Principi iz Jogjakarte

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Principi iz Jogjakarte je dokument o ljudskim pravima u oblastima seksualne orijentacije i rodnog identiteta, objavljen kao rezultat međunarodnog sastanka grupa za ljudska prava u Jogjakarti u Indoneziji, novembra 2006. godine. Načela su dopunjena 2017. godine tako da uključuju nove osnove rodnog izražavanja i polnih karakteristika, kao i brojne nove principe.

Principi sadrže skup propisa namenjenih primeni standarda međunarodnog prava o ljudskim pravima za rešavanje pitanja kršenja ljudskih prava lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih i interseksualnih (LGBT) osoba.

Verzije načela[uredi | uredi izvor]

Originalni principi iz 2007.[uredi | uredi izvor]

Dokument sadrži sledeće principe:

  • Preambula: Preambula priznaje kršenja ljudskih prava zasnovana na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, koja podrivaju integritet i dostojanstvo, uspostavlja relevantni pravni okvir i daje definicije ključnih pojmova.
  • Pravo na univerzalno uživanje ljudskih prava, nediskriminaciju i priznanje pred zakonom: Principi 1 do 3 postavljaju principe univerzalnosti ljudskih prava i njihovu primenu na sve osobe bez diskriminacije.
  • Prava na ljudsku i ličnu bezbednost: Principi 4 do 11 se bave osnovnim životnim pravima, slobodom od nasilja i mučenja, privatnošću, pristupom pravdi i slobodom od proizvoljnog pritvaranja i trgovine ljudima .[1]
  • Ekonomska, socijalna i kulturna prava: Principi 12 do 18 utvrđuju značaj nediskriminacije u uživanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uključujući zapošljavanje, smeštaj, socijalnu sigurnost, obrazovanje, seksualno i reproduktivno zdravlje, uključujući pravo na informisani pristanak i terapiju promene pola.
  • Pravo na izražavanje, mišljenje i udruživanje: Principi 19 do 21 naglašavaju važnost slobode izražavanja sebe, svog identiteta i svoje seksualnosti, bez uplitanja države na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, uključujući pravo na mirno učešće na javnim okupljanjima i događajima i na drugi način povezivanje u zajednici sa drugima.
  • Sloboda kretanja i azila: Principi 22 i 23 ističu prava lica da traže azil zbog progona na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.[2]
  • Prava učešća u kulturnom i porodičnom životu: Principi 24 do 26 se bave pravima osoba da učestvuju u porodičnom životu, javnim poslovima i kulturnom životu svoje zajednice, bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
  • Prava branitelja ljudskih prava: Princip 27 priznaje pravo na odbranu i promovisanje ljudskih prava bez diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, i obavezu država da osiguraju zaštitu branitelja ljudskih prava koji rade u ovim oblastima.
  • Prava na nadoknadu štete i odgovornost: Principi 28 i 29 potvrđuju važnost pozivanja na odgovornost kršilaca prava i obezbeđivanja odgovarajućeg obeštećenja za one koji se suočavaju sa kršenjem prava.
  • Dodatne preporuke: Principi postavljaju 16 dodatnih preporuka nacionalnim institucijama za ljudska prava, profesionalnim telima, finansijerima, nevladinim organizacijama, Visokom komesaru za ljudska prava, agencijama UN -a, ugovornim telima, posebnim procedurama i drugima.

Početak[uredi | uredi izvor]

Finalizirani principi predstavljeni su kao globalna povelja 26. marta 2007. godine u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi .[3][4] Majkl O'flaerti je na konferenciji Međunarodne asocijacije lezbijki i gejeva (ILGA) u Litvaniji 27. oktobra 2007 objasnio da „sva ljudska prava pripadaju svima nama. Imamo ljudska prava zato što postojimo - ne zato što smo homoseksualci ili strejt i bez obzira na svoj rodni identitet ", već da se u mnogim situacijama ova ljudska prava ne poštuju niti ostvaruju" .[5]

Principi su predstavljeni na događaju Ujedinjenih nacija u Njujorku 7. novembra 2007. godine, čiji su sponzori bili Argentina, Brazil i Urugvaj. Hjuman rajts voč objašnjava da bi prvi korak ka tome bio de-kriminalizacija homoseksualnosti u 77 zemalja koje još uvek imaju zakonske kazne za osobe u istospolnim vezama i ukidanje smrtne kazne u sedam zemalja koje još uvek imaju smrtnu kaznu za takvu seksualnu praksu.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Principle 11. The Right to Protection from all form of exploitation, sale and trafficking of human being
  2. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Refworld - UNHCR Guidance Note on Refugee Claims Relating to Sexual Orientation and Gender Identity”. Refworld. Arhivirano iz originala 7. 12. 2016. g. Pristupljeno 18. 2. 2016. 
  3. ^ „ILGA-Europe”. Arhivirano iz originala 3. 11. 2012. g. Pristupljeno 18. 2. 2016. 
  4. ^ Sexual Orientation, Gender Identity and International Human Rights Law Arhivirano oktobar 4, 2011 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ „The Yogyakarta Principles: Rapporteur Addresses Gay Conference”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2009. g. Pristupljeno 18. 2. 2016. 
  6. ^ Thomson Reuters Foundation. „Humanitarian - Thomson Reuters Foundation News”. Arhivirano iz originala 10. 11. 2008. g. Pristupljeno 18. 2. 2016. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Принципи_из_Јогјакарте&oldid=26982639”