Svetski rekordi u skijaškim skokovima
Skijaški skokovi su sport u kojem učesnici skaču sa skijaške skakaonice nastojeći postići što veću dužinu i pritom imati što bolji stil leta. trenutni svetski rekord iznosi 253,5 m, a postavio ga je Austrijanac Štefan Kraft na Vikersubdbakenu 18. marta [[2017. Skijaški skokovi tradicionalno su bili fokusirani na kombinaciju dužine i stila, pa zato ispočetka vladalo mišljenje da uopšte nije važno imati najduži skok.[1] Povećanju skakaonica i postavljanju rekorda naročito se protivila Međunarodna skijaška federacija (FIS). Na primer, nijedan svetski rekord nije postavljen na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, Skijaškom festivalu u Holmenkolenu ili Turneji četiri skakaonice jer te skakonice nisu bile među najvećim na svetu.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Skijaški skokovi vode poreklo iz Norvešk, gde dsu se praktikovali od davnina na improvizovanim privremenim skakaonicama.[2] Prvi rekord pripisuje se Olafu Ryeju, vojniku koji je 1808. godine pripremio predstavu za svoje saborce i skočio 9,5 m u Ejdsbergu. Ta mala skakaonica, verovatno je bila blizu crkve u Ejdsbergu, moguće je na farmi Lekum.[3]
Sondre Norhajm, koga nazivaju ocem modernog skijanja,[4] postavio je drugi službeni rekord skočivši 19,5 m 1868. U knjizi Istorija skijaških skokova Tim Ašbern kaže da je Norhajmov najduži skok na kružnoj stazi u Haugliju trebalo da bude zabeležen sa dužinom od 31,5 m[5], ali su novine u Hristijaniji objavile da je dužina "malo preuveličana", pa je službeni rekord svuda zapisan kao 19,5 m.
Ovaj sport se brzo proširio na Finsku, SAD i Kanadu, gde su postavljeni neki od narednih rekorda.[6] na prvim skakačkim takmičenjima ocenjivao se samo stil, a na pokušaje da se skoči duže nije se gledalo blagonaklono.[1] sistam za ocenjivanje dužine uveden je tek 1901.[7] Nakon što je 1934. u Planici sagrađena Bloudekova velikanka[8] uvedeni su skijaški letovi kao novi vid takmičenja. s jednim izuzetkom. otada su svi rekordi postavljeni na 6 od 7 skijaških letaonica na svetu, od kojih je 5 ostalo u upotrebi.[9] Godine 1936. Jozef Bradl postao je prvi čovek, koji je preskočio 100 metara.Thoresen 2007, str. 74 </ref> FIS se dugo protivio skijaškim letovima i oni nikad nisu uvršteni u takmičarski program na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima. Međutim od 1972. počela su se održavati svetska prvenstva u letovima, a nekoliko letačkih takmičenja održava se i u svakoj sezoni Svetskog kupa. Prvi koji je preleteo 200 metara bio je Finac Toni Niemenen 1994; u to vreme skakači nisu dobijali bodove za dužinu koja je prelazila 191 metar[10].
Dužina se meri od tačke odraza na izlaznom mostu do tačke na sredini razmaka između skakačevih stopala u trenutku kad dodirne zemlju. Kako bi bio validan za kvalifikaciju, skok mora biti izveden u sklopu službenog takmičenja ili službene probne serije ili kvalifikacija za takmičenje, uz postojanje sistema za postojanje sistema za kontrolu stvarne dužine. Da bi pobedio skakaču su potrebni i dužina i stil, od kojih se, od kojih se potonji sastoji od mirnog leta i odgovarajućeg doskoka u tzv. telemarku; zato skakači nisu motivisani da skaču što je duže moguće, nego samo onoliko dugo koliko im je potrebno za imaju dobar doskok. skokovi su nevažeći kao rekord ako skakač padne, što je definisano kao dodirivanje zemlje rukama ili bilo kojim delom tela pre tzv. linije isteka. Međutim, ako skakač nakon doskoka dodirne sneg bilo kojim delom tela, a pritom dobije ocenu veću od 14 od najmanje trojice sudija, skok je važeći i računa se kao službeni rekord.[11]
Skokovi su prvobitno mereni alenima (skandinavska jedinica za dužinu; iznosi blizu 60 cm), ali su kasnije zamenjeni metrima, s tačnošću od pola metra. Neki stariji, američki i kanadski rekordi zabeleženi su u stopama. Tradicionalno, ljudi su stajali uzduž zone doskoka, na svakom metru dužine i neko od njih bi podigao ruku, ako bi skakač doskočio na njegovom metru. Danas se ovo radi pomoću kamera.
Službeni svetski rekordi
[uredi | uredi izvor]Muškarci
[uredi | uredi izvor]* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.
Žene
[uredi | uredi izvor]Nevažeći svetski rekordi
[uredi | uredi izvor]Ako skakač dodirne tlo rukama ili tekom ili ako padne pre linije zaustavnog dela, skok se smatra nevažećim i svrstava se u neslužbene rekorde. Osim toga skokovi u netakmičarskim trening- serijama ili za testiranje skakaonice takođe se priznaju kao službeni svetski rekordi. Dužine koje postignu predskakači tokom službenih, takmičarskih serija smatraju se službenim.
Skakači sa najvećim brojem letova preko 230 metara
[uredi | uredi izvor]Uvršteni su svi skakači koji imaju najmanje tri leta preko 230 m, zključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017):
P | skakač | letovi ≥ 230 m | Najduži let (m) |
---|---|---|---|
1. | Peter Prevc | 38 | 250 NR (bivši SR) |
2. | Štefan Kraft | 25 | 253,5 NR SR |
3. | Jurij Tepeš | 21 | 244 |
4. | Robert Kranjec | 17 | 244 |
5. | Anders Fanemel | 16 | 251,5 (bivši SR) |
6. | Mihael Hajbek | 14 | 242 (pad) |
7. | Kenneth Gangnes | 12 | 248,5 |
8. | Gregor Šlirencauer | 11 | 243,5 |
Norijaki Kasaj | 11 | 240,5 | |
} Johan Andre Forfang | 11 | 245 | |
11. | Severin Frojnd | 9 | 245 NR |
Andreas Šernen | 9 | 249 | |
Kamil Stoh | 9 | 243 | |
14. | Simon Aman | 9 | 239,5 NR |
15. | Robert Johanson | 6 | 252 NR(bivši SR |
Andreas Velinger | 6 | 245 | |
17. | Johan Remen Evensen | 5 | 246,5 (bivšii SR) |
18. | Rune Velta | 4 | 243 |
Martin Koh | 4 | 243 (pad) | |
Bjern Ejnar Romeren | 4 | 239 (bivši SR) | |
Daiki Ito | 4 | 243 NR | |
Pjotr Žila | 4 | 245,5 NR | |
23. | Kevin Bikner | 3 | 244,5 NR |
Domen Prevc | 3 | 243,5 | |
Ričard Frajtag | 3 | 231 | |
Tomi Ingebrigtsen | 3 | 236 (pad) |
Skakači sa najvećim brojem letova preko 240 metara)
[uredi | uredi izvor]Uvršteni svi skakači koji imaju najmanje 2 leta preko 240 metara, uključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017).
P | Skakač | Letovi ≥ 240 m | Najduži let (m) |
---|---|---|---|
1. | Peter Prevc | 12 | 250 NR (bivšii SR) |
2. | Štefan Kraft | 10 | 253,5 NR SR |
3. | } Johan Andre Forfang | 5 | 245,5 |
4. | Anders Fanemel | 5 | 251,5 (bivšii SR) |
Robert Johanson | 5 | 252 NR (bivšii SR) | |
6. | Jurij Tepeš | 4 | 244 |
Mihael Hajbek | 4 | 242 (pad) | |
Norijaki Kasaj | 4 | 241,5 | |
Andreas Velinger | 4 | 245 | |
Markus Ajzenbihler | 4 | 248 NR | |
11. | Andreas Šernen | 3 | 249 |
Maciej Kot | 3 | 244,5 | |
Bjern Ejnar Romeren | 3 | 246,5 (bivšii SR) | |
14. | Gregor Šlirencauer | 2 | 243,5 |
Robert Kranjec | 2 | 244 | |
Pjptr Žila | 2 | 245,5 | |
Kamil Stoh | 2 | 251,5 NR | |
Martin Koh | 2 | 243 (pad) |
Svi letovi preko 250 metara (hronološki)
[uredi | uredi izvor]Zaključno sa 26. 3. 2017.
Br. | Datum | Skakač | Skakonica | Veličina | Mesto | Dužin (m) |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 14. 2. 2015. | Peter Prevc | Vikersundbaken | HS 225 | Vikesund | 250 SR, NR |
2. | 15. 2. 2015. | Dmitrij Vasiljev | Vikersundbaken | HS 225 | Vikesund | 254 (SR s padom) |
3. | 15. 2. 2015. | Anders Fanemel | Vikersundbaken | HS 225 | Vikesund | 251,5 SR, NR |
4. | 16. 3. 2016. | Tilen Bartol | Letalnica | HS 225 | Planica | 252 (probni skok: SR s padom) |
5. | 18. 3. 2017. | Robert Johanson | Vikersundbaken | HS 225 | Vikesund | 252 SR, NR |
6. | 18. 3. 2017. | Štefan Kraft | Vikersundbaken | HS 225 | Vikesund | 253,5 SR, NR |
7. | 25. 3. 2017. | Robert Johanson | Letalnica | HS 225 | Planica | 250 |
8. | 25. 3. 2017. | Štefan Kraft | Letalnica | HS 225 | Planica | 251 |
9. | 25. 3. 2017. | Kamil Stoh | Letalnica | HS 225 | Planica | 251,5 NR |
10. | 26. 3. 2017. | Štefan Kraft | Letalnica | HS 225 | Planica | 250 |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Kanadska skijaška kuća slavnih. „Nels Nelsen” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2011.
- ^ Thoresen 2007, str. 18
- ^ Thoresen 2007, str. 15
- ^ Thoresen 2007, str. 21
- ^ (ISBN 978-1-904057-15-4. str. 14.)
- ^ Thoresen 2007, str. 371
- ^ Thoresen 2007, str. 26
- ^ Thoresen 2007, str. 70
- ^ Thoresen 2007, str. 371–373
- ^ Thoresen 2007, str. 239
- ^ Komentar Davida Goldstroma posle skoka Kamila Stoha u 1. seriji iz TV-prenosa sa Planice na Eurosportu 1 26. marta 2017.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- svi svetski rekordi u skijaškim skokovima od 1808. do danas, skisprungschanzen.com (jezik: engleski) (jezik: nemački) (jezik: poljski)
- Svetski rekordi, skisprungfan.de (jezik: nemački)
- Svetski rekordi u rasponu od 200 do 251,5 m (Jutjub)