Rudaki

Rudaki
Spomenik Rudakiju
Lični podaci
Puno ime	Abu Abdulah Džafer ibn Muahamed Rudaki
Nadimak	Rudaki
Datum rođenja	858.
Mesto rođenja	Rudak, Samanidska monarhija (sadašnji Tadžikistan),
Datum smrti	941.(941-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (82/83 god.)
Mesto smrti	Rudak, Samanidska monarhija (sadašnji Tadžikistan),
Književni rad
Žanr	gazal, kasida (oda), katreni
Najvažnija dela	Jadikovanje u starosti, Majka vina, Kalila va dimna

Abu Abdulah Džafer ibn Muahamed Rudaki (persijski:ابو عبدالله جعفر بن محمد رودکی), poznat kao Adam pesnika (آدم الشعرا), bio je persijski pesnik koji se smatra jednim od prvih velikih književnih genija modernog persijskog jezika. Rudaki je pisao pesme na novopersijskom alfabetu i smatra se osnivačem klasične persijske književnosti. Njegova poezija sadrži neke od najstarijih žanrova persijske poezije uključujući i katren, mada je samo mali procenat njegove obimne poezije preživeo.

Biografija

Pregled

Rudaki je rođen 858. godine u Rudaku (Pendžrud), selu u Samanidskom carstvu koje je današnji Pendžakent u Tadžikistanu, a umro je 940. godine . Većina istoričara smatra da je bio potpuno slep, ali njegovo precizno poznavanje i opisivanje boja, koje je evidentno u njegovoj poeziji, čini ovu tvrdnju veoma sumnjivom. Bio je dvorski pesnik samanidskog vladara Nasera II (914–943) u Buhari, iako je na kraju pao u nemilost, a život završio u siromaštvu.

Još kao dete naučio je Kuranski tekst napamet. U tom periodu, pisao je i svoje prve stihove koje je, zahvaljujući svom izvanrednom glasu, pevao uz blagu melodiju.. Zbog svega toga dobio je uticajan polažaj u dvoru Nasra Samanija II. Rudakijeva uloga u pomenutoj vladi rasla je dotle da mu nije bilo premca ni u redovima dotad najpoštovanijih kraljevskih savetnika..

U knjigama je spominjano da je Rudakija uvek pratio „ravija“ njegovih pesama. Ravija (doslovno: prenosilac) je u tradiciji persijske pesme osoba koja bi pamtila pesnikove pesme i pevala ih, melodično, na svečanostima. Ime Rudakijevog ravije je bio Mađ.

Na samanidskom dvoru

U vreme kada su Samanidi uspeli da se domognu najdominantnije vlasti u Horasanu, Rudaki, pa zajedno sa njim i Abu Šakur od Balha, Abu al-Mu'ajid od Buhare, Faralavi, Šehid Balhi i još nekoliko izvrsnih pesnika, doveli su persijsku pesmu do vrhunca krasnorečitosti, tako da je mogla da bude stavljena odmah pokraj arapske pesme.

Negde oko 902. godine u svom rodnom mestu koje je danas poznato po imenu „Kešlak-e Banđrud“, uživao je veliku slavu kao pesnik i pevač, te je zbog toga dobio poziv da ode na samanidski dvor.

 Nasera II ibn Ahmada, vladar Horasana i Transoksijane, je pozvao pesnika na svoj dvor. Rudaki je postao njegov dnevni pratilac, stekao je veliko bogatstvo i postao veoma počastvovan. Odnosi sa dvoranima i posećivanje sa visokim samanidskim autoritetima, ostavili su uticaj na njegov način života. Rudaki je najpre otpočeo da stihuje Kelilu i Dimnu. Smatra se da je zaista zaslužio titulu oca persijske književnosti, ili Adama (prvog čoveka) ili Sultana pesnika, iako je imao razne prethodnike, zbog toga što je bio prvi koji je ostavio svoj specifični pečat i karakter na svaki oblik epike, lirike i didaktičke poezije. Takođe se smatra prvim pesnikom koji je sačinio zbirku (divan), u kojoj je poređao pesme po abecednom redu, a što su docnije koristili svi persijski pisci, čak i danas. Takođe je bio veoma vičan pevač i instrumentalista harfe.

Rudakijevo slepilo

Neki istoričari na osnovu objektivnih dokumenata smatraju da su Rudakiju na kraju života iskopane oči.. U korist ove tvrdnje oni navode da je na severu Samarkanda, u blizini Pandžakenta, u naselju Rudak, pronađen grob u kojem su se nalazile kosti i lobanja čoveka na osnovu kojih se može pretpostaviti da su mu silom iskopane oči. Ovo arheološko otkriće potpuno je u skladu sa istorijskim prenosom u dragocenom delu Istorija Samarkanda Abu Saida Idrisija, gde se navodi da je Rudaki sahranjen u svojoj domovini.. Međutim, valja pomenuti da drugi deo istraživača, među koje spada i veliki broj savremenih istoričara, veruje da je Rudaki bio slep od rođenja.. Na pitanje da li je Rudaki zaista rođen slep Avfi i Đami su dali pozitivan odgovor, ali biće da se njegove pesme suprotstavljaju tome.

Istoričari, kao što su Samani i Nezami Aruzi ne naglašavaju njegovo slepilo kao urođeno. Firdusi spominje u svojoj Šahnami da su mu propovedali priče iz Kelile i Dimne i da je on to izrazio u obliku pesme. Takođe, na osnovi nekih njegovih pesama može se pretpostavitti da je imao vid:

پوپک دیدم به حوالی سرخس

بانگک بر بُرده به ابر اندرا

چادرکی رنگین دیدم بر او

رنگ بسی گونه بر آن چادرا

Video sam pticu blizu grada Saraksa

Podigla je svoju pesmu u oblake

Video sam šaren ogrtač na njoj

Mnogo boja na njenom ogrtaču.

Savremeni iranski mislilac Said Nafisi napisao je knjigu o Rudakiju pod imenom Biografija, Okruženje i Vreme Rudakija. Na stranama 394–404, piše o istorijskim događajima i referencama u persijskim knjigama i pesmama, kao i o ruskim forenzičkim otkrićima u ranom 20. veku, uključujući Mihaila Gerasimova (koji je rekonstruisao Rudakijevo lice na osnovu kostiju koje je našao u njegovoj grobnici, videti sliku gore), iz kojih se može zaključiti da su Rudaki i Amir Nasr Samani bili ismailiti koji su učestvovali u jednoj pobuni oko 940. godine, nekoliko godina pre Rudakijeve smrti. Ova pobuna je dovela do zbacivanja samanidskog kralja i Rudaki, kao njegov bliski pratilac, je bio mučen i oslepljen. Nakon toga, Rudaki se vratio u grad u kojem je rođen i umro je nedugo posle toga.

U drugim izvorima čitamo da je 934. godine, Rudaki proteran sa dvora zato što je, tako je bilo naznačeno u osudi, pristao uz Karmatije, pa mu je, kasnije, zbog toga presuđena kazna da bude zaslepljen.

Sačuvana dela

Od 1.300.000 stihova koji mu se pripisuju, od njega nam je ostalo samo 900 stihova . Sačuvane su samo 52 kaside, gazele i rubaije; od njegovih epskih remek-dela nije ostalo ništa osim par zalutalih tekstova u izvornim rečnicima. Ipak, najozbiljniji gubitak je arapski prevod stare indijske bajke Kelila i Dimna koju je sačinio Abdulah ibn Mukafa. Rudaki je tu bajku preveo na persijski po zahtevu kraljevskog zaštitnika. Brojni fragmenti su, ipak, sačuvani u persijskom leksikonu Asadija Tusija . Njegove didaktičke ode i epigrami su veoma odmereno izrazili tip epikurejske filozofije života i ljudske sreće, a još šarmantniji su čisto lirski komadi koji veličaju ljubav.

Postoji potpuno izdanje svih očuvanih Rudakijevih pesama za koje se znalo krajem 19. veka, na persijskom tekstu i u nemačkom prevodu, zajedno sa biografijom, zasnovanom na 46 persijskih manuskripta, u Hermanovoj Rudagi der Samanidendichter .

Godine 1963, Said Nafisi je identifikovao još fragmenata koji se pripisuju Rudakiju i predstavio ih je, zajedno sa opširnom biografijom, u delu Biografija, Okruženje i Vreme Rudakija.

Poezija

Rudakijeve pesme, u lingvističkom pogledu, retko poseduju arapske reči, a u njih su utisnute i gramatičke karakteristike horasanskog stila. Samo bi ponekad, namesto persijskih reči upotrebio arapski termin; na primer, harb, umesto đang (rat), ili hasm, umesto dušman... U njegovim pesmama se mogu raspoznati obadve vrste didaktičke književnosti i lirike. Čini se da je radio i na stihovanoj narativnoj književnosti, budući da je stihovao Kelilu i Dimnu, a pripisuje mu se i stihovana Sandbad-nama. Pevao je pesme u različitim poetskim formama, poput mesnevije, fragmentarne pesme, kaside i rubaije. Njegove fragmentarne pesme više pružaju savete. Kaside su mu, uglavnom, pohvalnice/panegirici, premda je sastavio i jednu izuzetno atraktivnu kasidu u kojoj je smerao da opiše svoje sopstveno stanje. O njemu se kaže da je pionir u komponovanju rubaija. U njegovim kasidama je prisutan duh epike, baš kao što su, tu, razvijan i duh tolerancije i popuštanja. Prema istraživanjima Mesuda Farzada, Rudaki je doneo dvanaest njegovih prozodičkih metara. U književnoj strukturi počela njegove imaginacije, priroda zauzima središnje mesto. Nadalje, onde su učestalija znamenja zoroasterske kulture, kao i staroiranski principi, negoli islamsko-arapska obeležja. U njegovim imaginalnim formama, obično se mentalni predmeti pretakaju u osetilne stvari.

Kroz njegove kaside su, ponekad, provlačeni i izvesni sarkazmi, bez toga da se u njima upotrebi kakva hiperbola, nego se u njima, uglavnom, oseća blagost i nipošto arogancija. Tagazuli u njegovim kasidama su predstavljali, zapravo, temelj na kome su, kasnije, razvijani gazeli. Opisivanje ljubavnice i prilika koje okružuju zaljubljene one tagazule u njegovim pesmama čine posebnima. Samo je još u sledećem veku Farohi uspeo da složi takve tagazule. Hamrijati (spisi o vinu), kakve ih sagledavamo, takođe, u književnostima drugih naroda, na primer u grčkoj i arapskoj književnosti, uživaju poseban značaj u Rudakijevoj pesmi. Utvrđena poređenja, te nenačete metafore samo su neki primeri stilističkih karakteristika Rudakijeve književne karijere:

Donesi tog vina što bi rek'o da je tečni rubin čisti,

ili je kao potegnuti mač pravo ispred sunca.

A persijska hamrija je, odista, kuliminirala u njegovoj sledećoj kasidi:

Majku vina treba ko žrtvu prineti,

dete joj uzeti, u zatvor ga strpati.

Pogledaj oblak, kako plače kao čovek koji tuguje

Grom jauče kao ljubavnik slomljenog srca

Katkad sunce izviri iza oblaka,

Kao zatvorenik koji se krije od stražara.

Nasleđe

Rudaki dok opisuje sebe kaže „[on je bio pesnik] čije pesme je čuo svet”, ili poznati istoričar Balami stariji navodi „nema nikod drugog kao Rudaki, ni Arapina, ni Adžema [Persijanca]”. Rašidi Samarkandi je izjavio „Prebrojao sam njegove pesme, i bilo ih je milion i tri stotine hiljada”.

Proslave

Za 1100. godinšnjicu njegovog rođenja, iranska vlada je objavila seriju maraka sa njegovim likom. Jedan međunarodni seminar je održanu Vahdat dovorani, Teheran, Iran dana 21. decembra 2008, radi obeležavanja 1150. godina od njegovog rođenja, kome su prisustvovali predsednik Mahmud Ahmadinežad i ministar kulture Tadžikistana. Tom prilikom Rudaki je slavljen kao otac moderne persijske književnosti.

Galerija

• 
  Rudakijeva grobnica u Pandžrudu kod Pandžakenta nakon restauracije
• 
  Rudakijev park, Dušanbe, Tadžikistan
• 
  Rudakijeva statua u Istravšanu, Tadžikistan
• 
  Rudakijeva dvorana, Teheran, Iran

Literatura

• E.G. Browne (1998). Literary History of Persia. (Four volumes, 2,256 pages, and twenty-five years in the writing). ISBN 978-0-7007-0406-4. 
• Rypka, Jan (1968). History of Iranian Literature. Reidel Publishing Company. ISBN 978-90-277-0143-5. OCLC 460598. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Rūdagī”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
• Ashraf, Ahmad (2006). „Iranian identity iii. Medieval Islamic period”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume XIII/5: Iran X. Religions in Iran–Iraq V. Safavid period. London and New York: Routledge & Kegan Paul. str. 507—522. ISBN 978-0-933273-93-1. 
• Bosworth, C.E. (1975). „The Ṭāhirids and Ṣaffārids”. Ur.: Frye, Richard N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 90—135. ISBN 0-521-20093-8. 
• Bosworth, C.E.; Crowe, Yolande (1995). „Sāmānids”. Ur.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P.; Lecomte, G. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume VIII: Ned–Sam. Leiden: E. J. Brill. ISBN 90-04-09834-8. 
• de Blois, Francois (1971). „Rūdakī”. Ur.: Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch.; Schacht, J. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. OCLC 495469525. 
• de Blois, Francois (2004). Persian Literature - A Bio-Bibliographical Survey: Poetry of the Pre-Mongol Period (Volume V). Routledge. ISBN 978-0947593476. 
• Bruijn, J.T.P. de (1978). „Iran, vii.—Literature”. Ur.: van Donzel, E.; Lewis, B.; Pellat, Ch.; Bosworth, C. E. The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume IV: Iran–Kha. Leiden: E. J. Brill. str. 52—75. OCLC 758278456. 
• Epinette, Michèle (2022). „Rudaki”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Online Edition. Encyclopædia Iranica Foundation. 
• Foltz, Richard (2019). A History of the Tajiks: Iranians of the East. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1784539559. 
• Green, Nile (2019). „Introduction: The Frontiers of the Persianate World (ca. 800–1900)”. Ur.: Green, Nile. The Persianate World: The Frontiers of a Eurasian Lingua Franca. University of California Press. str. 1—72. ISBN 978-0520972100. 
• Hillmann, Michael Craig (2022). „Use of Translations of Classic Persian Poems in the Study of Persian”. The Routledge Handbook of Persian Literary Translation. Routledge. str. 334—385. ISBN 978-0367510411. 
• Lazard, G. (1975). „The Rise of the New Persian Language”. Ur.: Frye, Richard N. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 595—633. ISBN 0-521-20093-8. 
• Negmatov, N. N. (1998). „The Samanid state”. History of Civilizations of Central Asia, Volume IV. Unesco. ISBN 978-9231034671. 
• Paul, Ludwig (2000). „Persian Language i. Early New Persian”. Encyclopædia Iranica, online edition. New York. 
• Perry, John (2009). „Tajik ii. Tajik Persian”. Encyclopaedia Iranica. 
• Perry, John R. (2011). „Persian”. Ur.: Edzard, Lutz; de Jong, Rudolf. Encyclopedia of Arabic Language and Linguistics. Brill Online. 
• Starr, S. Frederick (2015). Lost Enlightenment: Central Asia's Golden Age from the Arab Conquest to Tamerlane. Princeton University Press. ISBN 978-0691165851. 
• Tabatabai, Sassan (2010). Father of Persian Verse: Rudaki and His Poetry. Leiden University Press. ISBN 978-9087280925. 
• Fouchécour, Charles-Henri de (2004). „Iran viii. Persian literature (2) Classical”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume XIII/4: Iran V. Peoples of Iran–Iran IX. Religions of Iran. London and New York: Routledge & Kegan Paul. str. 414—432. ISBN 978-0-933273-90-0. 

Spoljašnje veze

• Rudaki, Abu Abd Allah, a biography by Professor Iraj Bashiri, University of Minnesota. Includes translations of "Lament in Old Age", "Mother of Wine", and "Ju-yi Muliyan."
• Roudaki's Lyre; performed by National Choir of Persia in 1976 (Video)
• Rudaki on Iranian Yellow Pages