Prokrida

Prokridina smrt, Piero di Cosimo (1486–1510).

Prokrida je u grčkoj mitologiji bila kćer atinskog kralja Erehteja i Praksiteje.

Mitologija

Prokrida je sa svojim mužem Kefalom živela srećno, dok ga nije otela boginja zore Eoja. Kefal nije želeo ljubav boginje, već da se vrati kući svojoj Prokridi. Boginja je na kraju popustila i vratila ga, ali mu je u srce unela sumnju o vernosti njegove žene. Zato se on njoj vratio sa likom preobraženim u drugog muškarca i počeo da joj se udvara. Tek kada joj je ponudio skupocene poklone, Prokrida mu je poklonila ljubav. Kada je otkrio svoj identitet, postiđena žena je pobegla u planine i postala pratilja boginje Artemide. Ipak, Kefal nije mogao da zaboravi svoju voljenu, pa je krenuo da je traži. Kefal je, posle dužeg traganja, pronašao Prokridu koja je bila u pratnji boginje Artemide, pa mu je ona kao svom velikom poštovaocu, vratila Prokridu. Artemida je dozvolila Prokridi da pokloni Kefalu darove koje je ona njoj poklonila - čarobno koplje koje nikada ne promaši svoj cilj i lovačkog psa kome nijedno živo biće ne može pobeći.

Prema drugoj priči, Prokrida je prevarila Kefala u toku njegovog odsustva sa Pteleonom koji joj je poklonio zlatnu krunu. Kada je Kefal otkrio njeno neverstvo, pobegla je na Krit kralju Minoju, čija je ljubavnica postala, te joj je on poklonio koplje i psa. Minoj je inače bio poznat kao čovek koji je voleo žene i bio neveran svojoj supruzi Pasifaji, te je ona bacila čini na njega da kada ejakulira, umesto semena izbacuje zmije, škorpije i otrovne stonoge, što bi se završilo smrću njegove ljubavnice. Na Pasifaju, kao kćerku boga Helija, to nije imalo uticaja. Minoj iz tog razloga nije mogao da ima dece, pa je Prokrida obeubedila sebi mesto na dvoru tako što mu je obećala da će ga izlečiti od te neobične sterlinosti. Prokrida je u ženske genitalije ubacila bešiku koze, te kada je ejakulirao gamad u tu bešiku, mogao je da vodi ljubav sa svojom ženom i da ima decu. Iz zahvalnosti, Minoj je dao Prokridi koplje i psa Lelapa, koje je sam dobio od Zevsa zbog toga što je svojevremeno zaštitio Evropu. Prema drugim autorima, ona ga ipak nije izlečila, već mu je bila samo ljubavnica, koja je pristala to da bude kada joj je ponudio koplje i psa. Ipak, dala mu je poseban napitak od korena kako joj ne bi naudio tokom vođenja ljubavi. Plašeći se njegove ljubomorne supruge Pasifaje, ponovo je pobegla u Atiku, gde se susrela sa Kefalom. Vrativši se kući, njih dvoje su nastavili sa svojim mirnim životom. Jednog dana joj je jedan pastir rekao u poverenju da njen Kefal odlazi u šumu i doziva neku „Nefelu“. Pastir nije znao da je Nefela boginja oblaka i da je Kefal dozivao oblak, da bi u njegovoj senci mogao da se odmori posle lova. Prokrida je idućeg juta pošla ranije od Kefala u šumu i sakrila se blizu proplanka gde se Kefal obično odmarao. Posle izvesnog vremena pojavio se Kefal, a Prokrida, kada je začula kako doziva Nefelu, bila je sigurna da je Kefal došao na sastanak sa boginjom i zaplakala se od žalosti. Kada je začuo šum iz grmlja u kome je bila Prokrida, pomislio je da je to šum skrivene divljači i hitnuo je koplje. Tada je začuo krik svoje žene i shvatio je koga je pogodio. Rana je bila smrtonosna, te ju je Kefal uzeo u naručje i objasnio joj tragični nesporazum, tako da je ona umrla sa osmehom na usnama.

Prokrida i Kefal su imali sina Arkisija, a pominje se i njena kćerka Aglaura, koju je imala sa svojim ocem Erehtejem.

Druge ličnosti

Prokrida je, prema Apolodoru, bila jedna od mnogobrojnih kćerki Tespija i Megamede, koja je sa Heraklom imala sinove Antileonta i Hipeja.

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.