz“ pod komandom princa Fridriha od Brandenburga, kasnijeg kralja Fridriha I od Pruske. Godine 1688. pruski kralj Fridrih Vilijam I postao je nominalni komandant puka. Nakon što se Fridrih Vilijam I popeo na presto 1713. godine, nastavio je sa jačanjem svoje vojske, što je uključivalo i unajmljivanje 40.000 plaćenika.Tada je već počeo da regrutuje i regrute koji su bili viši od proseka.
Kako se broj visokih vojnika povećavao, puk je dobio nadimak „Potsdamski divovi“. Prvobitna tražena visina vojnika bila je 6 pruskih stopa, odnosno 1,88 metara,[1] što je bilo znatno iznad tadašnjeg proseka. Sam kralj je bio visok 1,60m.[2] Fridrih je pokušavao da vojnike skupi na bilo koji način, uključujući i regrutovanje iz vojski drugih zemalja. Austrijski i ruski vladari, pa čak i sultan Osmanskog carstva, slali su mu visoke vojnike kako bi podstakli prijateljske odnose. Ruski car Petar I poklonio je nekoliko visokih vojnika u zamenu za čuvenu Ćilibarsku sobu.[3] Plate vojnika su bile visoke, ali nisu svi divovi bili zadovoljni, posebno oni nasilno regrutovani, pa su pokušavali da se dezertiraju ili se ubiju.
Frederik je pokušao da upari ove muškarce sa visokim ženama, kako bi uzgajao "divove". U Poreklu čoveka, Čarls Darvin pominje ovaj pokušaj kao jedini slučaj namernog selektivnog uzgoja kod ljudi: „Niti su određene muške i ženske jedinke namerno odabrane i uparene, osim u dobro poznatom slučaju pruskih grenadira; i u ovom slučaju čovek je poštovao, kao što se moglo očekivati, zakon metodičke selekcije, jer se tvrdi da su mnogi visoki muškarci bili odgajani u selima gde su živeli grenadiri sa svojim visokim ženama.“ [4]
Iako je Pruska nakratko intervenisala u Velikom severnom ratu, Potsdamski divovi nisu učestvovali u borbama.
Neki izvori navode da je postojao opravdani razlog za stvaranje puka „dugih momaka“, jer je višem vojniku bilo lakše da napuni Sprednjaču.[5] Drugi izvor navodi da su mnogi vojnici zapravo bili nesposobni za borbu zbog svog gigantizma.[6]
Kralj je svakodnevno obučavao sopstveni puk. Voleo je da slika portrete vojnika po sećanju. Trudio se da ih pokaže stranim posetiocima i uglednicima kako bi ih impresionirao. Ponekad bi pokušavao da se oraspoloži naređujući im da marširaju ispred njega, čak i ako je bio u bolesničkoj postelji. Ovu povorku, u kojoj bi bio ceo puk, predvodila bi njihova maskota, medved. Jednom se poverio francuskom ambasadoru da bi „najlepša devojka ili žena na svetu za mene bila stvar ravnodušnosti, ali visoki vojnici — oni su moja slabost“.[7]
Njihova uniforma nije bila ni na koji način jedinstvena za to vreme, a sastojala se od crvene mitre, pruske plave jakne sa zlatnim pertlama, grimiznih pantalona i belih gamaša.
Jedan od najviših vojnika puka, Irac Džejms Kirkland, navodno je bio 2 metra i 17 centimetara.[8] Kirklandov kolega Irac, pesnik Tomas O'Kasidi, takođe je služio u puku. Danijel Kajanus, čuveni švedsko-finski gigant, takođe je bio član puka.
Kada je kralj umro 1740. godine, puk se sastojao od 3.200 ljudi. Međutim, njegov naslednik Fridrih Veliki nije delio osećanja svog oca prema puku, koji mu se činilo nepotrebnim troškom. Puk je uglavnom raspušten i većina njegovih vojnika je integrisana u druge jedinice. Sam puk je degradiran u bataljon (6. gardijski Grenadirski) i učestvovao je u borbama tokom rata za austrijsko nasleđe kod Hoenfridberga 1745. i kod Rosbaha, Lojtena, Hokirha, Lignica i Torgaua tokom Sedmogodišnjeg rata. Bataljon se predao kod Erfurta i Prenclaua nakon pruskog poraza u bici kod Jene- 1806. godine, nakon čega je rasformiran i primljen u sastav 1. gardijskog puka.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ meyers.de Arhivirano 2010-05-26 na sajtu Wayback Machine
- ^ militaergeschichte.de Arhivirano 2008-12-10 na sajtu Wayback Machine
- ^ Rolf Fuhrmann: Die Langen Kerls - Die preussische Riesengarde 1675/1713-1806, Zeughaus Verlag, Berlin 2007
- ^ Darwin, Charles (1871). The descent of man, and selection in relation to sex. John Murray. str. 112. Pristupljeno 9. 2. 2021.
- ^ Jürgen Kloosterhuis: Legendäre „lange Kerls“. Quellfen zur Regimentskultur der Königsgrenadiere Friedrich Wilhelms I., 1713–1740, Berlin 2003, ISBN 3-923579-03-9
- ^ Kurt Zeisler: Die Langen Kerls. Das Leib- und Garderegiment Friedrich Wilhelms I., Frankfurt/Main 1993
- ^ Ward, Jason (6. 10. 2020). „The King Of Prussia Hired, Kidnapped And Bred Giant Soldiers”. Medium.
- ^ Potsdam at Marco Polo
Literatura
[uredi | uredi izvor]- JNV Bos. 2000. Biografija Fridriha Vilijama I, kralja Pruskog vojnika (1657-1713) . Pristupljeno 2007-10-03.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Udruženje 'Lange Kerls' (engleski)
