Reduplikativna paramnezija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reduplikativna paramnezija
Specijalnostipsihijatrija

Reduplikativna paramnezija (RP) sadržajno je specifična zabluda ili uverenja koje se javlja kod pacijenata se poremećajem funkcija mozga, na osnovu koje on veruje da su mesto ili mesta duplirana, odnosno postoje na dva ili više lokacije istovremeno ili da je neko mesto premešteno na drugo mesto.

Ova vrsta paramnezije koja je jedan od sindroma zablude i pogrešne identifikacije, iako se retko javlja, najčešće je povezana sa stečenim oštećenjem mozga, posebno oštećenjem desne moždane hemisfere i oba čeona (frontalna) režnja. Prema tome RP prvenstveno rezultat organskog a ne psihijatrijskog uzroka koji ga razlikuje od drugih DMS.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pojam reduplikativna paramnezija prvi je put je 1903. godine upotrebio psihijatar Arnold Pik za opis stanja kod pacijenta sa sumnjom na Alchajmerovu bolest kod pacijentice koja je insistirala da je premještena iz Pikove gradske klinike u onu za koju je tvrdila da izgleda identično, ali da se nalazi u njoj poznatom predgrađu.[2] Da bi objasnila neslaganje, ova pacijentica je i dalje tvrdila da su Pik i medicinsko osoblje radili na obe lokacije.

Međutim, retrospektivnom analizom literature utvrđeno je da su o se o ovom fenomenu prvi put izjasnili švajcarski prirodnjaci Šarl Bone 1788. godine,[3] koji je opisao ženu koja je imala ono što bi se sada nazivalo Kotarova zabluda (u kojoj osoba koja je živa i zdrava veruje da je mrtva),[4] a kasnije Paterson[5] i Zangvil koji su izvestili o vojnicima koji su imali zabludu da je njihova bolnica smeštena u njihovom rodnom gradu. Za ove zablude pretpostavilo se da su najverovatnije uzrokovane povredom mozga.

Tek 1976. godine ozbiljno se uzeo u razmatranje ovaj poremećaj, kada su Benson i njegovi saradnici prijavili tri slučaja reduplikativna paramnezija. Benson nije samo opisao zapanjujuće redukcijske sindrome kod svojih pacijenata, već je pokušao objasniti ovu pojavu u smislu neurokognitivnih deficita koji su takođe prisutni kod pacijenata. Ovo je bio jedan od prvih pokušaja davanja neuropsihološkog objašnjenja uzoka reduplikativne paramnezije.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Trenutno nema epidemioloških podataka o incidenciji i prevalenciji reduplikativne paramnezije. Ovo je posledica opšte oskudnost epidemioloških procena svih DMS-a sa privremenim šiframa na osnovu kojih se prikazuju retrospektivni pregledi i pojedinačne studije slučaja.[6] Međutim, sadržajno specifične zablude (od kojih je jedna reduplikativna paramnezija) se prema procenama javljaju kod otprilike kod 1 do 5,3% osoba u psihijatrijskom okruženju.[7][8] Naravno, ove procene obuhvataju sve varijante DMS koje verovatno imaju različite osnovne mehanizme i u rasponu su od psihijatrijskih do neuroloških i stoga, moraju biti posmatrane oprezno.

Do danas, jedini pokušaj da se proceni prevalencija reduplikativne paramnezije rađen je na malom uzorku stacionarno lečenih alkoholičara koji demonstriraju fenomen reduplikativne paramnezije u oko 8% ove populacije.[1]

Tek sistematskom procenom i boljim izveštavanjem fenomena reduplikativne paramnezije u narednim decenijama trebalo bi utvrditi tačne epidemiološke podatke.[6]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Demencija može biti uzrok RP
Moždani udar može biti uzrok RP

Paramnezija je kvalitativno oštećenje pamćenja a karakteriše ga zabluda kao sećanje. Osoba koja pati od paramnezija doživljava lažna sećanja za koja tvrdite da su istinita i da ponekad mogu da istisnu stvarne situacije kojih je gotovo nemoguće upamtiti. Paramnezija može imati karakteristike anosognozije: osoba nije svesna svojih simptoma zavere i odupire se bilo kakvim kontradikcijama koje kod nje mogu nastati.[9]

Osoba koja pati od reduplikativne paramnezije nalazi se u određenom fizičkom prostoru i smatra da se taj prostor duplira i na drugom mestu, odnosno da postoje dva identična mesta u različitim prostorima, zbog neuspeha u ispravnoj identifikaciji određenog mesta.

Kada se osoba sa reduplikativnom paramnezijom vrati na određeno mesto, ona evocira određena sećanja na to mesto, ali nije svesna da je to isto mesto, na kome je več bila i veruje da je to još jedan fizički prostor, potpuno istovetan kao kao onaj koji joj je ostao u sećanju.

Reduplikativna paramnezija opisana je u kontekstu niza neuroloških poremećaja, uključujući:

U svojoj studije Benson i kolega, navode primer koji ilustruje neke od glavnih karakteristika zablude. U ovom je slučaju pacijent zadobio povredu glave nakon pada u svojoj kući. Udar je na obe strane izazvao prelom lobanje i leziju čeonog režanja (izraženiju sa desne strane) zbog stvaranja unutarmoždanog hematoma. Nekoliko dana nakon prijema u neurobihavioralni centar, orijentacija na vreme kod pacijenta je bila nenarušena, mogao je opisati detalje o nesreći (kako su ga drugi povezali s njim), mogao se sećati imena svojih lekara i mogao je saznati nove podatke i sačuvati ih na neodređeno vreme. Međutim, pokazao je izrazitu abnormalnost vezanu za orijentaciju mesta na kome se nalazi. Iako je brzo saznao i setio se da je u bolnici za veterane Jamajka Plen (poznatoj i kao Bostonska uprava za veterane), insistirao je na tome da se bolnica nalazi u Tontonu, Masačusets, njegovom rodnom gradu. Nakon detaljnog ispitivanja, priznao je da je Jamajka ravnica i deo Bostona i priznao da bi bilo čudno da postoje dve bolnice za veterane u ravnici Jamajke. Uprkos tome, insistirao je na tome da je trenutno hospitalizovan u podružnici bolnice s običnim veteranima Jamajke koja se nalazi u Tauntonu. Jenom prilikom je izjavio i da se bolnica nalazi u rezervnoj spavaćoj sobi njegove kuće.[10]

Ponovno preseljenje na poznato mesto (poput doma ili grada koji pacijent dobro poznaje) česta je tema reduplikativne paramnezije, iako povremeno pacijent može verovati da živi na fantastičnijim ili egzotičnijim mestima.

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Rana psihodinamička objašnjenja reduplikativne paramnezije navode da ona nije bila direktno povezana sa povredom mozga, već da proizlazi iz motivisanog poricanja bolesti; posebno, kako su tvrdili Vajnstejn i Kan, kod onih koji bolest smatraju nesavršenstvom, slabošću ili sramotom.

Drugi rani istraživači prihvatili su da je povreda mozga važan faktor, ali navode da je dezorijentacija bila histerična reakcija motivisana željom za povratkom kući.

Međutim, većina savremenih teorija navodi da je reduplikativna paramnezija uzrokovana poremećajem u radu moždanih sistema koji učestvuju u procesu pamćenja i poznavanju, što je bila tema prvotnog Pikovog objašnjenja, u kome je naveo da je presudni mehanizam grčeviti napad koji je poremetio svesno pamćenje.

Benson i kolege kasnije su tvrdili da pacijentima kod kojih dolazi do oštećenja desne hemisfere mozga ne uspeva da održe orijentaciju zbog oštećenja vizueloprostorne percepcije i vizualne memorije, dok je oštećenje čeonog režnja otežavalo inhibiciju lažnih impresija uzrokovanih dezorijentacijom.[4]

Trenutne studije sugerišu da se žarišnim lezijama unutar frontalnogrežnja (na slici) može objasniti početak RP,[6] jer on učestvuje u formiranju i pronalaženju memorije.

Novija istraživanja široko su podržala ovo stavove, a prema podacima iz literature radi se o konfabulaciji, gde se čini da se pacijenti prisećaju lažnih sećanja bez ikakvog saznanja da su lažni, često i u kontekst oštećenja čeonog režnja mozga. Oštećenje desne moždane hemisfere takođe je povezano s anosognozijom, kod koje pacijenti izgleda nisu svesni često upečatljivih invaliditeta prisutnih nakon povrede mozga, što takođe upućuje na vezu sa nedostatkom vida koji se jalja kod ovog poremećaja.[11]

Jedna studija slučaja predložila je preciznije objašnjenje, navodeći da je oštećenje glavnog toka vizualnog sistema, koji povezuje vidni korteks sa područjima u slepoočnim režnjevima, mogla proizvesti potrebnu vizualno-prostornu dezorijentaciju i lošu integraciju memorije. Poznato je da slepoočna područja (uključujući hipokampus) snažno komuniciraju sa čeonim režnjevima tokom formiranja i pronalaženja memorije, što se navovodi kao objašnjenje zašto bi oštećenje čeonog režnja takođe moglo dovesti do ovog stanja.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa RP su u stanju da prepoznaju poznata mesta ili orijentire na adekvatan način, ali izgleda da imaju poteškoće sa orijentisanjem lokacije ovih mesta u odnosu na ono što je tačno.[6]

Ova poteškoća se može manifestovati u najmanje jednom od tri verovanja:[6]

  • reduplikaciji mesta,
  • himerična asimilaciji,
  • ekstravagantna prostorna lokalizacija.

Osim zablude i verovanja u dupliciranje, prisutan je i spektar kognitivnih i bihevioralnih poremećaja koji se mogu posmatrati kod pacijenata sa RP. Smatra se da postoje tri grupe kognitivnih deficita neophodnih za RP, konkretno:[6]

  • deficiti pamćenja,
  • oštećene geografske/vizuoprostorne veštine
  • disfunkcija izvršnih veština.[12]

Takođe pacijenti sa RP često pokazuju malo brige u vezi sa svojim stanje i smanjeno predviđanje.[13]

Konfabulacija je takođe uobičajena kod RP i obično se relativno brzo javlja nakon početne povrede mozga. Karakteriše se dopunjavanjem praznina u sećanju izmišljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno pričanje izmišljenih, fantastičnih priča kao istinitih.[6]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Poboljšane dijagnostičke tehnike danas su omogućile povećanje tačnosti u identifikaciji neuroloških bolesti kod onih koji imaju sadržajno specifične zablude uključujući i RP.[14]

Međutim, dijagnoza RP možda nije jednostavna zbog sličnosti između raznih drugih zabluda i poremećaji percepcije koji se obično primećuju u različitim neurološkim stanjima.[6]

Kako je uobičajeno je da pacijenti dožive konfuziju, konfabulaciju i pate od poremećaja pamćenja, posebno kada je zahvaćen frontalni režanj, važno je pri postavljanju dijagnoze RP da se utvrdi vrsta zablude koja omogućava diferencijaciju od drugih poremećaja kognicije koji zapravo možda i nisu lažno verovanje. Na primer, zabluda mora biti uporan i otporan na bilo kakve pokušaje ubeđivanja, a njihova uverenja su netačna ili nemoguća uprkos jasnim dokazima o suprotnom.[6]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Primena niskih doza haloperidola u nekim slučajevima bila je uspešna u lečenju RP

RP se često spontano povlači obično nakon perioda rehabilitacije i preorijentacije pacijenta.[15][16] Trenutno nema specifičnog tretmana za ovu bolest, tako da je terapija obično usmerena na lečenje uzroka koji je doveo do RP ili se pacijentu daju antidepresivi da bi se suprotstavili promenama raspoloženja koje mogu da izazovu bolest.

Kako i u literaturi, postoji nedostatak podataka o uspešnom upravljanju ili lečenja RP, iz nekoliko izveštaja se saznaje da je sindrom saniran nakon niskih doza haloperidola (jednog od starijih antipsihotika koji se koristi za lečenje shizofrenije i za tretman akutnih psihoznih stanja i delirijuma)[17] a takođe i flufenazin hidrohlorid (takođe antipsihotika) kada je haloperidol bio neefikasan.[18]

Pored toga, navodi se i imunomodulatorna terapija koja se pokazala efikasnom u rešavanju RP kod bolesnika sa retkom autoimunom bolešću. Ona se zasnivala na primeni imunoglobulina od 0,4 g/kg (IVIG) pet dana, uz dodatak 60 mg prednizona nakon četiri dana. Nakon tri dana IVIG tretmana. RP je rešen. Relevantan i povoljan odgovor na imunomodulatornu terapiju koji se može primeniti u budućnosti za RP može se primeniti samo kod onih sindroma koji se mogu pripisati disfunkciji VGKC antitela.[6]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Hakim H, Verma NP, Greiffenstein MF: Pathogenesis of reduplicative paramnesia. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1988;51:839–841.
  2. ^ Pick A (1903). "On reduplicative paramnesia". Brain. 26 (2): 242–267. . doi:10.1093/brain/26.2.242.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ Charles Bonnet's description of Cotard's delusion and reduplicative paramnesia in an elderly patient (1788) Förstl H, Beats B (March 1992). "Charles Bonnet's description of Cotard's delusion and reduplicative paramnesia in an elderly patient (1788)". British Journal of Psychiatry. 160 (3): 416–8. . PMID 1562875. doi:10.1192/bjp.160.3.416.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  4. ^ a b Berrios, G. E.; Luque, R. (1995). "Cotard's delusion or syndrome?". Comprehensive Psychiatry. 36 (3): 218–223.
  5. ^ Paterson A.; Zangwill O. (1944). "Recovery of spatial orientation in the post-traumatic confusional state". Brain. 67: 54–68. . doi:10.1093/brain/67.1.54.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Marios Politis Clare Loane, Reduplicative Paramnesia: A Review. Psychopathology 2012;45:337–343
  7. ^ Retterstol N: Paranoid psychoses with hypochondriac delusions as the main delusion. A personal follow-up investigation. Acta Psychiatr Scand 1968;44:334–353.
  8. ^ Fishbain DA: The frequency of Capgras delusions in a psychiatric emergency service.Psychopathology 1987;20:42–47.
  9. ^ „PARAMNEZIJA: Šta je to, uzroci, simptomi, vrste i primeri - Psihologija - 2021”. nsp-ie (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-12. 
  10. ^ Benson DF, Gardner H, Meadows JC (February 1976). "Reduplicative paramnesia". Neurology. 26 (2): 147–51. . PMID 943070. doi:10.1212/wnl.26.2.147.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  11. ^ Budson A.E.; Roth H.L.; Rentz D.M.; Ronthal M. (2000). "Disruption of the ventral visual stream in a case of reduplicative paramnesia". Annals of the New York Academy of Sciences. 911: 447–52. . PMID 10911890. doi:10.1111/j.1749-6632.2000.tb06742.x.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  12. ^ Pisani A, Marra C, Silveri MC: Anatomical and psychological mechanism of reduplicative misidentification syndromes. Neurol Sci 2000;21:324–328
  13. ^ Malloy PF, Richardson ED: The frontal lobes and content-specific delusions. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 1994;6:455–466
  14. ^ Joseph AB, O’Leary DH, Kurland R, et al: Bilateral anterior cortical atrophy and subcortical atrophy in reduplicative paramnesia: a case-control study of computed tomography in 10 patients. Can J Psychiatry 1999;44:685– 689
  15. ^ Benson DF, Gardner H, Meadows JC: Reduplicative paramnesia. Neurology. 1976;26: 147–151
  16. ^ Ruff RL, Volpe BT: Environmental reduplication associated with right frontal and parietal lobe injury. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1981;44:382–386.
  17. ^ Filley CM, Jarvis PE: Delayed reduplicative paramnesia. Neurology 1987;37:701–703.
  18. ^ Staton RD, Brumback RA, Wilson H: Reduplicative paramnesia: a disconnection syndrome of memory. Cortex 1982;18:23–35.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Forstl H.; Almeida O.P.; Owen A.M.; Burns A.; Howard R. (1991). "Psychiatric, neurological and medical aspects of misidentification syndromes: a review of 260 cases". Psychological Medicine. 21 (4): 905–10. . PMID 1780403. doi:10.1017/S0033291700029895.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Fisher C.M. (1982). "Disorientation for place". Archives of Neurology. 39 (1): 33–6. . PMID 7055444. doi:10.1001/archneur.1982.00510130035008.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Weinstein, E.A. & Kahn, R.L. (1955) Denial of Illness: Symbolic and Physiological Aspects. Springfield, IL: Thomas.
  • Sellal F.; Fontaine S.F.; van der Linden M.; Rainville C.; Labrecque R. (1996). "To be or not to be at home? A neuropsychological approach to delusion for place. Journal". Of Clinical and Experimental Neuropsychology. 18 (2): 234–48. . PMID 8780958. doi:10.1080/01688639608408278.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Head, H. (1926) Aphasia and Kindred Disorders. London: Cambridge University Press.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Редупликативна_парамнезија&oldid=27442130”