Србово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Србово
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.502
Географске карактеристике
Координате44°13′32″ СГШ; 22°36′15″ ИГД / 44.2255° СГШ; 22.604166° ИГД / 44.2255; 22.604166Координате: 44°13′32″ СГШ; 22°36′15″ ИГД / 44.2255° СГШ; 22.604166° ИГД / 44.2255; 22.604166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина48 м
Србово на мапи Србије
Србово
Србово
Србово на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Србово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 502 становника (према попису из 1991. било је 951 становника).

Историја[уреди]

На први помен о селу наилазимо на карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Szerbova а 1736. године као Сербовлаш у коме је поп Преда опслуживао 60 кућа. Село Serbovlassi је записано и 1784. године а помиње се и 1811. године. Србовлашљ је 1846. године имао 113, 1866. 138 кућа, а 1924. године 140 кућа.[1]

У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Када су Турци заузели овај крај становништво је бежало од зулума, али и у новој постојбини, наводно у Аустрији им је било тешко па су се вратили у Подгорин. Међутим, нису нашли ни трага од ранијег насеља, а чак је и река промела ток. Настанили су се по бурдељима и земуницама и селу име променили у Србовлах. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радак, који су се, такође, растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.[2] Румунско-српска струја је само „освежила”освежила влашки говор и задржала влашке народне традиције. Указом из 1899. године село је добило назив Србово. Данас је то насеље са влашким говором, типично збијеног типа. Обилује јаким изворима и плодном равничарском земљом.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Србово живи 432 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,6 година (48,0 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 951
1953. 972
1961. 999
1971. 1.030
1981. 1.053
1991. 951 696
2002. 502 918
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
474 94,42 %
Власи
  
22 4,38 %
Румуни
  
3 0,59 %
непознато
  
3 0,59 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 199. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 199. 
  3. ^ „Србово”. Општина Неготин. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]