Preimplantaciona genetska dijagnostika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Preimplantaciona genetska dijagnostika
Mikrografija embriona sa 2 i 4 ćelije
MeSHD027724

Preimplantaciona genetska dijagnostika (akronim PGD) jedna je od oblasti medicinske genetika koja podrazumeva analizu gena ili hromozoma embriona kod „in vitro” fertilizacija (akronim IVF), koja se vrši pre transfera oplođene jajne ćeliju matericu. Postupak preimplantacione genetske dijagnostike, omogućava roditeljima da spreče implantaciju embriona za koji se utvrdi da poseduje neke genetske ili nasledne bolesti. Ponekad je neophodno utvrditi i pol, iz razloga što se određene bolesti prenose samo na muško ili žensko potomstvo (što po zagovornicima ravnopravnosti polova može ozbiljno ugroziti dugogodišnju borbu za ravnopravan položaj ženske i muške dece)[1] Na ovaj način, omogućen je izbor pola deteta, ne samo u slučaju kada postoji rizik od prenošenja bolesti za koje je poznato da se prenose samo na muško ili žensko potomstvo, već i u slučaju gde postoji poseban rizik od nekih bolesti koje su karakteristične za jedan pol. Na primer, u porodicama gde su žene oboljevale od raka dojke i gde je i sama žena koja je uključena u medicinski asistiranu reprodukciju obolela, te postoji velika verovatnoća da je nosilac tog gena, preimplantaciona genetska dijagnostika se može izvršiti kako bi se izbeglo žensko potomstvo.[2][3]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Humana reprodukcija obuhvata oplodnju jajne ćelije žene spermom muškarca, koja nakon devet meseci rezultira porođajem i rođenjem deteta, a obično uključuje seksualni odnos između žene i muškarca.[4]

Vantelesna oplodnja (in vitro fertilizacija - IVF) je postupak kojim su jajne ćelije oplođene spermatozoidima izvan materice. Postupak obuhvata hormonima kontrolisanu ovulaciju, vađenje (punkciju) jajnih ćelija iz jajnika žene, oplodnju jajne ćelije spematozoidima u tekućem medijumu i transfer zigota u matericu pacijentkinje.[5]

Preimplantaciona genetska dijagnostika — označava bilo kakvo testiranje embriona pre njegovog prenosa u matericu. Ona podrazumeva preimplantacionu dijagnostiku kod IVF iz embriona, pre transfera u matericu za određena genetska stanja (npr cističnu fibrozu, Hantingtonovu horeju itd.).[6]

Preimplantacioni genetski skrining (PGS) je testiranje za numeričke hromozomske abnormalnosti embriona kod IVF pre transfera embriona u matericu, „u cilju povećanja stope uspešnosti određenog ciklusa vantelesne oplodnje i rađanja zdrave dece”.[7]

Napomena: prema navedenim definicijama treba praviti razliku između pojmova preimplantaciona dijagnostika (PGD) i preimplatacioni genetski skrining (PGS).[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Preimplantacioni genetski skrining (PGS) je u mnogim svetskim centrima postao deo rutinske procedure u okviru vantelesne oplodnje, sa ciljem da se za embriotransfer odaberu genetski zdravi, (euploidni) embrioni, čime se povećavaju izgledi za uspešan ishod i skraćuje vreme do ostavrivanja trudnoće.

U Srbiji i zamljama u okruženju Klinički centar Vojvodine je jedina zdravstvena ustanova u kojoj se sprovode preimplantacione genetske dijagnostičke procedure, u skladu sa najnovijim saznanjima iz sveta.

Program je uveden u Kliničku praksu januara 2015. godine i do sada je urađen preimplantacioni genetički skrining kod 40 pacijentkinja, odnosno urađena je biopsija 200 embriona, a zatim i komparativna genomska hibridizacija (aCGH) na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u cilju selekcije euploidnih embriona.

Značaj[uredi | uredi izvor]

Borba za zdravo potomstvo na globalnom nivou predstavlja imperativ savremene medicine i uključuje prevenciju i blagovremeno otkrivanje naslednih bolesti. Primenom neinvazivne i invazivne prenatalne dijagnostike, kao što su preimplantaciona genetska dijagnostika/preimplantacioni genetski skrining može se postići značajan doprinos rađanju zdravog potomstva kod „in vitro” fertilizacija (IVF).[8]

Preimplantaciona genetska dijagnostika (PGD) namenjena je prvenstveno parovima koji su sami nosioci naslednih hromozomskih/genetskih abnormalnosti ili već imaju bolesno dete, kako bi im se ciljanim analizama omogućio transfer samo zdravog embriona.[9]

Pravna regulativa[uredi | uredi izvor]

Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine (Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini, ili Konvencija iz Ovijeda), iz 1997. godine, u članu 13 predviđa da se intervencije usmerena na modifikovanje ljudskog genoma mogu preduzimati samo u preventivne, dijagnostičke ili terapeutske svrhe, i samo ako njihov cilj nije uvođenje bilo kakvih izmene u genomu bilo kojeg potomka, dozvoljena je preimplantaciona genetska dijagnostika.[10][11][12][13]

Pravna regulativa u pojedinim zemljama[uredi | uredi izvor]

Preimplantaciona genetska dijagnostika je u većini evropskih zemalja zakonski dozvoljena i jasno regulisan. Italija je jedna od retkih zemalja koja pravno zabranjuje preimplantacionu genetsku dijagnostiku, dok se PGD ne sprovodi u Irskoj i Luksemburgu iz drugih razloga.

Zemlja Dijagnoza naslednih bolesti Aneuploidi - skrining Izbor imunokompatibilnih embriona Izbor pola Drugi razlozi (npr izbor anomalije)
Nemačka ne da ne ne ne
Austrija da[14] ne ne ne da
Švajcarska da da ne ne ne
Belgija da da da ne ne
Kina da da ne ne
Danska da da
Luksemburg da ne da
Indija da da ne
Irska
Izrael da da da
Italija ne ne ne ne ne
Japan da ne} ne
Luksemburg
Holandija da da ne ne
Norveška da da
Portugalija da da da
Švedska da da
Španija da da
Južna Afrika da da ne
Ujedinjeno Kraljevstvo da da da ne
SAD da da da da da

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]

Primeni preimplantacione genetske dijagnostike, u pravnim i drugim krugovima, upućuju se i mnogi prigovori. Po njima postupak predstavlja poseban oblik diskriminacije onih osoba koje su rođene sa nedostacima, odnosno bolestima koje se na ovaj način žele izbeći.[15][16] Protivnici ove metode kao neke od mogućnosti ovog postupka navode:[2]

  • Jedno je stanje, u kome postoji mogući rizik da će se roditi dete koje će za sebe smatrati da njegov život nije vredan življenja, odnosno da dobrobit postojanja nikako ne može da nadvlada teškoće koje njegovo stanje podrazumeva. U ovom slučaju, postupak preimplantacione genetske dijagnostike se sprovodi kako bi se izbeglo kršenje moralne obaveze prema nerođenom detetu.[2]
  • Drugo je nastojanje da dete ima razuman kvalitet života, i opravdano se smatra da je njegov život vredan življenja, iako je moguće da bi njegovo stanje moglo da ima negativan uticaj na roditelje. U ovom slučaju se postupak preimplantacione genetske dijagnostike sprovodi zbog interesa roditelja, a ne deteta. Kako se ovom medicinskom intervencijom žele zaštiti interesi roditelja, moguće je da se takvim postupkom nesvesno diskriminišu decu čiji roditelji, ili nisu smatrali da su to razlozi za nerađanje dece ili, verovatnije, uopšte nisu bili u prilici da biraju.

Jedan od analitičar ove metode autor brojnih studija Kran zaključuje:

Kategorija pacijentica za PGD i PGS[uredi | uredi izvor]

Danas se u načelu pacijentica koje bi mogle da koriste PGD/PGS, razvrstavaju u nekoliko kategorija, a to su:[18]

  • majke starijeg životnog doba (preko 36 godina) kod kojih je vršena IVF
  • pacijentkinje svih uzrasta sa više neuspelih IVF (obično 3 i više)
  • pacijentkinje koje su nosioci hromozomskih translokacija
  • pacijentkinje koje su imale više spontanih pobačaja, u prvom tromesečju trudnoće,
  • pozitivna porodična anamneza u pravcu naslednih bolesti
  • iz nepoznatih razloga, sa istorijom neuspešnih ciklusa vantelesne oplodnje.[7]

Postupak[uredi | uredi izvor]

Trećeg trećeg do petog dana od oplođenja, u fazi od osam ćelija, biopsijom se od embriona uzima jedna, ili ponekad dve ćelije (blastomere). Tako se za DNK analizu embriona koristi genetički materijal iz jedne ćelije. Potom se različitim tehnikama, vrše ispitivanje svih hromozoma u bioptičkom uzorku. Za tu namenu koriste se:

Tehnika molekularne biologije — visoke preciznosti i osetljivosti, kao što su Komparativna genomska hibridizacija sa mikromrežama (eng. microarray CGH) — „koja dopušta detekciju aneuploidije na sva 24 hromozoma, kao i nebalansiranih derivata nosilaca hromozomskih translokacija.[7]”

Tehnika sekvenciranja nove generacije (Next Generation Squencing) — koja se zasniva „na skeniranju celokupnog genoma, pri ispitivanju višestrukih genetskih oblasti.[7]”

Nakon dobijanja analize vrši se selekcija zdravih embriona te implantacija istih u matericu.[7]

Biopsija embriona - blastomera za preimplantacionu genetsku dijagnostiku

„Kada je reč o biopsiji 3. dana, embrioni se kultivišu do 5. dana razvoja, a zatim, u zavisnosti od nalaza preimplantacionog genetskog skrininga, sledi embriotransfer ili krioprezervacija normalnih embriona. U slučaju biopsije 5. dana, embrioni se zamrzavaju odmah nakon završetka procedure, pa se normalni embrioni prenose u sledeći ciklus”.[7]

Stope uspešnosti pojedinih koraka u IVF[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje prosečnu verovatnoću uspeha pojedinih koraka procesa u IVF/PID, pod pretpostavkom da jedan roditelj ima autozomno dominantnu naslednu bolest (heterozigot ili heterozigotnost — prisustvo različitih genskih alela (A1A2 ili Aa) na istom genskom lokusu na paru homologih hromozoma) i sprovodi se novi ciklus.[19]

1. Jajna ćelija 1
2. Jajna ćelija sposobna za osemenjavanje 0.8[20] 1
3. Impregnirana jajna ćelija 0.56 0.7 1
4. Embrion u 4-to ćelijskoj fazi 0.3 0.38 0.55 1
5. Embrion u 8-ćelijskoj fazi 0.22 0.28 0.4 0.72 1
6. Uspešna biopsija 0.2 0.27 0.38 0.68 0.95[21] 1
7. Uspešna dijagnoza 0.18 0.25 0.34 0.61 0.86 0.9[22] 1
8. Prenosivi embrion (bez genetskog oštećenja) 0.09 0.13 0.17 0.31 0.43 0.45 0.5[23] 1
9. Embrion nakon uspešne implantacije 0.02 0.02 0.03 0.05 0.06 0.07 0.08 0.15 1
10. Rođenje 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.13 0.85
Verovatnoća da se iz određenog broja impregniranih jajašaca dobrog kvaliteta u IVF sa PGD-om može dobiti najmanje jedan prenosivi zametak
Broj impregniranih jajnih ćelija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Verovatnoća,[24] 0.17 0.31 0.42 0.52 0.61 0.67 0.73 0.78 0.81 0.84

Prednosti preimplantacionog skrininga[uredi | uredi izvor]

Transfer embriona sa normalnim brojem hromozoma povećava procenat njihove implantacije, smanjujući istovremeno učestalost pobačaja u prvom tromesečju za 15%.[7]

Istovremeno, preimplantacioni skrining smanjuje mogućnosti rađanja dece sa hromozomskim aberacijama, kao što je trisomija 21 (Daunov sindrom).[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brigit Toebes, “Sex Selection under International Human Rights Law”, Medical Law International, Vol. 9, 3/2008, 197.
  2. ^ a b v g Sandra Samardžić, Prava deteta u oblasti medicinski asistirane reprodukcije, Doktorska disertacija. Pravni fakultet Novi Sad, 2018.
  3. ^ Dodatak 2 Zakona o humanoj fertilizaciji i embriologiji Ujedinjenog Kraljevstva iz 1990. godine, sa novim odredbama (1ZA - 1ZC) iz 2008.
  4. ^ Nebojša Radunović Humana reprodukcija : izabrana poglavlja: bazična medicina, ginekologija, perinatologija, Medicinski fakultet Beograd. 2013. ISBN 9788671174077.
  5. ^ Ilić, Sonja. „Vantelesna oplodnja (VTO)”. Stetoskop info. Objavljen: 12.03.2009. Pristupljeno 22. 1. 2020. 
  6. ^ Scriven P, Flinter F, Khalaf Y et al. Benefits and drawbacks of preimplantation genetic diagnosis (PGD) for reciprocal translocations: lessons from a prospective cohort study. Eur J Hum Gen 2013; 21:1035-41.
  7. ^ a b v g d đ e ž z „Preimplantacioni genetski skrining – PGS”. www.sr.iakentro.com. Pristupljeno 22. 1. 2020. 
  8. ^ Daniela Reitz: Wunschkinder. Präimplantationsdiagnostik aus der Perspektive der Prinzipienethik und der feministischen Ethik, Edition Ethik Band 8, Edition Ruprecht, Göttingen 2011, ISBN 978-3-7675-7139-6.
  9. ^ Bašić, M., Milojević, M., Mitić, D., & Cvetković, J. [2010]. Etički aspekti u oblasti asistirane reprodukcije. Acta Facultatis Medicae Naissensis, 27(3), 171-178.
  10. ^ Beyleveld, D., Brownsword, R. (1999). Human Dignity, Human Rights and Human Genetics. InR. Brownsword, W.R. Cornish, M. Llewelyn (Eds.). Law and Human Genetics-Regulating a Revolution (pp. 69‒88). Oxford – Portland: Hart Publishing
  11. ^ De Wert G, Dondorp W, Shenfield F, et al. ESHRE task force on ethics and Law22:preimplantation genetic diagnosis. Hum Reprod 2014; 29:1610-7.
  12. ^ Sparrow R. Gender eugenics? The ethics of PGD for intersex conditions. Am J Bioet 2013; 13:29-38.
  13. ^ Kovaček Stanić, Gordana, Legislativa o ljudskoj reprodukciji uz biomedicinsku pomoć, Pravni fakultet u Novom Sadu, 2008.
  14. ^ „Bestimmung zur Präimplantationsdiagnostik im Fortpflanzungsmedizingesetz 2015”. RIS (na jeziku: nemački). Bundeskanzleramt. Pristupljeno 2017-09-26. 
  15. ^ Karanikić Mirić, Marija, „Šteta usled neželjenog rođenja i neželjenog života: osvrt na Zojin zakon“, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, 1/2016, 105-131.
  16. ^ Kovaček Stanić, Gordana, „Porodičnopravni aspekt biomedicinski potpomognutog oplođenja u pravu Srbije i evropskim pravima“, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, sveska 131, 2010, 415-430.
  17. ^ Kahn, Jefferey P., “Genetic Harm: Bitten by the Body that Keeps You?”, Bioethics, Vol.5, 4/1991, 289-308
  18. ^ Jadranka Jovanović-Privrodski, Ivana Kavečan, GENETIČKI ASPEKT HUMANE REPRODUKCIJE Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. XVIII seminar PEDIJATRIJSKA ŠKOLA SRBIJE Zbornik predavanja
  19. ^ E. Vanneste et al.: Chromosome instability is common in human cleavage-stage embryos. In: Nature Medicine, 2009, 15, S. 577–583.
  20. ^ Soweit nicht anders vermerkt, beruhen die Angaben in dieser Tabelle auf der Befragung verschiedener Fortpflanzungsmedizinerinnen und -mediziner in der Schweiz im Jahre 2007. Vgl. dazu auch M. Vandervorst et al., Succesfull preimplantation genetic diagnosis is related to the number of available cumulus-oocyte complexes, Human Reproduction, 13, 1998, S. 3169–3176. erläuternden Bericht vom 28. Juni 2011[mrtva veza],InternetArchiveBot[mrtva veza] des schweizerischen Bundesamtes für Gesundheit zur Änderung von Art. 119 BV und zur Änderung des Fortpflanzungsmedizingesetzes, S. 21)
  21. ^ A. D. Handyside, Human embryo biopsy for preimplantation genetic diagnosis, in: D. K. Gardner et al., Textbook of Assisted Reproductive Techniques, London 2004, S. 191–199. (Quellenangabe aus dem [[[:Šablon:Toter Link]] erläuternden Bericht vom 28. Juni 2011][mrtva veza]Šablon:Toter Link des schweizerischen Bundesamtes für Gesundheit zur Änderung von Art. 119 BV und zur Änderung des Fortpflanzungsmedizingesetzes, S. 21)
  22. ^ J. Murken: Pränatale Diagnostik. In: J. Murken, T. Grimm, E. Holinski-Felder (Hrsg.): Humangenetik. Stuttgart 2006, S. 386 ff. (Quellenangabe aus dem [[[:Šablon:Toter Link]] erläuternden Bericht vom 28. Juni 2011][mrtva veza]Šablon:Toter Link des schweizerischen Bundesamtes für Gesundheit zur Änderung von Art. 119 BV und zur Änderung des Fortpflanzungsmedizingesetzes, S. 21)
  23. ^ Bei einem autosomal-dominanten Erbgang beträgt die Wahrscheinlichkeit 50%, dass ein Kind heterozygot für das Defektallel ist (Prämisse: ein Elternteil ist krank (heterozygot)).
  24. ^ Verovatnoća = 1 - bn; a = 0,17 (odgovara verovatnoći da će se impregnirana jajna ćelija dobrog kvaliteta razviti u prenosivi embrion), b = 1-a (kontra verovatnoća)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Преимплантациона_генетска_дијагностика&oldid=27441972”