Rabin Ignjat Šlang

Rabin Ignjat Šlang
Datum rođenja	20. oktobar 1873.
Mesto rođenja	Q11739677
Datum smrti	28. mart 1942
Mesto smrti	Banjički logor

Rabin Ignjat Šlang (Klasno, 20. oktobar 1873 – Beograd, 28. mart 1942) bio je rabin, pisac, izdavač knjiga i veroučitelj.

Ignjat Šlang
Rabin Ignjat Šlang
Druga imena	Jichak Koen
Datum rođenja	(1873-10-20)20. oktobar 1873.
Mesto rođenja	Klasno, Ruska Imperija
Datum smrti	28. mart 1942.(1942-03-28) (68 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Supruga	Ruža Šlang
Deca	Milan Šlang Isidor Šlang Teodor Šlang
Odlikovanja	Orden Svetog Save IV stepena Medalja za zasluge Crvenog krsta

Biografija

Rabin Ignjat Šlang je rođen 20. oktobra 1873. godine, u mestu Klasno, u Poljskoj. Završio je Visoku rabinsku školu u Bratislavi. Službovao je kao hazan u Pakracu. Početkom 20. veka, sa suprugom Ružom i tri sina, preselio se u Beograd, gde je počeo rabinsku službu u Aškenaskoj opštini. Sarađivao je sa dr Davidom Alkalajem u cionističkoj organizaciji i jedan je od osnivača Bnei Brit loža Srbija 676 (1911). Bio je cionista i srpski patriota.

U vreme Balkanskih ratova, držao je besede u aškenaskoj sinagogi, a pod njegovim predsedništvom, Aškenaska opština je uredila XXII rezervnu vojnu bolnicu.

Bio je stomačni bolesnik i svake godine je išao na lečenje u Trenčin (Mađarska). Izbijanje Prvog svetskog rata, u junu 1914, ga je zateklo tamo samog, gde su ga mađarske vlasti zatvorile u logor. Pušten je kada se ustanovilo da ima austrijsko državljanstvo. Nije mogao da se vrati u Beograd, te se nastanio u Zagrebu. Njegova supruga je sa decom pobegla u Niš, gde se razbolela od tifusa i umrla.

Doprineo je građenju sinagoge u Kosmajskoj ulici, u Beogradu. U temelj te zgrade uzidana je dvojezična povelja na pergamentu stavljenom u hermetički zatvoren mesingani cilindar. Svojeručno je napisao tekst povelje na hebrejskom, a tekst na srpskom jeziku napisao je njegov sin Isidor. Povelju su potpisali kralj Aleksandar Karađorđević i kraljica Marija.

Držao je predavanja u čitaonici Jevrejskog doma, i bio je jevrejski veroučitelj za više razrede gimnazije. Govorio je nemački i hebrejski.

Za doprinos u Balkanskim ratovima, dobio je Medalju za zasluge Crvenog krsta, a odlikovan je i Ordenom Svetog Save IV reda.

U maju 1941. godine, uhapšen je i odveden je sa sinom Milanom i drugim jevrejskim liderima, na „saslušanje” u Beč i Grac. Vraćen je u Beograd, gde je stradao u logoru na Banjici, 28. marta 1942. godine.

Dela

• Ikarej haemuna (Osnovi vere Mojsijeve za izrailjsku školsku mladež) (1902);

• Jevreji u Beogradu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. март 2021), Београд 1926;
• Јевреји на североистоку Европе, Загреб 1927;
• Лашон вадат (Уџбеник јеврејског језика за почетнике), Београд 1938.

Спољашње везе

• Јеврејска дигитална библиотека
• књига Јевреји у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (24. mart 2021)