Razgovor:Josip Broz Tito/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Šta je ovde osporeno? Da li stvarno još ima ljudi koji u Titovo delo nisu ubedjeni? Pogledajte istoriju. Puno toga treba da zahvalimo Titu.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.173.253.199 (razgovor • doprinosi) | 15:12, 7. april 2005

Godišnjica

Zašto ne piše na glavnoj strani da je na današnji dan umro Tito? Pa valjda nam je to važnije od Hose Marija Asnara i prvih konjičkih trka? BokicaK 20:19, 4. maj 2006. (CEST)

Postoje ljudi koji svaki dan prave te događaje. I nema ih mnogo. Ako nešto fali ubacite. Mnogo bi bolje bilo da neko napravi ponekad šablon nego da samo kritikujet. --Jovanvb 20:56, 4. maj 2006. (CEST)

Obično kada pravim šablon "na današnji dan..." stavim jednu ličnost koja je preminula, iz razloga da nam naslovna ne izgleda kao strana sa čituljama. :) Pokušavam da "izmešam događaje" koliko god je to moguće. Najviše je onih "u zemljotresu poginulo xxx... eksplozija bombe tuitu poginulo xxx... ovaj streljao ovoliko i onoliko... u avionskoj nesreći poginulo xxx..." itd. Iz tog razloga se u današnjim događajima mogu naći informacije o prvim konjskim trkama, i premijeru Španije. Lično se nisam mnogo dvoumio između Tita i Aleksandara Karađorđevića. Što se tiče važnosti godišnjice Josipa Broza, hmm, diskutabilno, kako kome :). Djus ^reci 20:58, 4. maj 2006. (CEST)

Kad` bolje razmislim možda je i trebalo ubaciti.:) Djus ^reci 21:04, 4. maj 2006. (CEST)

Džasper Ridli

Ne bih se složio da je biografija Džaspera Ridlija o Brozu na bilo kakav način obkektivna, pogotovo o posleratnom periodu njegove vladavine. Pisana je potpuno sa prohrvatskim i proslovenačkim stavovima. Čak se i ovde vidi da se srpski komunisti nazivaju retrogradnim a proustaški nacional-komunisti maspoka su prikazani kao velike demokrate i navodne žrtve.

--Branko1408 09:14, 7. maj 2006. (CEST)

Pozdrav iz Hrvatske

Na hr.wikipedia radim marljvio zadnja tri mjeseca na članku o Titu, i još ponečemu. Pogledajte, vjerujem da će vas zanimati, pa se možda može i prenijeti. Također i moje objašnjenje koje sam upravo napisao u razgovoru uz tekst!--Fausto 17:00, 30. maj 2006. (CEST)

Što se tiče članka na HR vikipediji to je obično nacionalističko smeće. --Branko1408 04:57, 12. jun 2006. (CEST)

Dobro, ako smatraš da članak nije neutralan, možeš to reći i smirenijim tonom - nema potrebe za tako teškim rečima. Sve i da članak jeste „nacionalističko smeće“, ovakav nastup neće učiniti da se taj članak poboljša. Zamolio bih te da ne svodiš raspravu na puko prepucavanje. Hvala. --Brane Jovanović <~> 21:43, 12. jun 2006. (CEST)

Branko1408 očito nije ni pogledao taj članak. "Nacionalističko smeće" je uslovna reakcija na spomen slova HR. :) Kao što sam imao prilike čuti od Srba 1991: 1) Mi se ne borimo protiv svh Hrvata, nego samo protiv ustaša, 2) svi su Hrvati ustaše. :( --Fausto 14:50, 26. jun 2006. (CEST)

Je l' od svih Srba? --Filip ツ 14:53, 26. jun 2006. (CEST)

Da mi je samo znati

Ko napisa ovakvu hvalospevku Drugu Joži, usrećitelju našeg naroda...pa stvarno sramota, kako može da se ospori ovaj tekst, kome treba da se obratiš? --Korisnik:Melcer 03:57, 07. oktobar 2006.

Ja sam vratio vašu izmenu, jer su ocene tipa zločinac teške, i potrebno ih je potkrepiti nekim konkretnim referencama, ako takve postoje. Zaista mi, osim toga nije poznat sadržaj članka i ako smatrate da nije neutralan dodajte mu odgovarajuću nalepnicu. Poz --¡¿Kale?! 04:02, 7. oktobar 2006. (CEST)

Analogne konstatacije ne mogu pisati ni na članku o Hitleru jer nisu enciklopedijke. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 04:20, 7. oktobar 2006. (CEST)

Hoćeš imenom i prezimenom samo da počnem od moje familije koga je sve pobio??? o čemu ti pričaš čoveče? Hoćete da vas tužim tamo gde treba za ovakvo ponižavanje našeg naroda na Srpskoj vikipediji??? Sram vas bilo, ko god podržava obvako nešto. Za tebe je prejaka reč zločinac za Tita???? Ti si bre udbaš, budalo. Samo da znate da će za ovo da leti perje. Ne mora on d abude označen kao zločinac, al mu se neće pisati ni hvalospevke, banditi...

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Melcer (razgovor • doprinosi) | 03:30, 7. oktobar 2006

Veličate diktatora Tita, masovnog ubicu stotina hiljada ljudi? Čuvajte se!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Melcer (razgovor • doprinosi) | 03:31, 7. oktobar 2006

Clanak o Titu navodi neistine, u njemu se kaze da je za vrijeme SFRJ kao antifasisticki odnosno ustanak u ondasnjoj Republici Hrvatskoj proslavljan izmisljeni datum takozvanog ustanka u Sisku sto je notorna neistina. Za vrijeme SFRJ u ondasnjoj Republici Hrvatskoj je prihvacen ustanak Srba u selu Srbu (Lika/Krajina) protiv ustaskog genocida i pokolja nad srpskim narodom. Antifasisticki otpor je poceo ne tako sto su Hrvati krenuli da se bore protiv Hrvata, vec zato sto su Srbi morali da se brane od pokolja! Clanak o Titu iznosi notorne lazi i obmane!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 03:34, 7. oktobar 2006

Ako su neistine, bilo bi dobro da svoje stavove potkrepiš referencama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 04:46, 7. oktobar 2006. (CEST)

Da pojasnim niko ovdje ne brani Titu ni njegovu komunisticko/fasisticku diktaturu. Ovdje se ne toleresu prijetnje urednicma na bilo kojoj osnovi. Dakle, ni sud ni tuzbe nemaju sta da traze ovdje. Stvari se diskutuju na stranicama za razgovor clanaka, bez prijetnji. Svako ko pocne da prijeti, a pri tome ni ne zna, nije saslusao druge urednike, ce biti banovan. --Славен Косановић {razgovor} 04:56, 7. oktobar 2006. (CEST)

Nema sta da dokazujem, oficijeli dan ustanka u Republici Hrvatskoj je 27. jula 1941. u selu Srbu kada su se Srbi digli protiv ustaskog pokolja. To je datum koji je vazio kao oficijeli datum za svo vrijeme trajanja bivse Jugoslavije. Ovaj clanak o Titu navodi sasvim drugi datim koji je promijenjen raspadom Jugoslavije i dolaskom Franje Tudjmana na vlast. Dakle clanak prenosi nesitinu!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 03:59, 7. oktobar 2006

Ja bih stavio poruku da clanak nije objektivan i da iznosi neistine ali posto sam najnoviji ucesnik, ne znam kako to da uradim jer se ionako tesko snalazim.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 04:02, 7. oktobar 2006

Potkrijepis tvoj stav literaturom iz knjiga, sa neta, ili odakle vec i smireno mozemo da rijesimo probleme clanaka. Dakle ovdje postoje pravila kojima se vodimo provjerljivost, itd. I sve mozemo da rijesimo bez optuzbi drugih saradnika, jer mnogo puta oni koji se optuzuju nisu ni radili na tom clanku. Ali pravila koja diktira rad na svakoj enciklopediji je da se cinjenice potkrijepljuju odgovarajucom literaturom. --Славен Косановић {razgovor} 05:06, 7. oktobar 2006. (CEST)

Stavio sam naljepnicu da nije neutralan. Sad treba vidjeti sta i kako treba mjenjati. --Славен Косановић {razgovor} 05:08, 7. oktobar 2006. (CEST)

U clanku o Titu se kaze: """(hrvatski su komunisti nešto pre, 22. juna, osnovali Sisački partizanski odred, što je službeni praznik antifašističke borbe u Republici Hrvatskoj).""" medjutim ovaj datum je izmjenjen i ne odgovara datumu koji je bio na snazi od 1945. do 1991. Oficijeli dan ustanka u Republici Hrvatskoj je 27. jula 1941. u selu Srbu kada su se Srbi digli protiv ustaskog pokolja. To je datum koji je vazio kao oficijeli datum za svo vrijeme trajanja bivse Jugoslavije. Ovaj clanak o Titu navodi sasvim drugi datim koji je promijenjen raspadom Jugoslavije i dolaskom Franje Tudjmana na vlast. Dakle clanak prenosi nesitinu! Clankom se dalje aludira na vrijeme bivse Jugoslavije dok se koriste oficijeli datumu ove danasnje Hrvatske koja nije u Jugoslaviji. Isto tako se navodi da je Tito postao clan KPJ Komunisticke Partije Jugoslavije u oktobru 1920. godine sto isto tako nije tacno. Tito skoro da nije postao clan KPJ bar iducih 10 godina. Tito je bio clan KPH, odnosno Komunistice partije Hrvatske.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 04:11, 7. oktobar 2006

--- Evo prilazem clanak sa interneta u kome cak i Hrvat priznaje da se datum ustanka u Srbu slavio kao pocetak antifasisticke borbe u "Republici Hrvatskoj"

ŠEKS

Datum 27. srpnja 1941. godine, koji se u bivšoj Jugoslaviji slavio kao dan ustanka naroda Hrvatske, vi i ja poimamo sasvim različito. Evo, ovih dana Savez antifašističkih boraca ponovo traži da se u Srbu obilježi Dan ustanka naroda Like i Hrvatske, ali za nas to nije nikakav antifašistički ustanak, nego nešto posve drugo.

Izvor: www.danas.org/programi/most/2002/08/20020804180540.asp

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 04:15, 7. oktobar 2006

Taman sam hteo da ti kažem da nam daš izvor. Ček da ga pregledam, pa ću ja napraviti izmenu, pa je pogledaj. (Možeš posle i sam; samo bih ti sada pokazao na primeru kako se unosi referenca i na koji način se pravi konstrukcija rečenice.) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:18, 7. oktobar 2006. (CEST)

Pogledaj sad. Bilo bi dobro da imaš bolju literaturu za ovu tvrdnju (i srpsku i hrvatsku), ali i ovako može da stoji. Ako imaš neku tvrdnju koja je opšte poznata, kao npr. "da je po vlastima SFRJ to bio dan ustanka", onda to možeš napisati kao što sam ja napisao, zajedno sa šablonom {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}, pa se za neko vreme vratiti i postaviti odgovarajuću referencu. Reference, tj. izvori, postavljaju se između oznaka <ref> и </ref>. Kada je klasična literatura u pitanju, navedi ime autora, ime dela, izdavača, mesto i relevantne strane, a kada je u pitanju neki izvor na Internetu, možeš malo da se dovijaš, kao što sam i ja to sad uradio. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 05:41, 7. oktobar 2006. (CEST)

Jos jedan izvor: Stenogram sa sudjenja Slobodanu Milosevicu: SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

     Gde je dignut ustanak protiv fašizma u Hrvatskoj?

ODGOVOR:

     Zvaničan datum, za vreme bivše Jugoslavije, bio je 27. jul.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

     Dakle, 27. jula 41. Ustanak protiv fašizma u Hrvatskoj dignut je u Srbu, na području u kome žive Srbi u Lici i onda se širio u Hrvatskoj.

ODGOVOR:

     Jeste, tako je.

MEJ:

Izvor: http://milosevic-trial.org/trial/2002-10-04S.htm

Ovo je oficijelni dokument!!!!!!!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 04:42, 7. oktobar 2006

Evo i mog priloga ovom clanku o Titu:

Antifašistički ustanak protiv ustaških vlasti NDH na području Socijalističke Republike Hrvatske u okviru SFRJ, su podigli Srbi stanovnici srpskog sela Srb u (Lici) Krajina, 27. jula 1941. Ustanak je podignut na inicijativu i učešče Srba koji su se na taj način branili od ustaškog terora koji je NDH sa Antom Pavelićem na čelu sprovodila protiv srpskog, jevrejskog i drugih nehrvatskih naroda. (Pogledaj Jasenovac)

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 04:57, 7. oktobar 2006

OK. Video si koji su principi i pokušaj da ih se pridržavaš. Srećan rad! --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:24, 7. oktobar 2006. (CEST)

Jasno mi je dosta toga ali ja sam podebljavanjem upravo zelio da skrenem paznju na banalnost toga sto sekretar komunisticke partije posjecuje Vatikan. Ali izgleda da se ne moze na taj nacin uticati. Shvatio sam.

Nisam jos savladao komunikaciju ovde na razgovorima.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Bas-Celik (razgovor • doprinosi) | 06:28, 7. oktobar 2006

Lagano, naučićeš. Nego, u enciklopedijskom tekstu se ne ističu banalnosti i sl., već se isključivo iznose činjenice. U tom smislu, ako te zanima da se baviš prikazivanjem Broza kao zločinca, potrebno je da za svaku svoju tvrdnju daš i neku referencu. (Rekoh ti, reference možeš i ovde postavljati dok ne naučiš u potpunosti da radiš na tome. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 7. oktobar 2006. (CEST)

Kada se govori o nečem nespornom (npr. Kenedi je ubijen tog i tog dana; Broz je umro tog i tog dana i sl.), onda su reference poželjne, ali ne i neophodne. Za raziliku od toga, kada se govori o nekim nepoznatim ili slabo poznatim temama (upravo kao ovo što si napisao npr. za to da nije naredio oslobađanje Jasenovca ili da nije nikada posetio Jasenovac; uzmimo, iako nemam nikakvih informacija, meni ovo drugo deluje začuđujuće; bilo bi dobro ustanoviti to na osnovu njegove biografije; npr. verujem da Dedijer sigurno ne bi preskočio njegovu posetu Jasenovcu i sl.), a pogotovu ako su one kontroverzne (i jedno i drugo jeste), onda je neophodno staviti referencu. U smislu naređivanja za oslobođenje Jasenovca ili njegove posebe, potpuno bi relevantna bila tvrdnja nekog relevantnog istoričara. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 7. oktobar 2006. (CEST)

Takođe, trudi se da ne unosiš u tekst svoje stavove, već sve opisuj u neutralnom tonu. Ako je nešto istina, ona će najbolje zvučati ako je neutralno izrečena. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 7. oktobar 2006. (CEST)

Sad ću napraviti nešto izmena u smeru koji sam gore opisao. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:18, 7. oktobar 2006. (CEST)

Dakle, obrisao sam te dve tvrdnje za sada. Ne postoji nikakav problem da budu vraćene uz odgovarajuću relevantnu referencu. Pokušaj da za svaku takvu spornu tvrdnju nađeš odgovarajuću referencu. Može i citat iz neke knjige koju poseduješ, zajedno sa bibliografskim podacima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:24, 7. oktobar 2006. (CEST)

Ovo je sramotan članak jer se poziva samo na Žerjavića, iako postoje istorijski i drugi izvori o stradanjima. --Sokolac 20:31, 13. oktobar 2006. (CEST)

Predlazem ovaj clanak za brisanje jer se radi o vandalizmu! --Bas-Celik 12:14, 16. oktobar 2006. (CEST)

Selo Srb...

Dovoljno je samo da se pogleda na službenoj web stranici četničkog pokreta fotografije četnika iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Ne mogu shvatiti kako je ustanak u Srbu, 27.7.1941. mogao biti protiv ustaša/domobrana/fašista koga već kad su na tom terenu bili samo partizani i četnici...tamo nikad nije bilo ustaša...a srpska crkva koja je tamo spaljena...spalili je partizani, a ne ustaše...i to a priori '41. četnici su se tamo motali prilično dugo, bilo je desetkovanih odreda po šumama jugoistočne Like sve do jeseni/zime '44. i završnih operacija, a ima ih tamo, usudim se reći, i danas. Zašto je Šešelj išao '90. baš tamo? Sigurno zato jer je tražio komuniste, antifašiste za svoj politički program. Činjenica jest, da su i tu operaciju vodili Orešković i Capo i to zajedno...većinu u postrojbama su činili Srbi tako da je to bio sukob Srba protiv Srba, a nerijetko je i brat brata na nišanu imao. Nakon poraza četnika, uslijedio je napad na neveliku domobransku posadu u Drvaru koja je prozvana 'ustaškom'...Pavelić je za cijelog rata podupirao četnike tog kraja da ubijaju Srbe, komuniste, u to vrijeme baš u ljeto 1941. četnici ravnaju Boričevac sa zemljom i tjeraju sve Hrvate od tamo, i dakako, Srbe koji im nisu po volji...u jesen/zimu '41. četnici su napali i ubili Oreškovića iz zasjede i druge njegove partizanske suborce(većinom Srbe).

Tito se kasnije nasamo nalazi s Janjićem i čestita mu na uspješno izvedenoj akciji 22.6., koja i imala više smisla nego 27.7. jer je bila usklađena s komunistima SSSR-a. Dakle, među mještanima Like, krajišnicima, prevladala je komunistička misao, što nažalost za njihove južne ne-krajiške četničke susjede u sjevernoj Dalmaciji nije bio slučaj...ko jači taj kvači. četnik plače, a komunjara mu crijeva sipa. znam ja šta pričam...znam i da ste dosad shvatili da sam Hrvat i ponekad, komunistički simpatizer, iako više preferiram Hrvatstvo i Hrvatsku nego bilo kakvu 'Jugu'. Bio je od babine sestre suprug partizan iz Like, baš negdje nedaleko od tog 'precijenjenog' Srba. Rekao je jednom prilikom da je mjesto Srb bilo čisto četničko i ni jednog partizana od tamo...al su sela bila većinom komunistička...a taj je još bolje znao šta priča...kolkim je samo četnicima taj crijeva povadio...

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.131.86.73 (razgovor • doprinosi) | 01:16, 9. maj 2007

dan ustanka u HR

Malo sam precizirao članak, dodao sam "danas". Al neko bi trebao da dokaže da je dan ustanka naroda i narodnosti SR Hrvatske bio 22., pošto se ja sećam da smo učili datum kad su Srbi ustali.First 00:06, 11. januar 2007. (CET)

Dan rođenja

je 25. maj ?? Zar ne??--Goldfinger 14:58, 25. maj 2007. (CEST)

Velika greska je napravljena time sto je napisan 7.maj, a ne 25.maj(kimi.ns)

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.240.29.145 (razgovor • doprinosi) | 00:15, 28. jul 2007

POV

Slavene, da li se secas zasto si stavio ovu nalepnicu? Bese to pre skoro godinu dana... Volela bih da znam konkretno u cemu je (bio) problem....--Maduixa kaži 19:06, 5. septembar 2007. (CEST)

Spajanje

Moglo bi se ovom članku dodati Smrt Josipa broza ili kako se zove onaj drugi.

Što se tiče pristrasnosti kome smeta neka to napravi neutralno...--Cveleglg (razgovor) 23:32, 10. februar 2008. (CET)

Ja sam dodao nešto iz postojećeg članka o smrti. Mislim da je ovako nešto komletniji članak. E, sad ne znam šta raditi sa tim posebnim člankom o Tilovoj smrti, da li ga ostaviti ili izbrisati ili...

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Igorigo (razgovor • doprinosi) | 13:57, 11. jun 2008

Brisanje

Ovaj članak bi trebao da se briše ukoliko se ne neutrališe. Članak ovako stoji već 1 godinu sa pristrasnom tačkom gledišta, tako da brisanje treba da se uzme u obzir ukoliko se nešto ne uradi. Ako neko ima predloge, nek mi napiše u razgovor. —Vidak (razgovor) 19:34, 1. april 2008. (CEST)

Prvi predlog je da se nađe odgovarajuća literatura, pa da se krene. Samo jedno navođenje izvora i to iz intervjua, a ne knjige nekog istoričara! Baš skromno. -- JustUser  JustTalk 20:40, 1. april 2008. (CEST)

Brisanje ne dolazi u obzir, to se podrazumijeva. Bilo bi, zapravo, dobro da onaj ko je stavio etiketu obrazloži i zašto ju je stavio, to pod jedan, a pod dva bilo bi dobro da je taj isti za vrijeme protekle godine dana i uradio nešto po pitanju problema za koje misli da postoje. Što se tiče brisanja, nije li drsko obrisati članak za koji se neko toliko trudio (ja nisam, da to odmah raščistimo), umjesto da se uloži malčice truda i članak "neutrališe" koliko-toliko. --Darko Maksimović (razg.) 17:59, 5. maj 2008. (CEST)

Obrazloženja

Pre bilo kakve akcije ovde bi trebalo staviti neophodna obrazloženja zapto nešto ne valja i zašto se eventualno stavila neka etiketa na članak. Nije dovoljno samo napisati da je članak loš i da se nekome ne sviđa. --Poki |razgovor| 18:04, 5. maj 2008. (CEST)

Brisanje ili neutralnost

 Komentar: Ovakav podanički i hvalospevni članak ne može da stoji ovako. Mora da se unese bar trunka objektivnosti ili da se briše. Toliki pogrom u periodu 1944-1950. godine. Toliko nevino obijenih ljudi, žena i dece, pre svih Srba iz čisto ideoloških razloga, montirani procesi, otimanje imovine i sve ostalo što su činjenica dokazana na sudskim procesima po Zakonu o rehabilitaciji koji se vode... Ne može sve to da bude izostavljeno a da se govori samo u superlativima. To nema veze sa neutralnošću --Dilic (razgovor) 13:41, 19. februar 2009. (CET)

Objektiva knjiga o J. B. Titu

Izašla je nova knjiga o J. B. Titu pod naslovom „Tito, tajna veka“ [1], autora i jednog od najboljih titologa Pere Simića, u izdanju Službenog glasnika i V. novosti. Knjiga ima dosta referenci a pisana je na osnovu dokumenta iz lične dokumentacije J. B. Tita, strogo čuvane sedam decenija u arhivima u Moskvi. Knjigu sam kupio i odlična je, a što je najvažnije i objektivna, ne sadrži hvalospeve, već ima i dozu kritike. Mogla bi da se iskoristi za ovaj članak. Inače, u knjizi na strani 39 nalazi se fotografija ispod koje piše „Na prvoj borbenoj liniji: Josip Broz u austrougarskoj Kaznenoj ekspediciji na Srbiju, 1914.“ a ovde u članku stoji „u avgustu 1914. godine, nakon izbijanja Prvog svetskog rata, poslat je na srpski front, ali je to odbio i bio zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi“. Knjiga izgleda ovako. --Svift (razgovor) 10:30, 22. maj 2009. (CEST)

Pero Simić nema nikakve veze sa objektivnošću, ovo što se ovde navodi kao tajna čuvana 29. godina, ja sam već odavno čitao po raznim feljtonima Pere Simića u Novostima!--Pinki (razgovor) 11:49, 26. maj 2009. (CEST)

Knjiga ima puno referenci čak sadrži i fotografije orginalnih dokumenata kao što je slika stranice matične knjige rođenih iz Kumrovca gde se u rubrici Josip Broz prvo nalazio upisan datum rođenja 7. maj koji je kasnije precrtan a zatim dopisan novi datum rođenja 25. maj --Svift (razgovor) 22:36, 28. maj 2009. (CEST)

Au... Pa taj Simić je otkrio Ameriku! Svako ko se iole objektivnije bavio biografijom Josipa Broza Tita, zna da je on rođen 7. maja! Pa to piše u skoro svim njegovim zvaničnim biografijama.. --Pinki (razgovor) 09:27, 29. maj 2009. (CEST)

Članak nije objektivan - a gde je znak?

Zašto je članak o Titu tako jednostran? Ako bi se objektivno pisalo naročito o posleratnim pokoljima, koje su brzo i efikasno (kao da su bili već davno pripremljeni) izveli Titovi partizani, verovatno bi pala krivica i na saveznike, na prvom mestu Engleze. Postoji li nacija na tlu bivše Jugoslavije, koja u tim pogromima nije nastradala? Zato članak o Titu u ovakvom obliku vređa objektivnost, ali i pripadnike svih naroda i narodnosti na prostorima bivše Jugoslavije. Trebalo bi dodati barem malo kritike. Komunizam je bio revolucija, koja je htela stvoriti novo, dakle socijalističko društvo. Umesto kraljevine republiku. Ratne i posleratne prilike su bile za Tita idealna prilika, da se oslobodi opozicije, i to još sa blagoslovom saveznika. Nije tačno, da Tito za te zločine nije znao. To je bajka za malu decu za laku noć. Tito je svakako odgovoran po komandnoj liniji: ta imao je svu vlast u rukama; zar nije? --Stebunik (razgovor) 19:36, 25. jul 2010. (CEST)

Daj ti blago nama reference za te tvrdnje, pa sve moze. Dotle, clanak ostaje bez nalepice. --Jagoda ispeci pa reci 09:13, 28. jul 2010. (CEST)

Slike pod poštenom upotrebom

Ovaj članak obiluje slikama pod poštenom upotrebom, a nije im mesto u ovom članku. Najčešće se radi o slikama kojee imaju PU u drugim člancima ali ne i u ovom. Ukoliko ne postoji nijedna slobodna slika, niti ista može da nastane eventualno može da stoji jedna slika pod PU u jednom članku. Više od jedne ne. Slike pod PU ne mogu da se koriste za ulepšavanje članaka. Molim zainteresovane za ovaj članak da srede situaciju sa slikama. Ostaviću nedelju dana da se to sredi pa ću onda preostale slike kojima u članku nije mesto da sklonim. Ah, da, i da predupredim komentare kako sam ja četnik i revizionista, ovde sam upravo došao jer sam video da članak o Draži pati od iste boljke i isto ovo napisao za taj članak, pa su mi ljubazno ukazali da i ovde treba počistiti. Uživajte. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:25, 30. avgust 2010. (CEST)

Osporena je neutralna tačka gledišta

Titu kritika najviše zamerava nemilosrdni obračun sa okupatorima i «domaćim izdajnicima», koji su svi zajedno proglašeni «neprijateljima revolucije». Na područje bivše Jugoslavije nema naroda ni narodnosti, koji nije doprineo ne samo zbog rata, nego i zbog vođene revolucije visoki krvni danak za vreme rata i posle rata. Tito je odgovoran za sve te zločine kao vrhovni komandant vojske, predsednik republike i glavni sekretar partije u tadašnjoj Novoj Jugoslaviji. Najteži zločin je bila tako zvana Blajburška tragedija. U Sloveniji na primer još uvek nalaze masovne grobnice na najnepristupačnijim mestima: oko tvornica (Cinkarna Celje – Teharje), kraškim jamama, napuštenim rudnicima (Huda jama), prašumama (Kočevski Rog).

Jože Dežman, Huda jama, možnosti muzeološke predstavitve (slovenački i engleski: Cave of Evil, possibilities of museological presentation), Družina, Ljubljana 2009;. ISBN 978-961-222-780-7

Najiscrpiju dokumentaciju o tim zločinima navode podunavski odnosno Vojvođanski Nemci (Donauschwaben). Oni optužuju Tita i njegove partizane za genocid.

(Documentation Project Committee (Herbert Prokle, Georg Wildmann, Karl Weber, Hans Sonnleitner), Genocide of the ethnic Germans in Yugoslavia 1944-1948 (European English-Language Edition), München 2003, . ISBN 978-3-926276-47-6).

O tome, šta se radilo sa tim Nemcima, također decom i starcima, također postoje knjige sa dokumentima i potresnim svedočanstvima.

Valdis O. Lumans, Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German National minorities of Europe, 1939-1945 University of North Carolina Press. 1993. str. 235..)

Dieter Blumenwitz, Rechtsgutachten (Über die Verbrechen an den Deutschen in Jugoslawien 1944-1948), München 2002, 64 stranice;. ISBN 978-3-926276-48-3)

Postoje također mnoge tako zvane Domovinske knjige (Heimatsbuch) o gotovo svim mestima Vojvodine, gde su živeli Nemci već vekovima zajedno sa ostalim narodima. Posle rata su proterani sa svojih vekovnih ognjišta u logore, gde su mnogi umrli, a ostali su se iselili. Od tih knjiga navodim samo nekoje.

Heimatbuch Deutsch-Etschka 1802 - 1944, (Anton Salwetter: Reutlingen-Betzingen, im März 1974 4+90str.+17 slika /Ečka/)

Sigmundfelder Heimatbuch, Sigmundfeld Geschichte - Errinerungen - Bilder (Erika Reusch-Meirer: Villingen-Schwenningen, Im September 1988 /Lukićevo/)

Heimatbuch Elisenheim (Elisabeth Kolleth: Elisenheim, Freiburg i.Br., 1988 Selbstverlag, 184 /Belo Blato/)

Opravdan je dakle zahtev, da je neutralnost članka osporena. --Stebunik (razgovor) 00:13, 5. oktobar 2010. (CEST)

Kontraverze

Ne mogu da verujem da apsolutno nigde nije pomenuto da postoji mogućnost da Tito uopšte nije taj Hrvat iz Kumroveca za koga se predstavljao nego da je on Poljski Jevrejin. Iako ovo zvuči kao teorija zavere ili alternativna istorija, treba bar pomenuti u nekom odeljku. Oggy (razgovor) 21:14, 23. novembar 2010. (CET)

Objektivan-Neobjektivan

Realno, objektivan članak o Titu neće moći da se napiše ni za 50 godina. Ono što bi trebalo da se uradi je, da se uvedu obe strane mišljenja ( u određenim količinama), i dodati "Kontroverze o Titu" kao poseban članak.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.101.201.122 (razgovor • doprinosi) | 17:14, 18. decembar 2010

Brisanje sadržaja

Primjetio sam da je ovaj dio obrisan bez obrazloženja:

„ Tokom Španskog građanskog rata bio je na čelu specijalne jedinice sovjetske tajne slušbe NKVD gde je po nalogu Staljina organizovao likvidaciju trockista i drugih Staljinovi oponenata. To je iskoristio i kao priliku da se obračuna sa svim onim jugoslovenskim komunistima koji su bili u stanju da na bilo koji način spreče njegov dolazak na čelo KPJ. ”

--BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:32, 10. januar 2012. (CET)

Zato što su to neproverene senzacionalističke informacije i nije im mesto u ozbiljnom enciklopedijskom članku. Toliko--Pinki (razgovor) 14:38, 10. januar 2012. (CET)

Dan mladosti

Mislim da nije u redu da se u tekstu ne pominje 25. maj koji je godinama zvanično obeležavan kao datum rođenja Josipa Broza Tita. Nije dokazano koji je datum tačan, ali sve i da to jeste 7. maj, opet izostavljanje 25. maja nije u redu, jer čini tekst na neki način nepotpunim. Pokušao sam to da dopunim, ali bez uspeha. SBgd (razgovor) 00:38, 29. maj 2013. (CEST)

Objašnjenje (Josip Broz Tito note) zašto se izostavlja 25. maj. Takođe postoji negde njegova zvanična krštenica gde piše da je rođen 7. maja a kasnije je prepravljena na 25. maj, koji je uzeo kao dan kada je 1944. izbegao hapšenje Nacista koji su tražeći njegov rođendan negde pronašli da jer rođen 25. maja i pokušali da ga zarobe na rođendan. Zmija bgd 00:47, 29. maj 2013. (CEST)

Moze da se napise da je 25. maj uyet u jednoj od laznih legitimacija izmedju dva svetska rata. -- Bojan  Razgovor  04:40, 29. maj 2013. (CEST)

Dodato je objašnjenje u fusnotu, kao na engleskoj vikipediji. Zmija bgd 14:38, 29. maj 2013. (CEST)

SAVET

Poštovani , hteo sam da Vas zamolim da na Vašem članku o Josipu Brozu dodate uz "jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik " dodate i "doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije " .

Hvala, Mateja Jovanović - istoričar i geograf 95.180.100.158 (razgovor) 15:48, 28. septembar 2017. (CEST)

Ispravka krive godine i dodatak za Privatni život - Brak sa Pelagijom Belousovom

Radi se o 1918. godini, a ne 1920. Ispod je prošireni tekst koji bih zamolio da dodate. Hvala unapred :)

Pelagija je Broza upoznala kao ratnog zarobljenika kada ga je spasila od Bele garde Kolčakovih kontrarevolucionara. Udala se za njega 1918. kada je imala samo 14 godina ili 15 godina. Prvo su sklopili crkveni, a zatim i građanski brak. Prvo dete im je umrlo, a posle Pelagija rađa još troje dece. Zlatica i Hinko su umrli kao deca, a Žarko Broz je rođen 2. februara 1924. godine.

~~Antifašist~~ 22:26, 26. februar 2018.‎

Reference

Kandidat za dobar članak na raspravi

Ja zaista ne vidim razlog da ovakav članak ne dobije status dobrog. --Rastko Milenković (razgovor) 17:14, 18. mart 2019. (CET)

Glasanje je završeno. ()

Komentari

 Komentar: Mislim da može da prođe.  — Obsuser✉ 23:22, 18. mart 2019. (CET)

Po meni samo fali deo o teorijama zavere i članak može da bude i sjajan. Naravno, fali ovde i domaće literature. Svakako u trenutnom stanju zaslužuje status dobrog. --Miljan Simonović (razgovor) 13:14, 19. mart 2019. (CET)

 Komentar: Sve je Miljan već naveo te se u potpunosti slažem sa njegovim mišljenjem. --Zoranzoki21 (razgovor) 23:53, 22. mart 2019. (CET)

 Komentar: Ovo je između dobrog i sjajnog! — VLADA ^da? 12:45, 26. mart 2019. (CET)

O ovako važnim istorijskim ličnostima vezano za naše podneblje nikako ne bi smeli da imamo članke koji su u suštini prevodi sa engleske vikipedije. A internet i biblioteke prepune knjiga o dotičnom. Za mene je to čista lenjost. Ja neću glasati za ovaj članak. --ANTI_PRO (razgovor) 14:22, 26. mart 2019. (CET)

Josif, tipo

Prva spoljašnja, prepraviti Josif u Josip. --5.43.99.155 (razgovor) 02:42, 22. septembar 2019. (CEST)

Kategorije

Treba dodati kategorije Kategorija:Jugoslovenski političari, Kategorija:Hrvatski političari i Kategorija:Hrvati u Srbiji. I sortirati ove koje su tu, prvo glavna kategorija članka sa ključem sortiranja razmakom, pa ostale po značaju i praksi. --5.43.82.5 (razgovor) 14:46, 14. mart 2020. (CET)

Datoteke na Ostavi koje se koriste na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložene su za brzo brisanje

Zdravo! Sledeće datoteke na Ostavi koje se koriste na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložene su za brzo brisanje:

• Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg (rasprava)
• Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg (rasprava)

Učestvujte u raspravama na gorenavedenim stranicama predloga. —Community Tech bot (razgovor) 22:14, 22. januar 2021. (CET)

Pitanje (ne)objektivnosti

O Josipu Brozu Titu se dosta piše pristrasno, o njemu su mahom napisane dobre stvari i dobre strane njegove vladavine, dok onih loših stvari i loših strana njegove vladavine gotovo i nema, vrlo malo...

Nedostaju neke teme i delovi tema, kao n. p. r. ratne godine, posleratne godine, stvaranje avnojskih komunističkih republika (na štetu Srbije), Goli Otok, marginalizovanje i osipanje srpske istorije, konfesije i kulture i denacionalizacija znatnog dela srpskog naroda, krađa beba i ustav SFRJ iz '74. godine. Sve bi se to trebalo dodati, ali lepo to najpre rečenično uobličiti. Posle bismo se mogli pozabaviti i provopisnim, gramatičkim i sitnijim činjeničnim greškama. Pa i pitanjima o njegovoj ličnosti, ulozi u našoj istoriji, kontaverznim pitanjima, teoriji zavera o njemu...

O jednom Francisku Franku, Maou Tsetungu i dr. se pisalo podrobnije i nepristrasnije. Za Franka kažu da je razvio ekonomiju, tzv. Špansko ekonomsko čudo, da je učinio državu jakom i privlačnom stranim kapitalu, da je poboljšao standard srednje klase, ali se kaže i to da je proterivao i kažnjavao protivnike, da je bio puritanac u pogledu kulture i jezika svog naroda, da je vlast bila autoritarna, jake cenzure, da su se krale bebe i sl. Za Tsetunga se kaže da je modernizovao državu, učinio je svetskom silom, poboljšao obrazovanje i zdravstvo, ali i da je inicijator dva politička programa Veliki skok napred i Kulturna revolucija, da je od njegove vlasti stradalo mnogo ljudi, čak oko 100 miliona.

Kako smo mi vikipedijanci dužni biti objektivni poput profesionalnih istoričara i iznositi sve i crne i bele strane o ljudima, stvarima i događajima, trebali bismo uzeti ove činjenice u obzir i razmatranje. Markon Padrino (razgovor) 10:34, 9. septembar 2021. (CEST)

Slažem se sa vodećom opservacijom, kolega. Imaš li konkretnu sugestiju oko koje trebamo diskutovati? — Sadkσ (riječi su vjetar) 20:09, 9. septembar 2021. (CEST)

Smatram da treba nepristrasno i podrobno razmotriti tamne strane njegove vladavine i nepristrasno, podrobno i prihvatljivo ih izložiti u njegovu biografiju na njegovoj stranici.

Da ima o čemu da se vodi polemika i da se razmatra, ima. Markon Padrino (razgovor) 09:37, 12. septembar 2021. (CEST)

Svakako, kreiraj nacrt ovdje (jedan za uvod i drugi za gro članka) pa da vidimo šta misle naše kolege. — Sadkσ (riječi su vjetar) 10:21, 12. septembar 2021. (CEST)

Nema problema... Samo, kako se to beše radi? Markon Padrino (razgovor) 20:11, 12. septembar 2021. (CEST)

Privatni život.

Šta se sve zna i misli o privatnom životu Josipa Broza Tita, komunističkog vladara Jugoslavije, ako se uzme u razmatranje i sve napisano na ovoj internet stranici i koji sve izvori ovo potvrđuju?

https://www.kurir. rs/zabava/zanimljivosti/3404175/sve-titove-ljubavi-jedna-je-zavrsila-na-psihijatriji-mnoge-je-varao-ali-je-ovu-voleo-ubedljivo-najvise

Jedan čovek je mogao imati ovoliki broj žena (neformalnih partnerki, verenica, suprugi, ljubavnica, konkubina i privremenih drugarica), a da li je jedan čovek zaista mogao imati ovoliko dece?

Markon Padrino (razgovor) 10:37, 3. februar 2022. (CET)

Pisanje nadimaka

Zar nisi izneo tvrdnju da je prema Pravopisu iz 2010. nepotrebno pisanje crte ili navodinika prilikom pisanja nadimaka, zašto bi sada posebno odvajali ovaj nadimak od imena, ako nije u pitanju umetničko ime — poput Lepava Mujkić → Lepa Lukić; Nada Polić → Ana Bekuta. Pitam zbog standardizacije pisanja uvodnih rečenica u člancima. Voleo bih da izneseš svoje mišljenje, jer sam te to pitao i u diskusiji na Diskordu, ali si odgovor izbegao. — Pinki (razgovor) 17:02, 22. jun 2022. (CEST)