Radujevačka peščara
Radujevačka peščara[1] je peščara Dunavskog sliva Karpatske Srbije u Negotinskoj Krajini, na severoistoku Srbije, u neposrednoj blizini druge peščare, Negotinske.
Ova peščara je deo lanca peščara sličnog porekla u mikroregionu Istočne Srbije uz Dunav (vidi: Peščara).
Administrativno se nalazi u Opštini Negotin, a situirana je severno od reke Timok na oko 4,5 km od ušća reke u Dunav. Nalazi se uz sam Dunav a takođe i u nižoj kotlini između imenodavnog Radujevca sa istoka i Srbova i Bukovče na jugu, a proteže se uzdužno u pravcu Negotina. Predstavlja ostatak eolskog nanosa iz Dunava na njegovoj desnoj obali. Peščara pokriva približno 14 km².
Izgled, živi svet[uredi | uredi izvor]
Peščare su jedinstvene i predstavljaju geološku i biološku vrednost, naročito njihova staništa sa otvorenim peskom. Zbog težnje čoveka da pokretni pesak veže a i generalno, da svaki pedalj pejzaža uredi, danas imamo samo male fragmente pravih peščara, ali se i njihov pesak kopa i eksploatiše.
Što se biljnog pokrivača tiče, peščara kod Radujevca je intenzivno kultivirana i prekrivena plantažnim vinogradima i voćnjacima, od kojih su neki zaparloženi što pomaže da se barem delimično povrati nekadašnji prirodni izgled peščare. Jedan deo je pokriven šumskom i grmastom vegetacijom. Otvorenog peska ima malo, a pokretnog samo na mestima gde se veštački eksploatiše. Dinskog reljefa nema, relativne visinske razlike se kreću u opsegu 5-8 m.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Dr Mlađen Jovanović (2014): Peščare u Srbiji[mrtva veza]. Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu.