Српске земље у раном средњем веку

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Српске земље.

Према писању византијског цара Константина VII Порфирогенита (De administrando imperio) Срби су се на Балканском полуострву населили између обала Јадранског мора и реке Саве. Дуж морске обале Срби су населили све крајеве између ушћа Цетине и ушћа Бојане‚ а у унутрашњости приближно између Врбаса и долине Ибра и Мораве. Границу између Срба и Хрвата чинили су река Врбас и хрватске пограничне жупе:

  • Имота (Имотско),
  • Цетина,
  • Ливно,
  • Плива.

На тим просторима створили су више области у приморју и залеђу. Границу између приморских области и залеђа тј. Србије како је назива Порфирогенит чинили су планински венци који формирају развође јадранског и црноморског слива.

Приморске области (Поморска Земља)[уреди]

У средњовековним изворима, све српске приморске области називане су заједничким именом Поморска Земља. Овај појам су током средњовековног раздобља употребљавали како српски владари, тако и црквени достојанственици.

Неретљанска област[уреди]

Главни чланак: Паганија

Неретљанска област (коју су Византинци називали и "Паганија") простирала се од ушћа реке Цетине до ушћа реке Неретве укључујући и острва БрачХварКорчула и Мљет.

Чинили су је жупе:

у приморју и

у залеђу.

У њој су се налазили утврђени градови:

Захумље[уреди]

Главни чланак: Захумље

Захумље се простирало од ушћа реке Неретве до Дубровника са стонским полуострвом (Пељешац). Чинили су га жупе:

  • Стон
  • Зажабље
  • Попово

у приморју и

  • Дубрава
  • Дабар

у залеђу.

У њему су се налазили утврђени градови:

Травунија (са Конављем)[уреди]

Травунија се простирала од Дубровника до Бока которске.

У њој су се налазили утврђени градови:

Дукља[уреди]

Главни чланак: Дукља

Дукља (од почетка XII века се за ову област већином користи назив Зета) се простирала од Боке которске до ушћа реке Бојане. Назив Дукља, добила је по античком граду Доклеји, код данашње Подгорице. Други назив-Зета је добила по реци Зети. У 10. веку постаје кнежевина, али је падом македонске државе потпала под византијску власт. Током 11. века Дукљи се придружене Рашка и Босна. У њој су се налазили утврђени градови:

  • Градец
  • Новиград
  • Лонтодокла

Дукљански владари[уреди]

Српске земље у 9. веку
Српске земље у 10. веку

Дукљански кнез Стефан Војислав настојао је да се ослободи византијске власти. Зато је 1035. године дигао устанак. Византијска војска угушила је тај устанак, а Стефана Војислава одвела у заробљеништво. Међутим, он није хтео да буде затворен. Побегао је из затвора и поново се сукобио са Византијом. Показао се као мудар и спретан војсковођа. Пустио је Византинце да пљачкају равнице, али их је у јесен 1042. године сачекао у планинским кланцима. Мало се византијских војника спасло бекством. Један византијски хроничар пише: „Био је то тужан и суза достојан пример.“ После ово победе Дукља стиче независност. Створена је самостална држава која се простирала од Бојане до Неретве. Дукљански владар Михаило је 1077. године од папе из Рима добио краљевску круну. Папа је хтео да владара Михаила придобије. У томе није успео. Дукља је постала краљевина и на тај начин добила међународно признање. Михаила наслеђује његов син - Бодин.За време његове владавине Дукља је поред Рашке, обухватала области Требиње и Захумље, па затим и Босну. Након смрти овог владара почетком 12. века долази до свађа међу члановима владарског рода, затим отцепљење Босне и Рашке...

Области у залеђу[уреди]

Србија (у чијем је саставу Босна)[уреди]

Србија се простирала од реке Врбас на западу до долина Ибра, Груже, Љига, Јадра и Дрине на истоку. Северну границу чинила је река Сава док се на југу наслањала на српске области у приморју (Неретљанску кнежевину, Захумску, Травуску и Дукљанску). Унутар Србије се налазила и жупа Босна.

У њој су се налазили утврђени градови:

и у оквиру жупе Босна:

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]