Razgovor:Mihailo Merćep/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Mihailo Merćep (Dubrovnik, 1984 — Beograd, 1937) je bio jedan od pionira avijacije na prostorima Balkana.

Izučio je fotografski zanat, prvih godina XX veka i otvorio fotografsku radnju u Zagrebu, gde je živeo do 1934., kada prelazi u Beograd.

Sportom se bavio od mladih dana, vozeći bicikl prvo sa velikimprednjim točkom, a zatim na oba jednaka točka. Na takvom biciklu preduzimao je sportska putovanja po Evropi i učestvovao na međunarodnim biciklističkim trkama. Za sreme Svetske izložbe u Čikagu 1893., otputovao u SAD, vozeći bicikl od Beograda do Hamburga i od Njujorka do Čikaga. U SAD boraveći uglavnom u Dalasu, učestvovao je na biciklističkim trkama i pratio pokušajeletenja aparatom bez motora. Tu se osduševio za avijaciju.

Posle četiri godine zadržavanja u SAD, vratio se u domovinu 1897. Sa dvojicom beogradskih sportista Svetolikom Savićem i Ljubom Stanojevićem, napravio je 1898. biciklističku turu od Beograda (kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru ), do Dubrovnika.

U Zagrebu je imao prvi motocikl, a zatim automobi, na kojima je izvodio sportske vožnje. Na jednoj biciklističkoj trci u Zagrebu 1908., saznao je da se takmičar Edvard Rusijan iz Slovenije, kojeg je poznavo od ranije bavi i avijatičarskim sportom.

Sa njim je stupio u vezu u leto 1910., kada su njih dvojica odlučila da zajedno izrade avion—monoplan tipa Merćep-Rusijan. Avionski motor marke Gnome kupljen je u Parizu. Izrada i izgradnja hangara u Zagrebu, pri kojoj je pomagao Edvardov brat Josip Rusijan, završena je početkom decembra 1910. Merćepovim inicijativom je 29. novembra 1910. u Zagrebu osnovan Klub avijatičara, čiji su članovi bili pored zagrebačkih sportista i braća Edvard i Josip Rusijan.

Polovinom decembra Rusijan je njihovim avionom izveo prvo javno letenje avionom sa motorom na području Jugoslavije. Drugo javno letenje ovim avionom izveo je Rusijan 9. januara u Beogradu kada je poginuo, jer se avion srušio u Donjem gradu na Kelemegdanu.

Posle pogibije Rusijana, Merćep je nastavio rad na polju avijacije, pa je iz svojih sredstava konstruisao još tri aviona 1911. 1912. i 1914., pri čemu mu je idalje pomagao Josip Rusijan. Na ovim avionima obućio je nekoliko pilota. Priredio je javna letenja u Zagrebu, Osijeku, Budimpešti i Gracu, po kojima je učestvovao on sam ili njegovi piloti. Na avijatičarskim takmičenjima održanim u Budimpešti 20. i 21. avgusta 1912, na kojima je učestvovao 16. takmičara iz Austro Ugarske, a prisustvovalo 100.000 gledalaca. Tu je 21. avgusta pobedio je njegov avion koji je vozio jedan od njegovih pilota Dragutin Novak i osvojio nagradu.

U početku Prvog svetskog rata bio je od austrougarskih vlasti, zbog svog angažovanja u sokolskim društvima, predat vojnom sudu i odležao je šest meseci u zatvoru. Za to vreme nepoznati ljudi razrušili su njegov hangar i uništili avion koji je konstruisao 1914.. Posle rata bio je jedan od inicijatora osnivanja aerokluba. Na osnivačkoj skupštiniAero-kluba u Zagrebu 30. juna. 1925. bio je izabran za člana uprave.

Od 1934 živi u Beogradu gde je i umro 1937. --Drazetad (razgovor) 18:00, 15. oktobar 2009. (CEST)