Razgovor:Stefan Nemanja/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Građanski rat?

Zna li neko od onih koji su radili na ovom tekstu šta je autor mislio kada je rekao da je Nemanja rođen za vreme građanskog rata? u srednjem veku? --Ninam 03:10, 13 Mar 2005 (CET)

Dinastičke borbe (karakteristične za srednji vek) su bile građanski ratovi onog doba. Po meni je to logično, jer su unutardržavne borbe tj bore se jedni protiv drugih unutar iste države. E sad, tu ima problem sa tim što je Uroša iz zatvora oslobodio i Zavidu skinuo sa vlasti knez iz Zete (verovatno rođak), što je formalno spoljašnja intervencija (mada je cela ekipa u stvari rodbina koliko ja kapiram). Rezultat smene Zavide je dolazak njegovog brata ili bliskog rođaka Uroša na mesto velikog župana, a Zavida ipak beži u Zetu (iako ga je vojska gospodara Zete skinula sa vlasti)!?!? Ima li tu logike ili sam ja nešto propustio? --  JustUser   JustTalk 23:04, 2. januar 2007. (CET)

U celoj priči nema trunke logike,a još manje valjanih izvora.Šta se tu zbivalo i ko je tu čime vladao,teško je reći jer je bazirano na pisanjima Nemanjinih potomaka koji su pošto poto `teli da daju legitimitet svojoj vladavini(niti kažem da je nisu,niti kažem da je jesu imali).Veze između dve dinastije je bilo,a cela priča dobija humorističan zaplet ako se ima u vidu da se u doba Nemanjinog rođenja,neki Zavida vodao po Neretvljanskoj oblasti,kao najbliži saradnik tamošnjeg kneza,pa sad ko celoj priči uhvati kraj,a ko početak...

Crni Bombarder!!! (†) 04:55, 3. januar 2007. (CET)

Godina smrti

Stefan Nemanja je umro 1200. godine, a ne 1199. Za detalje pogledati tekst Pavla Popovića Godina smrti Nemanjine. --Đorđe Stakić (r) 21:46, 8. maj 2007. (CEST)

• Rasprava je pisana pre drugog svetskog rata,a knjige kojima baratam(a pisane su mnogo kasnije) pominju ipak 1199.godinu. Crni Bombarder!!! (†) 15:37, 14. maj 2007. (CEST)

Proširenje/preuređenje

Sam sadržaj članka je,nadam se,kvalitetno proširen i izreferenciran(verovatno previše) sa krdom pravospinih grešaka(koje bi trebale da budu prepravljene as we speak).E sad,pitanje je da li članku treba dodati zaseban deo koji bi se posebno na taksativan način bavio Nemanjinim osvajanjima i izgledom njegove države u trenutku njegovog povlačenja sa prestola?

Crni Bombarder!!! (†) 15:37, 14. maj 2007. (CEST)

Može li drugačije

šta znači vode kao njegove zadužbine. Zvuči malo neenciklopedijski. --Vojvoda 16:59, 7. jun 2007. (CEST)

Pa poenta je bila da ih on nije sve podigao skroz,već da je neke podigao(znači nov lokalitet,nova građevina itd isl itr),a da je neke podigao na temeljima ili ruševinama starih(`ilandar),a da je neke samo malo popravio,ali se sve te crkve i manastiri vode(odnosno računaju/pripisuju ili kako god) kao njegove zadužbine.To je poenta,e sad ako ova formulacija loše zvuči,slobodno prepravite. Crni Bombarder!!! (†) 21:46, 7. jun 2007. (CEST)

jel može da se kaže važe za njegove zadužbine.--Vojvoda 08:12, 8. jun 2007. (CEST)

• Naravno da može,ista je poenta(promenio sam (u međuvremenu,ako nisi vid`o) na koje se smatraju njegovim zadužbinama,pa ti stavi šta misliš da je bolje).

Inače,ja lično bi izbacio onu grafiku.Prvo sam kvalitet(rezolucija/itd isl itr) je nikakav(crno bela je i vrlo musava),drugo nema nikakve,ali ama baš nikakve istorijske autentičnosti na njoj.OK,deficitarni smo sa slikama u ovom članku,ali mislim da ne treba da ih ubacujemo po svaku cenu.Toliko. Crni Bombarder!!! (†) 08:40, 8. jun 2007. (CEST)

Da predložim nešto u vezi sa referencama. Šta misliš koliko je korisno i svrsishodno na enciklopediji kao reference naviti primarne izvore koliko god oni bili dostupni široj javnosti (što ova dva svakako jesu). Mislim da je bolje staviti neku istorijsku knjigu u kojoj se ovi izvori intepretiraju (a ima ih podosta) jer na taj način svako može da proveri te tvrdnje. Jednostavno koliko god da je neki izvor dostupan i jednstavan on ima vrednost samo za ljude koji su osposobljeni da ih tumače. Možda ova konstatacija ne važi u ovom slučaju ali mislim da je se treba pridržavati na našoj vikipediji. Pozdrav, --Vojvoda 16:37, 8. jun 2007. (CEST)

Pa primarni izvori sigurno da moraju da budu navedeni u sklopu literature.E sad,što se referenciranog dela tiče,Prvovenčani i Domentijan su korišćeni samo kao potvrde stvari koje su same po sebi jasne i ne mogu se drugačije tumačiti(čime je vladao,ko su bili plaćenici itd isl itr),jednostavno mi je glupo da za nešto referenciram Veselinovića koji sam u svom tekstu citira Domentijana.

Sa druge strane,mislim da bi to zaista morala da bude praksa da se navodi odakle je preuzet primaran izvor(osim kada je u pitanju reprint samog izvora sa jasno naznačenom godinom izdanja,ISBNom itd isl itr),ali je u konkretnom slučaju nepotrebna jer se oba dela(odnosno njihovi delovi) nalaze na našem izvorniku(ali ko god da je to radio nije našao za shodno da naznači koji tekst kome pripada(ili barem meni nije pošlo za rukom da to uočim)). Crni Bombarder!!! (†) 00:09, 9. jun 2007. (CEST)

Nedoumice

• da li je potrebno da imamo dva šablona jedan za Nemanjiće a drugi džinovski šablon za sve vladare (monarhe)?

da, onaj drugi jeste malo kabast...

• čemu služi onaj odlomak iz tropara.

izbačen je.

• takođe me interesuje da li je neko u stanju da napiše odeljak Stefan Nemanja u sroskoj narodnoj tradiciji. --Vojvoda razgovor 13:44, 29. januar 2008. (CET)

bilo bi dobro da se doda na kraju odeljak Nasleđe ili tako nešto, pa da se navede njegov uticaj, spomenici, crkve, itd... --Damjan /razgovarajmo/ 06:57, 10. januar 2009. (CET)

• Zna li neko koliko je trajala pauza između Nemanjine prve i druge vladavine velikog župana, odnosno, koliko je bio u vizantijskom zatočeništvu? --Damjan /razgovarajmo/ 06:57, 10. januar 2009. (CET)

Mislim da uopšte nije bilo pauze.Čini mi se da se on samo prošetao do Carigrada,da bi ga tamo Manojlo prikazao u okovima,nakon čega se vratio nazad u Rašku. Crni Bombarder!!! (†) 07:10, 10. januar 2009. (CET)

pa onda možda i ne mora da se deli preriod na dve vladavine, već samo naslovimo odeljak zarobljavanje, zatočeništvo ili tako nešto.--Damjan /razgovarajmo/ 12:31, 10. januar 2009. (CET)

Slika

Meni izgleda prigodnije kada je na početku grafika, koja ga predstavlja kao odlučnog vladara, a kasnije u tekstu freska, koja ga predstavlja kao starca Simeona. Pogledajte i englesku Viki da steknete utisak.--Damjan /razgovarajmo/ 07:45, 8. januar 2009. (CET)

Što se slike tiče, ti na njoj vidiš odlučnog vladara,ja na njoj vidim istorijski neautentičnu zamućenu gravuru nepoznatog porekla.Očigledno se naši likovni dojmovi razmimoilaze i to dibidus. Ne vidim zašto bi posezali za njom,kad već ima dovoljno autentičnijih prikaza (recimo ova kao prikaz lika za početak članka i ova za šablon o svecima).

Problem sa svim tim freskama je što predstavljaju Nemanju na samom kraju njegovog života, dakle ne prikazuju vladara nego monaha, odnosno čak ni ne prikazuju Nemanju već Simeona (jer odlaskom u monaštvo odbacio je starog čoveka). Nikako se ne uklapa da stavljamo sliku svetitelja na deo članka koji prvenstveno govori i borbi za vlast, ratovima i ubijanju. Mnogo je doličnije da stoji u drugom delu koji govori o njegovom prepuštanju vlasti, odlasku u monaštvo i podizanju manastira. Inače, slažem se da je gravura neautentična, ali nažalost ne znam ni za jednu drugu sliku na kojoj Nemanja nije prikazan u dubokoj starosti. --Damjan /razgovarajmo/ 07:51, 9. januar 2009. (CET)

Problem sa tom grafikom je to što ne predstavlja Nemanju uopšte.Staviti je na početak članka je isto kao držati ovu sliku na početku ovog članka.Čini mi se da su naši stavovi nepomirljivi,barem po ovom pitanju,tako da...Šta sad?Da napravimo glasanje oko toga koja slika treba da ide na početak?Urnebesne li pomisli. Crni Bombarder!!! (†) 10:06, 9. januar 2009. (CET)

Upravo sam naleteo na sajt SPC, koriste istu ovu grafiku. http://www.spcportal.org/index.php?pg=1995&lang=en

Mislim da imamo rešenje, našao sam jednu dobru.--Damjan /razgovarajmo/ 13:04, 9. januar 2009. (CET)

Super.Videću ja da ovih dana,da probam da je iskopam u većoj rezoluciji sa onog sajta sa digitalizovanom freskama iz nekoliko srpskih manastira. (Bože me sakloni,pa ovi iz SPC stvarno nemaju ukusa.) Crni Bombarder!!! (†) 07:04, 10. januar 2009. (CET)

Nažalost,samo su Kraljevu crkvu u Studenici digitalizovali,tako da ništa od veće rezolucije ove slike. Crni Bombarder!!! (†) 03:47, 16. januar 2009. (CET)

Ime

Što se nije Stevan nego Stefan! opaske tiče, je` tako, ali ima autora (Ćorović i čini mi se Stanojević na primer) koji koriste tu terminologiju i mislim da bi to trebalo i naznačiti na početku članka.

Doslodeno toj logici, mnogi autori koriste i Elvis Prisli, pa ipak ne stoji na početku članka.--Damjan /razgovarajmo/ 07:51, 9. januar 2009. (CET)

Nažalost,to je brkanje baba i frogsa.Ja navodim stručnu literaturu na srpskom jeziku za temu koja je usko vezana isključivo za srpski jezik (kao i ovde),dok ti navodiš primer koji ima veze sa trnanskripcijom sa stranog jezika,što ovde nije slučaj. Crni Bombarder!!! (†) 10:06, 9. januar 2009. (CET)

Ali u ovom slučaju je jasno koje mu je bilo pravo ime. A ako ćemo da ubacujemo i narodne varijante, onda ćemo morati u mnoge članke srednjevekovnih srpskih vladara pored Stefan da stavljamo i Stevan, Stjepan, itd.--Damjan /razgovarajmo/ 12:32, 9. januar 2009. (CET)

Kako je to tačno jasno koje mu je ime,kad su to dva oblika istog grčkog imena?Kao što sam već naveo gore,u pitanju nisu narodna imena, niti su DoVla i Stanoje neki tu šalabajzeri koji nemaju veze sa temom i životom. Crni Bombarder!!! (†) 07:04, 10. januar 2009. (CET)

Reference

Što se ne mora referenca za svaku cifru ako nisu sporne opaske tiče,moram da kažem da svaka od cifara jeste sporna i zbog toga je bolje referencirati svaku od njih. Od toga kada se rodio, do toga kada je počeo da vlada (pominje se kao veliki župan 1168,ali se u nauci (tj. veći deo istoričara) smatra da je vladao već 1166) do godine njegove smrti (većina smatra da je u pitanju 1199,osim Pavla Popovića koji smatra da je Sava u pravu kada kaže da je u pitanju 1200.godine),tako da...

dobro, ako su sporne, onda treba da stoji.

As I said,jesu,a čini mi se da je to sve pojašnjeno u samom članku (da sad ne vadim citate). Crni Bombarder!!! (†) 10:06, 9. januar 2009. (CET)

Dodao bih, da znanje.org,nije baš pogodan za upotrebu, kao referenca, pogotovo ne za datiranje građanskog rata u Zeti. Crni Bombarder!!! (†) 05:40, 9. januar 2009. (CET)

Čekaj, jel građanskog rata bilo ili nije. Ako nije, da izbacujemo tu rečenicu. --Damjan /razgovarajmo/ 07:51, 9. januar 2009. (CET)

Nije sporan rat sam po sebi,već za njegovo datiranje (ako je to moguće preciznije utvrditi), treba navesti autora koji ga tako datira,pošto je sve to bazirano na Letopisu Popa Dukljanina, koji je...slobodnim govorom Silmarilion istorije Srba.Nije mi namera da diskreditujem znanje.org kao sajt,ali mislim da takav članak bez navedene literature ne bi trebalo koristiti kao izvor tj. referencu. Crni Bombarder!!! (†) 10:06, 9. januar 2009. (CET)

Ima još par nereferenciranih tvrdnji u članku, potrebno je još to srediti da bude zaista sjajan.--Damjan /razgovarajmo/ 14:27, 9. januar 2009. (CET)

Dodate reference za istorijske delove,onaj teološki o miropomazanju je dodao neki IPovac pre zilion godine,pa je uklanjam. Crni Bombarder!!! (†) 07:04, 10. januar 2009. (CET)

Neke izmene

• Vratio sam Duklju u kraljevina Zeta (od sredine XI veka termin Zeta postaje dominantniji), Hilandar kao mesto smrti, reference za svaku godinu jer mislim da je u ovom slučaju potrebno.

Koristio sam termin Duklja, jer mislim da se u tim godinama zvanično koristio, da je Vukanova titula bila kralj Duklje. Ali, nije presudno. Hilandar ne bih navodio kao mesto smrti u šablonu, već u tekstu, jer se u šablonima obično ne navodi građevina u kojoj je neko preminuo, već mesto, što je u ovom slučaju Sveta gora. Protiv referenci nemam ništa, samo kada ih je previše umeju da zaguše tekst.--Damjan /razgovarajmo/ 12:28, 10. januar 2009. (CET)

Po meni je Hilandar više kao gradić/mesto smrti,nego li građevina u kojoj je preminuo(kao na primer taj i taj pirg ili ta i ta kelija itd isl itr).

Udeo knez ili župan

• Izbacio sam deo После Завидине смрти Немања је наследио најисточнију четврт српске кнежевине, од [[Рас]]а до [[Ниш]]а.<ref>[http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Stefan-Nemanja.htm "Život sv. Save" vladike Nikolaja Velimirovića]</ref> kao i naznaku da je nosio titulu župana,pošto je zapravo nosio titulu kneza (udeonog), njegova oblas` je bila najistočnija,ali Ras i Niš nisu baš bile granice,a ostaje otvoreno pitanje da li je te oblasti dobio na upravu nakon Zavidine smrti i da li je to uopšte povezano (proveriću još).

Mislio sam da je Nikolaj relativno pouzdan izvor, ali ko bi ga znao. Pogledaj na tom sajtu, tamo još piše da je očevim testamentom dobio te oblasti. --Damjan /razgovarajmo/ 17:15, 12. jun 2009. (CEST)

Ovo za titulu kneza mi je sporno, jer ako je vladao župom bio je župan. Kasnije je postao veliki župan kad je zavladao svim župama (vidi župan). Međutim, knez i župan znače slično, kolko kontam, samo je pitanje terminologije. --Damjan /razgovarajmo/ 12:37, 10. januar 2009. (CET)

On jeste dobio na upravu te oblasti,ali je imao titulu kneza tj. udeonog kneza koji je vladao župama.Tako se svuda navodi.U samoj organizaciji vlasti,njemu su bili potčinjeni župani,a on je opet bio potčinjen velikom županu.Čini mi se da je tako nekako funkcionisalo. Što se tiče Nikolaja,neću ništa komentarisati tim povodom.

---

• Čini mi se da je Via Militaris daleko ustaljenija forma u odnosu na sve druge,dok mi se čini da se formulacija rimski vojni put ne javlja u literaturi,ali moguće je da grešim.

Video sam da imamo i članak rimski vojni put, pa mi je bilo lakše. Inače, svejedno.

• Vratio sam napomenu o mađarsko-vizantijskim ratovima koji prethode ovim zbivanjima, jer je Raška uvek učestvovala u njima na strani Mađara, iako je nominalno priznavala vizantijsku vlast, pa je i taj faktor bitan u celoj situaciji.

• Vratio sam prethodnu verziju pasusa o Urošu i Desi, jer je bitno referencirati godine zbog hronologije,kao i to da je Desa zarobljen i odveden u Carigrad (čini mi se), a skraćivanjem je samo stvorena konfuznija forma rečenice,barem po meni.

Nastojao sam da izbacim sve suvišno, ali moguće da sam malo preterao;) --Damjan /razgovarajmo/ 12:28, 10. januar 2009. (CET)

• Takođe, mislim da uvod ima suviše sterilan stil tj. nema kontinuitet priče, već se samo nabraja, a rečenice počinju godinama, poput zapisnika. Crni Bombarder!!! (†) 07:04, 10. januar 2009. (CET)

Ranije je uvod bio više kao hvalospev, pa sam pokušao da ga encikopedizujem.--Damjan /razgovarajmo/ 12:28, 10. januar 2009. (CET)

Doradićemo nešto,pa će da ispadne nekako.

poreklo, mladost i porodica

• Mislim da ne treba da se spaja poreklo i porodica, jer se time narušava hronologija članka. Bolje je da nabrojimo njihovu decu nakon što su se Nemanja i Ana uzeli. --Damjan /razgovarajmo/ 12:52, 10. januar 2009. (CET)

Meni je nekako logičnije da se to navede u zasebnom poglavlju,a u samom tekstu pomenuti da su se oženili i imali toliko i toliko dece,bez zatrpavanja toka članka ko su im bila deca i čime su se bavila. Crni Bombarder!!! (†) 03:47, 16. januar 2009. (CET)

Nazvao sam odeljak Mladost i porodica pa sam tu prebacio o Nemanjinoj i Aninoj deci, da bi se događaji razvijali redom.--Damjan /razgovarajmo/ 23:10, 27. januar 2009. (CET)

Meni je mnogo logičnije da se u zasebnom delu članka pojasni ko su mu roditelji,braća,supruga i žena sa nekim dotatnim detaljima,a onda da se u samom članku to usput pomene.Ovako se,po meni nepotrebno,komplikuje u priči o njegovom životu sa nabrajanjem dece,šta su radili i za koga su se udali.`ajde da rešimo ovu `tvar,a ne da stalno pomeramo taj deo. Crni Bombarder!!! (†) 04:17, 28. januar 2009. (CET)

Ne vidim ni jedan valjan razlog zašto bismo u ovom delu članka odstupali od hronologije, kad je ceo članak koncipiran tako da prati tok događaja u Nemanjinom životu. U ovom slučaju sled je sledeći - prvo o njegovim roditeljima, zatim o njegovom rođenju i mladosti, pa zatim o njegovoj deci. Međutim, potrebno je da se još neko uključi u raspravu kako bi se ovo razrešilo. --Damjan /razgovarajmo/ 13:42, 12. jun 2009. (CEST)

As I said above,meni je daleko logičnije da se u zasebnom delu obradi njegovo poreklo i potomstvo,a ne da se tok članka zatrpava tim informacijama,koje nemaju direktnu povezanost sa tekućom radnjom u tom delu članka.Potpuno je sumanuto priču o njegovoj mladosti zatrpavati time za koga mu se ćerka udala. Crni Bombarder!!! (†) 21:00, 12. jun 2009. (CEST)

razni detalji

• Ja bi` izbegavao počinjanje rečenica godinama,ako baš ne mora,a mislim da ne bi trebalo skraćivati članak sklanjanjem nekih detalja koji nemaju direktno veze sa Nemanjom,ali pojašnjavaju dešavanja u okolini,koja imaju značajan uticaj na Nemanju i njegove postupke.Tako to barem meni deluje.
• Ne bih Prvoslava označavao legitimnim Zavidinim naslednikom,jer je osnovno pitanje ko je bio Zavida i šta je on sinovima (i unucima) imao da ostavi u amanet.Sasvim je moguće da je i on predstavnik neke bočne linije Vukanovića i to najmanji,pa bi se i Tihomir i braća,mogli smatrati uzurpatorima u neku ruku.
• Treba proveriti brak između Kulina bana i Nemanjine sestre,pošto mi se čini da je Miroslav bio oženjen Kulinovom sestrom,pa bi po sredi mogla biti zabuna. Bilo bi dobro da se nađe još neka potvrda za ovo.
• Vratio sam napomenu oko Stefanovog tasta,jer je to dosta bitan podatak za sam čin predaje vlasti.
• Izbacio sam sliku prepisa povelje,jer nepotrebno pretrpava taj deo članka,a nije toliko bitna.
• Pokušaću da izvučem neku fresku na kojoj Nemanja drži neku od crkava,mesto ove novokomponovane ikone.Bode mi oči.

Crni Bombarder!!! (†) 03:47, 16. januar 2009. (CET)

• Takođe,mislim da za svaku tvrdnju (za Vukana se zna da je preko Pape probao da dođe do krune i to nije sporno,ali Nemanjine srdačne veze sa Papstvom...) Katoličke enciklopedije treba naći dodatnu potvrdu i neutralnijim izvorima.(Zapisnika radi,pored "lapsusa" da mu je Vukan,u delu članka koji se bavi Nemanjom je iznet čitav niz proizvoljnih i netačnih opaski.Npr:

Urosch, who was Zupan of Rassa ... His son, Stephen I, Nemanya Misterija ko je bio Zavida tj. Nemanjin otac,nikada neće biti definitivno razrešena.

His son, Stephen I, Nemanya (1159-95), conquered the chiefs of the other Servian tribes, with the exception of those in Bosnia, and thus founded a united hereditary and independent state. He accomplished this with the aid of the Eastern Emperor, Manuel I, to whom he swore fealty in return for recognition as Grand Zupan. Nemanja se borio protiv Manojla, a deo srpskih oblasti je pripojio svojoj državi nakon njegove smrti.

Stephen I, Nemanja, who was a Catholic, No koment.) Crni Bombarder!!! (†) 08:05, 16. januar 2009. (CET)

Kad ovo još malo bolje pogledam,oni su se tamo baš nalupali...Onako k`o Maksim po diviziji.Mislim da brkaju babe i žabe tj. sina i oca,jer kažu:Stephen I, Nemanja, who was a Catholic, maintained amicable relations with the popes in ecelesiastico-political affairs, especially with Pope Innocent III. He received the latter's legates and letters in a friendly manner and repeatedly assured the pope of his attachment. Nemanja je otiš`o u penziju `96,a dotični gospodin je post`o rimski patrijarh tek `98,pa sam,za tren,pomislio da je zabuna,ali onda legende kažu:In 1196 Stephen abdicated in favour of his eldest son... Mnogi se sada na sve ovo vrckaju u grobu ili gde god da su. Crni Bombarder!!! (†) 08:41, 16. januar 2009. (CET)

Katolička enciklopedija

Katolička enciklopedija za mnoge stvari možda nije pozdan izvor, ali to da li je Nemanja primao papske legate niko ne može znati bolje od njih.--Damjan /razgovarajmo/ 22:51, 27. januar 2009. (CET)

O tome koliko je pouzdan izvor,već sam naglasio iznad.(Sigurno su bili svesni i činjenice da se on kao katolik zamonašio u pravoslanom manastiru.)Što se tih legata tiče,kao što sam već istakao gore,Inoćentije stupa na dužnos` `98. godine,a Nemanja se penzionisao `96.godine,pa ako ih je i primao,primao ih je Vilandaru Bilom (tada se još nije bilio doduše,al` se radilo na tome). Dakle,sve što je tamo napisano se može okačiti mačku o rep, barem što se ovog dela tiče. Crni Bombarder!!! (†) 04:17, 28. januar 2009. (CET)

Činjenice:

• Stefan Nemanja je prvobitno kršten kao katolik i kasnije je održavao odnos sa katoličkom crkvom;
• njegov sin Vukan Nemanjić je bio katolik i blizak sa katoličkom crvkom;
• njegovog sin i naslednik Stefan Prvovenčani je krunisan od strane Pape;
• osnovano je pretpostaviti da je i njegov otac Zavida bio katolik.

Ove činjenice, koliko god nekome smetale, se moraju naći u članku, jer su bitne za razumevanje istorijske situacije u srednjevekovnim srpskim zemljama. Što se tiče opaske da Nemanja nije mogao primati legate pape Inoćentija III, koji je stupio na dužnost 1198. godine, tu je potrebno uzeti u obzir sledeće:

• budući papa Inoćentije III je i pre svog zvaničnog izbora, još od 1181. godine, obavljao razne poverljive crkvene dužnosti. Između 1190. i 1197. je čak potpisivao i papske bule;
• hronologija srednjeg veka nije apsolutno precizna, te nije neobično da postoje određena odstupanja u različitim izvorima.

--Damjan /razgovarajmo/ 17:41, 12. jun 2009. (CEST)

Prvo i prvo,ovo je enciklopedija i gleda se validnos referenci koje neko nudi,a ne da li to nekome smeta.Barem sam ja tako sfatio `tvari ovde.

„Ove činjenice, koliko god nekome smetale, se moraju naći u članku, jer su bitne za razumevanje istorijske situacije u srednjevekovnim srpskim zemljama.“ Da li si pročitao članak ovih dana?

1. „Kršten je u rimokatoličkoj crkvi, po latinskom obredu, koji je bio preovlađujući u tadašnjoj Zeti...“
2. Da li je ovo članak o Vukanu ili o Nemanji,pa da se bavimo Vukanom i time kada je on i zašto postao katolik?
3. Da li je ovo članak o Prvovenčanom ili o Nemanji,pa da se bavimo Prvovenčanim i time zašto je on nakon potpunog uništenja Vizantije, tražio i dobio kraljevski venac od Pape?
4. Na osnovu čega se može zaključiti to da je Zavida bio katolik?Na osnovu toga što je usled dinastičkih borbi u Raškoj pobegao u Zeti i kada mu se rodio sin pristao da ga krste latinski sveštenici,pošto nije bilo drugih u blizini,a više je voleo da mu dete bude kršteno,nego da ga napadaju zle sile?Ili na osnovu toga što mu se isti sin krstio po istočnom obredu kada je doš`o do

istočnih sveštenika koji su bili dominantni u tadašnjoj Raškoj?

Pa od svih ljudi na planeti,valjda bi ovi iz Katoličke enciklopedije morali znati kada je Inoćentije bio papa,a kada nije.Sem toga,kristalno je jasno da su brljali babe i žabe u tom tekstu i da se taj "tekst" ne može koristiti kao referenca.Dakle i dalje se traže potvrde za sve te priče i opet ću ih ukloniti ako se ne pojave.

5.Nisam upoznat sa likom i delom Inoćentija III,ali se nadam da znaš šta pričaš,pa ću ti poverovati.

6.Slažem se,ali ne vidim vezu.Da li je sporno kada je Inoćentije došao na vlast tj. postao papa ili to kada se Stefan Nemanja povukao sa vlasti?Koliko je meni poznato,jok.

dobro, ali gde naći referencu za to da je održavao odnos sa katoličkom crkvom, osim u katoličkim izvorima? sigurno se to neće spominjati u njegovom pravoslavnom žitiju... za razliku od pravoslavnih manastira koji su često spaljivani, katoličke arhive u Rimu su sve to vreme ostajale čitave. u tom smislu su njihovi dokumenti pouzdani. takođe, katolička enciklopedija se koristi kao legitiman izvor i na ostalim jezicima, ne vidim zašto bismo je odavde izbacivali? u krajnjem slučaju, možemo početi rečenicu u članku: „prema katoličkim izvorima...“ ili tako nešto.--Damjan /razgovarajmo/ 10:53, 13. jun 2009. (CEST)

pritom, bitno je naglasiti da je Nemanja u Rimu imao oslonac protiv Vizantije, jer Fridrih Barbarosa je bio car Svetog rimskog carstva. Cela ta akcija nije mogla proći bez papskog blagoslova. --Damjan /razgovarajmo/ 11:55, 13. jun 2009. (CEST)

Evo ovako, hajde da prestanemo da anahrono posmatramo srednjevekovni svet. Recimo, zasto bi susret Nemanjinih emisara i Fridriha Barbarose morao da blagoslovi bas papa, kao i kasniji susret u Nisu? Zato sto je Fridrih I bio car Svetog Rimskog carstva? Recimo da je Fridrih I upravo bio jedan od careva koji je zbog svojih ambicija da ovlada Italijom bio takoreci u stalnom sukobu sa papstvom. Kome se npr papa Hadrijan IV okrenuo za pomoc protiv Fridriha. Verovali ili ne, upravo Manojlu I Komninu koji je takodje zeleo da zavlada Italijom i obnovi Rimsko carstvo, ali je za papu, Manojlo bio daleko manja pretnja od Fridriha koji je licno dolazio u Italiju u nekoliko navrata. Cak je tokom pontifikata Hadrijana IV doslo do, doduse neuspesnih, pregovora sa Manojlom Komninom o ujedinjenju crkava odnosno o prevazilazenju raskola iz 1054. godine. Barbarosa je na kraju usred otpora italijanskih gradova, neposlusnosti svoji nemackih vazala itd morao da se izmiri sa papstvom, ALI njegov odlazak u krstaski rat, koji je svakao bio inspirisan zeljom za iskupljenjem i viteskim idealima, ne bi trebalo bas toliko povezivati sa papstvom u smislu papa podvikne, a Fridrih trci.

Hocu reci da je i u Srednjem veku vladalo pragmaticno poimanje politike pa ako hocete i verske politike. Bilo je perioda kada su se viz carevi i pape odlicno slagale sledeci svoje svetovne interese.

Sto se Nemanje tice, ocigledno je da je Fridrih saveznistvo sa Nemanjom i Bugarima upotrebljavao kao sredstrvo pritiska na Vizantince, uostalom odustao je od takve politike kada je naterao cara Isaka II Andjela na povoljan sporazum. Savez sa Nemanjom, kao i Nemanjin sa Fridrihom, bio je vise stvar povoljne prilike nego principijelna stvar, a to se moze reci i za kasnije koketiranje kasnijih Nemanjica, ali i drugih pravoslavnih vladara, sa idejom unije crkava.--ClaudiusGothicus (razgovor) 13:40, 13. jun 2009. (CEST)

sve je to ok, ali Barbarosa je ovde bio u krstaškom pohodu, koji je pokrenuo niko drugi nego papa. nego, malo smo se udaljili od početne teme - zašto se katolička enciklopedija ne bi koristila kao izvor? --Damjan /razgovarajmo/ 22:05, 13. jun 2009. (CEST)

„zašto se katolička enciklopedija ne bi koristila kao izvor?“ Piše iznad,no `ajmo jopet.

Takođe,mislim da za svaku tvrdnju (za Vukana se zna da je preko Pape probao da dođe do krune i to nije sporno,ali Nemanjine srdačne veze sa Papstvom...) Katoličke enciklopedije treba naći dodatnu potvrdu i neutralnijim izvorima.(Zapisnika radi,pored "lapsusa" da mu je Vukan,u delu članka koji se bavi Nemanjom je iznet čitav niz proizvoljnih i netačnih opaski.Npr:

Urosch, who was Zupan of Rassa ... His son, Stephen I, Nemanya Misterija ko je bio Zavida tj. Nemanjin otac,nikada neće biti definitivno razrešena. His son, Stephen I, Nemanya (1159-95), conquered the chiefs of the other Servian tribes, with the exception of those in Bosnia, and thus founded a united hereditary and independent state. He accomplished this with the aid of the Eastern Emperor, Manuel I, to whom he swore fealty in return for recognition as Grand Zupan. Nemanja se borio protiv Manojla, a deo srpskih oblasti je pripojio svojoj državi nakon njegove smrti. Stephen I, Nemanja, who was a Catholic, No koment.) Crni Bombarder!!! (†) 08:05, 16. januar 2009. (CET) Kad ovo još malo bolje pogledam,oni su se tamo baš nalupali...Onako k`o Maksim po diviziji.Mislim da brkaju babe i žabe tj. sina i oca,jer kažu:Stephen I, Nemanja, who was a Catholic, maintained amicable relations with the popes in ecelesiastico-political affairs, especially with Pope Innocent III. He received the latter's legates and letters in a friendly manner and repeatedly assured the pope of his attachment. Nemanja je otiš`o u penziju `96,a dotični gospodin je post`o rimski patrijarh tek `98,pa sam,za tren,pomislio da je zabuna,ali onda legende kažu:In 1196 Stephen abdicated in favour of his eldest son... Mnogi se sada na sve ovo vrckaju u grobu ili gde god da su. Crni Bombarder!!! (†) 08:41, 16. januar 2009. (CET)

Ako je ovo bilo konfuzno ispisano, evo ti ceo segment odatle, sa boldovanim glupostima.I da,glupost je ovde adekvatna reč.

Urosch, who was Zupan of Rassa from about 1120, entered into friendly relations with the Hungarian king, Bela II. His son, Stephen I, Nemanya (1159-95), conquered the chiefs of the other Servian tribes, with the exception of those in Bosnia, and thus founded a united hereditary and independent state. He accomplished this with the aid of the Eastern Emperor, Manuel I, to whom he swore fealty in return for recognition as Grand Zupan. Free from his oath after the death of Manuel I (1180), he seized for himself those portions of Servian Territory which belonged directly to the Eastern Empire. Stephen I, Nemanja, who was a Catholic, maintained amicable relations with the popes in ecelesiastico-political affairs, especially with Pope Innocent III. He received the latter's legates and letters in a friendly manner and repeatedly assured the pope of his attachment. His brother Vlkan, as lord of Antivari and Cattaro, was also closely connected with the Catholic Church. Nevertheless, the Greek Orthodoxy Church grew constantly stronger in the eastern part of the country, although in this era the sharp distinction between the Churches of the Eastern and Western Empires had not yet appeared. In 1196 Stephen abdicated in favour of his eldest son and retired to the monastery of Chilandar, which he had founded on Mount Athos. Here he died in 1199 or 1200. The work of the father was continued during the administration of the son, Stephen II (1196-1228), who had received an excellent Byzantine education and was a skilful diplomatist. In church affairs he, like his father, maintained good relations with the popes.

Evo ti šta o tome kaže naš članak:

1. Nemanja je verovatno rođen 1113. godine u Ribnici na Morači (današnja Podgorica)[5], tokom progonstva njegovog oca Zavide usled previranja u Raškoj. Kršten je u rimokatoličkoj crkvi, po latinskom obredu, koji je bio preovlađujući u tadašnjoj Zeti[4], a tu se i oženio sa plemkinjom Anom (kasnije u monaštvu Anastasija)[5], između 1130. i 1135. godine.
2. Vidi odavde, pa naniže
3. Kršten je u rimokatoličkoj crkvi, po latinskom obredu, koji je bio preovlađujući u tadašnjoj Zeti[4], a tu se i oženio sa plemkinjom Anom (kasnije u monaštvu Anastasija)[5], između 1130. i 1135. godine.Po povratku sa porodicom u Rašku, Nemanja se u tridesetoj godini[9] krstio po drugi put, u episkopalnoj crkvi svetih Petra i Pavla u Rasu (tadašnjoj prestonici Raške), po grčkom obredu[4].
4. Da li iko u ovom univerzumu spori dolazak Inoćentija na vlas` 1198 i povlačenje Stefana Nemanje sa vlasti na saboru 1196?
5. Bio je oženjen plemkinjom Anom, sa kojom je imao petoro dece[7]:Vukana, kralja Zete (1199-1208) i velikog župana Raške (1202-1204), živeo (?- 1208.)

Po meni je ovo i više nego dovoljno.Ovakvo nepoznavanje opšte prihvaćenih stvari jasno diskredituje ovo "delo" kao relevantan izvor. Na stranu što se od nje,same po sebi,očekuje da bude pristrasna na ovom planu. Crni Bombarder!!! (†) 23:17, 13. jun 2009. (CEST)

Katolička encilopedija je po definiciji pristrasna, ali to je ne čini nepouzdanom da se iz nje koriste neki podaci. Postoje podaci koji se mogu uporediti sa više izvora (npr. da li je Vukan Nemanjin brat ili sin) pa se između njih može izabrati neki pouzdaniji. Neki podaci se, na primer, izvorno nalaze samo u Nemanjinom žitiju, koje je, po definiciji, vrhunski oblik hvalospeva. Slična je stvar i sa katoličkom enciklopedijom. I jedno i drugo su pristrasni crkveni spisi. Međutim, podatke koje nemamo čime da osporimo, prihvatamo kao istinite, dok se ne dokaže suprotno na osnovu drugih podataka. Konkretno, na tvojim primerima, to bi značilo:

• Ime Nemanjinog oca verovatno jeste bilo Zavida. Međutim „sem imena, Zavidino poreklo i ličnost su nam potpuno nepoznati“. Moguće da je on bio i Uroš, tim pre što uroš na mađarskom znači „mali gospodar“, i upotrebljavalo se „isključivo kao vladarsko ime, zbog čega se u prošlosti izbegavalo njegovo davanje običnim ljudima“.
• Nemanja je nakon povratka iz zarobljeništva služio Manojla do smrti, a ovaj je zauzvrat priznao njega i njegova proširenja (u prvom radu na uštrb njegove braće). He accomplished this with the aid of the Eastern Emperor, Manuel I, to whom he swore fealty in return for recognition as Grand Zupan. Ne vidim ništa nelogično.
• Bio je katolik. Kršten je kod njih, oni su u arhivi imali njegovu krštenicu (možda je još uvek imaju). Verovatno nikad nije tražio da ga ispišu, pa je za njih ostao uknjižen kao katolik. Štaviše, nikada nije prekidao kontakt sa papom, niti se izjašnjavao protiv njega. Nemanja, who was a Catholic, je relativno tačan navod. Bio bi apsolutno tačan da ne postoje podaci da je ponovo kršten kao pravoslavac i da je nakon smrti otišao u Hilandar. S tim što se i katolik može zamonašiti u Hilandaru. Ostaje, dakle, samo legenda da je po drugi put kršten kao pravoslavac.
• Za papu Inoćentija III sam već napomenuo da je i pre svog zvaničnog izbora, još od 1181. godine, obavljao razne poverljive crkvene dužnosti. Između 1190. i 1197. je kao kardinal potpisivao i papske bule. Sasvim je moguće da se dopisivao sa Nemanjom u to periodu. Nemanja, who was a Catholic, maintained amicable relations with the popes in ecelesiastico-political affairs, especially with Pope Innocent III. Dakle, Nemanja je bio dobar sa papama u crkveno-političkim odnosima, posebno sa Inoćentijem III. Ti na osnovu blagog nepoklapanja godina Inoćentijevog i Nemanjinog mandata sporiš sve ove potake. Pritom, godina smrti i mandata Stefana Nemanje je sporna.
• Ovo za Vukana je očigledna zabuna, koja se može osporiti mnogim izvorima.

--Damjan /razgovarajmo/ 04:30, 15. jun 2009. (CEST)

bogumili

Trebalo bi u ovu rečenicu dodati izvor:

Немањиној про-византијској [[политика|политици]] су се супротстављали [[богумили]] (требало би навести ко наводи да су се они бунили због тога), који су одбијали војну обавезу и одлазак у византијске [[рат]]ове, а њихово учење је прихватио велики део народа, војске и властеле<ref name="Фајфрић" />. Crni Bombarder!!! (†) 06:16, 17. januar 2009. (CET)

Ivo Pilar kaže da je glavna crta bogumilske politike bila ogorčena borba protiv Bizanta, a Fajfrić navodi da su odbijali da služe vojsku u Nemanjinoj državi.--Damjan /razgovarajmo/ 22:51, 27. januar 2009. (CET)

Ivo kaže da su bili protivu Vizantije,Fajfrić da nisu teli u nemanjinu vojsku,ali ko kaže da su se oni bunili protivu Nemanje zbog njegove provizantijske politike?Ako je tako i bilo,onda su bili presrećni kada je on 1180.godine udario na Vizantiju i sigurno bi mu pomagali u tome (ako je Ivo u pravu),tako da on ne bi bio primoran da pregovara sa njima ognjem i mačem. Crni Bombarder!!! (†) 04:17, 28. januar 2009. (CET)

Takođe bi trebalo i staviti referencu za održavanje sabora protiv bogumila 1186.godine,jer nije opšte poznato mesto,a i bitno je za celokupnu hronologiju,jer se na jednom mestu navodi da su se bogumili pobunili zbog provizantijske politike,a sabor je sazvan u doba rata sa Vizantijom. Crni Bombarder!!! (†) 19:17, 17. januar 2009. (CET)

Ovo za godinu sam svojevremeno kopirao od nekle, ko zna odakle, pa pošto trenutno ne mogu da nađem izvor, može da stoji oko 1186. godine, dok se utvrdi tačno.--Damjan /razgovarajmo/ 22:51, 27. januar 2009. (CET)

Nije frka za samu godinu,već zbog kronologije,as I said above.Ostaje i dalje misterija,u članku,šta je dovelo do sabora protiv bogumila?Šta su radili,da bi ga iznervirali. Crni Bombarder!!! (†) 04:17, 28. januar 2009. (CET)

Ponekad je dovoljno biti opozicija vladaru da bi se proveo k'o bos po trnju. --Damjan /razgovarajmo/ 17:42, 12. jun 2009. (CEST)

Okej,ali zašto su mu bili opozicija?Morali su imati razlog.Ne mrziš nekog (pogotovo to ne čine miroljubivi ljudi kakvi su bili bogumili) bez veze.Ili se Stefan Nemanja smorio k`o Zmaj,pa rek`o `ajd` da se igramo stare srpske igre burn the witch,al` se to otelo kontroli. Crni Bombarder!!! (†) 21:00, 12. jun 2009. (CEST)

I jos jednom, srednjevekovne drzave su bile autokratske, ali ne i totalitarne u danasnjem smislu reci.

Ako vec po svaku cenu zelite da pitanje bogumila izvucete kao jedno od kljucnih u Nemanjinoj politici savetujem da razdvojite sta kazu izvori (a mislim da je tu pitanje postojanja bogumilstva u Raskoj najtanje), a sta su razlicita misljenja u istorijskoj nauci (a tu Fajfric kao penzionisani pravnik koji uziva u pisanju istorijskih sinteza od Aleksandra Velikog do propasti Romanovih, a preko Nemanjica i Brankovica prosto ne NE SPADA). Zasto je to vazno. Pa recimo Prokopije u 6. veku pise da Sloveni zive u demokratiji. E sad, iako to neki zele da shvate kao eto mi znali za demokraciju pre Amerikanaca, Italijanaca i Nemaca, to znaci da Prokopije kaze da Sloveni zive u svojevrsnoj anarhiji, da ne poznaju drustvene strukture i civilizovane oblike drzavnog uredjenja. Zato, pazite kada pisete da su se bogumili bunili zbog vojne obaveze. Ko uopste predstavlja vojnu klasu u Srednjem veku? Da li je ta ratnicka klasa igde u svetu imala problema sa vodjenjem rata zbog nekakvog prigovora savesti i sl. Jedino su recimo mogli da se zamonase, a ne treba zaboraviti da u feudalnoj Zap Evropi ratoborni biskupi nisu bili nistaq neobicno, da ne idemo daleko na Daleki istok.--ClaudiusGothicus (razgovor) 13:40, 13. jun 2009. (CEST)

Uvod članka

Da li u uvodu treba da se ukratko prikaže Nemanjina vladavina ili samo najbitnije stvari vezane za njega? Crni Bombarder!!! (†) 09:47, 16. januar 2009. (CET)

Uvod je trenutno kombinacija uopštenog prikazivanja značaja Stefana Nemanje i iznošenja najbitnijih hronoloških podataka. Međutim, treba voditi računa o pridevima poput najznačajniji, najvažniji, najmoćniji, itd, odnosno treba ih izbegavati sukladno vikipolitici (vidi Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka, poglavlje Izbegavajte reči za šepurenje i lukave izraze).--Damjan /razgovarajmo/ 18:23, 23. februar 2009. (CET)

Rečenicu „tvorac najmoćnije srpske države u srednjem veku“ možda treba blago preformulisati.--Damjan /razgovarajmo/ 18:26, 23. februar 2009. (CET)

---

Uvod je trenutno kombinacija uopštenog prikazivanja značaja Stefana Nemanje i iznošenja najbitnijih hronoloških podataka.

Umesto toga ti predlažeš šta?Čistu hronologiju?

Međutim, treba voditi računa o pridevima poput najznačajniji, najvažniji, najmoćniji, itd, odnosno treba ih izbegavati sukladno vikipolitici (vidi Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka, poglavlje Izbegavajte reči za šepurenje i lukave izraze).

Uvek je dobra ideja da opišete šta ste pronašli da potkrepljuje vašu tvrdnju i ostavite među napomenama, ili na strani za razgovor o članku sa potpisom. (Ako, za tu priliku posebno sastavljen, odbor SANU nije dovoljno validan,onda ne znam šta jeste.U opasci da je Nemanja jedan od najznačajnijih srpskih vladara,po meni,nema ništa sporno.Istorijske činjenice jasno govore o tome.)

Rečenicu „tvorac najmoćnije srpske države u srednjem veku“ možda treba blago preformulisati.

U kom smislu je blago preformulisati?Šta je u njoj tačno sporno ili nejasno?To da je bila najmoćnija među svim srpskim državama koje su postojale tokom srednjeg veka ili to da li je bilo više srpskih država tokom srednjeg veka?

Crni Bombarder!!! (†) 04:40, 24. februar 2009. (CET)

---

Uglavnom se smatra da je Dušanovo carstvo najmoćnija srpska država u srednjem veku. Takođe Tvrtkovo bosansko kraljevstvo, koje neki smatraju najmoćnijom balkanskom državom[1], se takođe često smatra srpskom srednjevekovnom državom. Pritom, među srednjevekovnim srpskim zemljama nije bilo zvaničnih takmičenja, pa se ne zna koja je bila najjača. --Damjan /razgovarajmo/ 13:07, 12. jun 2009. (CEST)

Hm da,na to se i mislilo.To je jedna država.Stefan Nemanja ju je osnovao i udario joj temelje i to vrlo čvrste.Takmičenja nije bilo,ali je kristalno jasno k`o bi kome isprašio tur.(Začudio bi se šta sve piše na bs.njiki.) Crni Bombarder!!! (†) 21:00, 12. jun 2009. (CEST)

Ivo Pilar

Nisam siguran koliko se štivo revizionističkih propagandnih nacionalista koji su pisali o istorijskim činjenicama kroz sopstvene oči može koristiti kao kredibilan izvor. --Polkovnik (razgovor) 06:21, 20. avgust 2009. (CEST)

Nisam upoznat sa likom i delom dotičnog čike,ali sama tvrdnja koja se potkrepljuje njime (Glavna politička tendencija bogomilstva bila je otpor vizantijskoj državnoj i crkvenoj vlasti) je sasvim na mestu,kol`ko mi se čini i ne bi bilo teško da se nađe adekvatnija referenca za to.Barem mi se tako čini. Crni Bombarder!!! (†) 06:38, 20. avgust 2009. (CEST)

Osnivač je revizionističke škole; u potpunosti zastupa teoriju Crvene Hrvatske, čiji je on jedan od glavnih začetnika, izražava žestoko autoritativne i nasilničke antipatije prepune militarizma i rasizma, a kada su u pitanju Srbi, oni su veliku većinu teritorije koja je dio njihove države i koju naseljavaju preoteli od Bugara i Hrvata. Velika većina današnje Srbije (bez Vojvodina) je prema Pilaru bugarska zemlja preoteta od strane Srba, dok su Srbi ukrali od Hrvata "Zapadnu Srbiju" (?), Duklju, a počev od Prvog svjetskog rata Srbi su pokazali nove apetite na hrvatske zemlje i nisu se zadovoljili time što su do tada pokrali - okomili su se na srce Hrvatske, Bosnu i Hercegovinu, za koju Pilar upozorava da Srbi neće stati dok je od Hrvata u potpunosti ne ukradu. Hrvatske autentične istorijske zemlje koje joj pripadaju po državnom pravu su današnja Hrvatska, BiH, Crna Gora i krajevi zapadne Srbije oko Užica, zapadnog Sandžaka ili šta već podrazumijeva pod Zapadnom Srbijom (Bačka, Srem, itd.). Autentična srpska zemlja su tri sela okolo Novog Pazara, ostalo je sve agresorski i zločinački zadobijeno.

Pilar opisuje Srbe kako im je u rasi usađeno da kradu tuđe zemlje, kako su genetski nedruželjubivi i kako uvijek imaju maniju za uništavanjem, rasa razbojnika koja živi na grbači Hrvata. Čak i u referiranom izvoru posvećenom Bogumilima je spomenuo da su Srbi nakon uništenja Bogumila preoteli hrvatske i bugarske zemlje. --Polkovnik (razgovor) 09:46, 20. avgust 2009. (CEST)

Nemanjići

Stefan Nemanja nije bio Nemanjić, kao što ni npr. Karađorđe nije bio Karađorđević. Iz tog razloga ne treba da stoji Stefan Nemanja I Nemanjić jer je rogobatno i netačno. --Đorđe Stakić (r) 12:42, 20. maj 2017. (CEST)

Naravno.Isto važi i za ubacivanje brojeva (Stefan Nemanja I),čega nema u (mejnstrim) istorijama. Crni Bombarder!!! (†) 18:36, 3. jun 2017. (CEST)

Otac Stefana nemanje

Mavro Orbin, rimokatolički sveštenik, iz 16.veka autor je knjige Kraljevstvo Slovena u kojoj navodi da je otac Stefana Nemanje velikaš Desa a ne Zavida. Zavida je otac Miroslava i brat Stefana Nemanje, Miroslava kojemu je napisano čuveno Miroslavljevo jevanđelje i koji je poginuo na strani Vizantije boreći se protiv svojih Srba. 109.122.83.196 (razgovor) 09:57, 24. april 2015. (CEST)

Nije loša tema.

Uglavnom, nedvosmisleno se već zna da je Nemanjov otac bio Zavida, a deda Vukan (po kom je Vukan Nemanjić dobio ime, po svom pradedi), dok je Vukanov brat bio Marko, knez Urošev otac. Mislim da je princ Vukan bio Zavidov, a ne Urošev brat. Mislim da je supruga Stefana Nemanje, Ana, bila sestra bana Kulina - Anastasija, pa kraće - Ana.

Markon Padrino (razgovor) 01:12, 23. novembar 2021. (CET)

Rođenje i mladost.

Teške su gluposti da je bio kršten u katoličkoj crkvi, to se spominje jedino u pariskom prepisu žitija Svetog Simeona, koje je navodno pisao Stefan Nemanjić. S druge strane, Sveti Sava kaže da je Stefan Nemanja bio kršten u Hramu Svete Bogorodice. Da je to katolička crkva, zvala bi se ,,Katedrala Svete Marije", il' tako nešto. 178.149.117.116 (razgovor) 21:44, 30. maj 2021. (CEST)

Bio je Kršten u Hramu Svete Bogorodice u današnjoj Podgorici, a u Rasu je bilo Miropomazanje. 178.149.117.116 (razgovor) 23:18, 30. maj 2021. (CEST)