Sava Gotski
Sveti Sava Gotski je bio hrišćanski mučenik i svetac. Rođen je u hrišćanskoj porodici 334. godine u selu u dolini reke Buzau (rum. Buzău), u Dakiji (današnja Rumunija). U to doba arijanski sveštenik Ulfila je propovedao hrišćanstvo među Gotima, dok je Sava to isto radio među onima koji su već bili kršteni[1]. Vodio je miran i povučen život u molitvi i propovedao hrišćanstvo. Bio je pojac u crkvi koju je vodio njegov duhovni vođa, sv. Sansal. Njih dvojica su vršili misionarske poslove u dolini reke Buzau šireći hrišćanstvo među paganskim Dačanima i Gotima.
Oko 370. godine gotski kralj Atanarih, koji se naselio u Dakiji, otpočeo je progon hrišćana na svojoj teritoriji. Mnogi gotski prinčevi i sudije pod uticajem paganskih sveštenika, počeli su da proganjaju hrišćane i da ih teraju da jedu meso životinja prinetih na žrtvu paganskim idolima[1]. Mnogi pagani, u cilju da zaštite svoje rođake koji su primili hrišćanstvo od progona i smrti, zamenjivali su žrtveno meso običnim mesom. Mnogi hrišćani su pristali na ovu prevaru, međutim Sava je ustao protiv toga i izjavio kako hrišćani treba da otvoreno praktikuju svoju veru. Zbog toga su ga seljani prvo proterali iz sela, međutim, kasnije su ga molili da se vrati. Kad su progoni postali sve češći i brutalniji, žitelji Savinog sela su otišli kod lokalnog sudije i zakleli se da među njima nema hrišćana, ali Sava je otvoreno rekao da je on hrišćanin i prekoreo ih što su se kleli u njegovo ime. Onda su seljani rekli da u selu ima samo jedan hiršćanin, a sudija kad je video Savu u njegovoj više nego skromnoj odeći, zaključio je da on ne može nikome nauditi te ga je pustio da ide.
„Mučeništvo sv. Save Gotskog“ navodi da su 372. godine na treći dan Uskrsa, Atanarihovi vojnici pod vođstvom zapovednika Atarida došli u selo gde je živeo Sava i zarobili Savu i Sansala, koji se bio skoro vratio iz Grčke[1]. Savu su vukli golog po trnju i bičevali ga, ali ujutru kad su došli, vojnici nisu mogli čudom da se načude jer Savino telo nije imalo ni jedne jedine rane[1]. Ataridovi ljudi su ga opet tukli ceo dan, a uveče ga je neka pobožna žena, videvši ga kako pati, oslobodila. Međutim, Sava je počeo da joj pomaže u kućnim poslovima[1]. Onda su i Sansala i Savu obesili o kućni krov i terali ih da jedu meso od žrvovanih životinja. Sava i Sansal su odbili. Kad je Sava pitao: „Ko je poslao ovo meso?“, odgovoriše mu: „Gospodar Atarid.“, međutim, Sava reče: „Postoji samo jedan Gospod Bog koji je na nebesima[1].“ Čuvši taj odgovor, jedan od slugu se razljutio i probo Savu kopljem kroz grudi, na šta će mu Sava reći: „Tvoj udarac je za mene bio kao da si me udario mekom vunom[1].“
Atarid je onda naredio da se Sava ubije. Vojnici su ga odveli na reku s namerom da ga bace u vodu da se udavi. Međutim, sluge se pokolebaše i htedođe da ga puste, ali Sava im reče da moraju poslušati naređenje i da on vidi da anđeli čekaju spremno na dolazak njegove duše[1]. Nakon toga, vojnici su mu vezali oko vrata kanap sa velikim komadom drveta na drugom kraju i bacili ga u reku. Kasnije su izvadili mrtvo Savino telo i ostavili ga na obali, koje su hrišćani potom sakrili.
Oko 373. ili 374. skitski kralj Junije Soranos (lat. Junius Saran), preneo je njegove mošti u Kapadokiju gde ih je primio Vasilije Veliki na dan 1. januar[1]. Uz mošti, Vasiliju je bilo predato i pismo pod nazivom „Epistola božje crkve u Gotiji božjoj crkvi u Kapadokiji i svim lokalnim crkvama Svete univerzalne crkve“. Ovo pismo se smatra jednim od najstarijih pisama koja su sastavljena na tlu današnje Rumunije i napisano je na grkom, a verovatno ga je napisao sv. Bretanije iz Tomija (danas grad Konstanca u oblasti Dobrudža).
Sava je stradao 12. aprila, a pravoslavna crkva ga slavi 15. aprila, a rimokatolička crkva 28. aprila.
Ohridski prolog, vladika Nikolaj Velimirović[uredi | uredi izvor]
„Kada je bilo neko gonjenje na hrišćane, neki knez gotski je došao u selo u kom je živeo Sava i upitao seljake da li u njihovom selu ima hrišćana. Oni su ga zakletvom uveravali da nema nijednoga. Tada je Sava stao pred kneza i narod i rekao: „Neka se niko ne zaklinje za mene, ja sam hrišćanin.“ Videvši ga knez bednog i siromašnog, pusti ga s mirom govoreći: „Taj niti može štetiti niti koristiti!“ — Druge godine pak za Uskrs došao je neki sveštenik Sansal u to selo i otpraznovao Pashu sa Savom. Čuli su za to neznabošci, pa iznenada napali na dom Savin, i počeli ga štapovima nemilosrdno tući, a još uz to još su ga golog vukli po trnju, pa ih onda obojicu vezali uz drvo i nudili mu da jede mesa od idolskih žrtava. Međutim Sava sećajući se reči apostolskih, odbi da jede od idolskih žrtava. Najzad je osudio knez Savu na smrt i predao ga vojnicima. Sava je pošao na gubilište hvaleći Gospoda. Poznavši u njemu dobroga čoveka vojnici su ga hteli uz put pustiti, ali Sava se veoma ožalosti zbog toga te je rekao vojnicima da su oni dužni ispuniti zapovest kneževu. Tada su ga vojnici doveli do jedne reke, vezali mu kamen o vrat i bacili ga u vodu. Telo njegovo je izbačeno na obalu. Kasnije grčki vojvoda Junije Soranos, za vreme vladavine cara Valensa, ratujući sa Gotima, nađe Savino telo i prenese ga u Kapadokiju. Postradao je Sava u svojoj 31. godini, 372. godine.“Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović.
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Orthodox Wiki. Sava the Goth
- Ohridski prolog za 15 (28. april) (jezik: srpski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
