Svetski rekordi u skijaškim skokovima

Crkva u Ejdsbergu (Norveška), gde je 1808. Olaf Rye izveo prvi skijaški skok u istoriji sa dužinom 9,5 m

Skijaški skokovi su sport u kojem učesnici skaču sa skijaške skakaonice nastojeći postići što veću dužinu i pritom imati što bolji stil leta. trenutni svetski rekord iznosi 253,5 m, a postavio ga je Austrijanac Štefan Kraft na Vikersubdbakenu 18. marta [[2017. Skijaški skokovi tradicionalno su bili fokusirani na kombinaciju dužine i stila, pa zato ispočetka vladalo mišljenje da uopšte nije važno imati najduži skok.^[1] Povećanju skakaonica i postavljanju rekorda naročito se protivila Međunarodna skijaška federacija (FIS). Na primer, nijedan svetski rekord nije postavljen na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, Skijaškom festivalu u Holmenkolenu ili Turneji četiri skakaonice jer te skakonice nisu bile među najvećim na svetu.

Istorija

Skijaški skokovi vode poreklo iz Norvešk, gde dsu se praktikovali od davnina na improvizovanim privremenim skakaonicama.^[2] Prvi rekord pripisuje se Olafu Ryeju, vojniku koji je 1808. godine pripremio predstavu za svoje saborce i skočio 9,5 m u Ejdsbergu. Ta mala skakaonica, verovatno je bila blizu crkve u Ejdsbergu, moguće je na farmi Lekum.^[3]

Sondre Norhajm, koga nazivaju ocem modernog skijanja,^[4] postavio je drugi službeni rekord skočivši 19,5 m 1868. U knjizi Istorija skijaških skokova Tim Ašbern kaže da je Norhajmov najduži skok na kružnoj stazi u Haugliju trebalo da bude zabeležen sa dužinom od 31,5 m^[5], ali su novine u Hristijaniji objavile da je dužina "malo preuveličana", pa je službeni rekord svuda zapisan kao 19,5 m.

Ovaj sport se brzo proširio na Finsku, SAD i Kanadu, gde su postavljeni neki od narednih rekorda.^[6] na prvim skakačkim takmičenjima ocenjivao se samo stil, a na pokušaje da se skoči duže nije se gledalo blagonaklono.^[1] sistam za ocenjivanje dužine uveden je tek 1901.^[7] Nakon što je 1934. u Planici sagrađena Bloudekova velikanka^[8] uvedeni su skijaški letovi kao novi vid takmičenja. s jednim izuzetkom. otada su svi rekordi postavljeni na 6 od 7 skijaških letaonica na svetu, od kojih je 5 ostalo u upotrebi.^[9] Godine 1936. Jozef Bradl postao je prvi čovek, koji je preskočio 100 metara.Thoresen 2007, str. 74</ref> FIS se dugo protivio skijaškim letovima i oni nikad nisu uvršteni u takmičarski program na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima. Međutim od 1972. počela su se održavati svetska prvenstva u letovima, a nekoliko letačkih takmičenja održava se i u svakoj sezoni Svetskog kupa. Prvi koji je preleteo 200 metara bio je Finac Toni Niemenen 1994; u to vreme skakači nisu dobijali bodove za dužinu koja je prelazila 191 metar^[10].

Dužina se meri od tačke odraza na izlaznom mostu do tačke na sredini razmaka između skakačevih stopala u trenutku kad dodirne zemlju. Kako bi bio validan za kvalifikaciju, skok mora biti izveden u sklopu službenog takmičenja ili službene probne serije ili kvalifikacija za takmičenje, uz postojanje sistema za postojanje sistema za kontrolu stvarne dužine. Da bi pobedio skakaču su potrebni i dužina i stil, od kojih se, od kojih se potonji sastoji od mirnog leta i odgovarajućeg doskoka u tzv. telemarku; zato skakači nisu motivisani da skaču što je duže moguće, nego samo onoliko dugo koliko im je potrebno za imaju dobar doskok. skokovi su nevažeći kao rekord ako skakač padne, što je definisano kao dodirivanje zemlje rukama ili bilo kojim delom tela pre tzv. linije isteka. Međutim, ako skakač nakon doskoka dodirne sneg bilo kojim delom tela, a pritom dobije ocenu veću od 14 od najmanje trojice sudija, skok je važeći i računa se kao službeni rekord.^[11]

Skokovi su prvobitno mereni alenima (skandinavska jedinica za dužinu; iznosi blizu 60 cm), ali su kasnije zamenjeni metrima, s tačnošću od pola metra. Neki stariji, američki i kanadski rekordi zabeleženi su u stopama. Tradicionalno, ljudi su stajali uzduž zone doskoka, na svakom metru dužine i neko od njih bi podigao ruku, ako bi skakač doskočio na njegovom metru. Danas se ovo radi pomoću kamera.

Službeni svetski rekordi

Muškarci

Br.	Datum	Skakač	Skakaonica	Mesto	Dužina (m)
1.	novembar 1808.	Olaf Rye	Crkva u Ejdsbergu	Ejdsberg	9,5
2.	8. 3. 1868.	Sondre Norhejm	Hauglibaken	Brunkenberg	19,5
3.	12. 2. 1879.	Olaf Havgan	Kastelbaken	Oslo	20
4.	1881.	Svejnung Svelastoga	Kastelbaken	Oslo	22
5.	1886.	Johanes Nordgard	Flatdalbaken	Sejord	26
6.	1891.	} Mikćel Hemestvejt	Maksorlej	Red Ving	31,1
7.	1893.	Torjus Hemestvejt	Maksorlej	Red Ving	31,4
8.	1897.	Avejn Solid	Hegenbaken	Morgedal	31,5
9.	1899.	Asbjørn Nilssen	Solbergbaken	Borum	32,5
10.	1899.	Morten Hansen	Solbergbaken	Borum	32,5
11.	1900.	Olaf Tandberg	Solbergbaken	Borum	35,5
12.	1902.	Nils Jestvang	Gustadbaken	Gejtus	38,5
13.	1902.	Nils Jestvang	Gustadbaken	Gejtus	41
14.	24. 1. 1909.	Oskar Gundersen	Čipeva Fols	Čipeva Fols	42,1
15.	1909.	Harald Smit	Kampo Smit	Bardonekija	43
16.	28. 2. 1909.	Harald Smit	Bolen	Davos	45
17.	19. 2. 1911.	Anders Hugen	Volverin	Ajronvud]	46,3
18.	1912.	Gunar Andersen	Gustadbaken	Gejtus	47,5
18.	2. 3. 1913.	Torlejf Knudsen	Bolgen	Davos	48
19.	16. 2. 1913.	Ragnar Omtved	Volverin	Ajronvud]	48,2
20.	16. 2. 1913.	Ragnar Omtved	Volverin	Ajronvud]	51,5
22.	7. 2. 1915.	Reidar Amble Ommundsen	Vikolen	Mjendalen	54
23.	18. 2. 1916.	Ragnar Omtved	Hovelsen	Stimbot Springs	58,5
24.	1917.	Henri Hol	Hovelsen	Stimbot Springs	61,9
25.	1918.	Henri Hol	Hovelsen	Stimbot Springs	62,2
26.	1919.	Anders Hugen	Hugen	Dilon	64,9
27.	29. 2. 1920.	Anders Hugen	Hugen	Dilon	65,2
28.	1921.	Henri Hol	„Nils Nelsen”	Revelstouk	69,8
29.	4. 2. 1925.	Nils Nelsen	„Nils Nelsen”	Revelstouk	73,1
30.	1930.	Adolf Bardut	"Bernina Roseg"	Pontrezina	75
31.	1931.	Birger Rud	Odnesbaken	Odnes	76,5
32.	24. 2. 1931.	Suigmund Rud	Bolgen	Davos	81,5
33.	13. 3. 1932.	Robert Lymburne	„Nils Nelsen”	Revelstouk	82
34.	13. 3. 1933.	Suigmund Rud	Bretaye	Villars	84
35.	19. 1. 1933.	Suigmund Rud	Bretaye	Villars	86
36.	26. 2. 1933.	Henri Rušet	Bretaye	Villars	87
37.	1933.	Robert Limbern	[[Skakaonica „Nils Nelsen”\|„Nils Nelsen”	Revelstouk	87,5
38.	25. 3. 1934.	Birger Rud	Bloudekova velikanka	Planica	92
39.	14. 3. 1935.	Rejder Andersen	Bloudekova velikanka	Planica]	93
40.	15. 3. 1935.	Ataniaslav Marusaž	Bloudekova velikanka	Planica	95
41.	15. 3. 1935.	Rejder Andersen	Bloudekova velikanka	Planica	98
42.	15. 3. 1935.	Rejder Andersen	Bloudekova velikanka	Planica	99
43.	17. 3. 1935.	Fric Kajnersderfer	Corno d'Aola	Ponte di Lenjo	99,5
44.	15. 3. 1936.	Jozef Bradl	Bloudekova velikanka	Planica	101,5
45.	15. 3. 1938.	Jozef Bradl	Bloudekova Velikanka	Planica	107
46.	2. 3. 1941.	Rudi Gering	Bloudekova velikanka	Planica	108
47.	2. 3. 1941.	Franc Majr	Bloudekova velikanka	Planica	109
48.	2. 3. 1941.	Hans Lar	Bloudekova velikanka	Planica	111
49.	2. 3. 1941.	Paul Kraus	Bloudekova velikanka	Planica	112
50.	2. 3. 1941.	Rudi Gering	Bloudekova velikanka	Planica	118
51.	15. 3. 1948.	Fric Čanen	Bloudekova velikanka	Planica	120
52.	28. 2. 1950.	Vili Nančnig	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	124
53.	2. 3. 1950.	Sep Veler	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	127
54.	3. 3. 1950.	Dan Nesel	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	135
55.	2. 3. 1951.	Tauno Lujro	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	139
56.	24. 2. 1961.	Jože Šlibar	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	141
57.	1. 3. 1962.	Peter Leser	Kulm	Tauplic	141
58.	15. 2. 1964.	Ćel Šeberg	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	141
59.	15. 2. 1964.	Dalibor Motajlek	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	142
60.	18. 2. 1964.	Nilo Zandanel	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	144
61.	21. 3. 1965.	Peter Leser	Kulm	Tauplic	145
62.	12. 3. 1966.	Bjern Virkola	Vikersubdbaken	Vikersund	145
63.	13. 3. 1966.	Bjern Virkola	Vikersubdbaken	Vikersund	146
64.	10. 2. 1967.	Lars Grini	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	147
65.	10. 2. 1967.	Ćel Šeberg	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	148
66.	11. 2. 1967.	Lars Grini	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	150
67.	12. 3. 1967.	Rajnhold Bahler	Vikersubdbaken	Vikersund	154
68.	21. 3. 1969.	Bjern Virkola	Letalnica	Planica	156
69.	21. 3. 1969.	Jurži Raška	Letalnica	Planica	156
70.	21. 3. 1969.	Bjern Virkola	Letalnica	Planica	160
71.	22. 3. 1969.	Jurži Raška	Letalnica	Planica	164
72.	23. 3. 1969.	Manfred Volf	Letalnica	Planica	165
73.	9. 3. 1973.	Hajnc Vozipivo	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	169
74.	15. 3. 1974.	Valter Štajner	Letalnica	Planica	169
75.	4. 3. 1976.	Gejr Ove Berg	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	173
76.	5. 3. 1976.	Toni Inauer	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	174
77.	5. 3. 1976.	Falko Vajspfog	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	174
78.	7. 3. 1976.	Toni Inauer	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	176
79.	16. 3. 1979.	Klaus Ostvald	Letalnica	Planica	176
80.	27. 3. 1980.	Mati Nikenen	Čertjak	Harahov	176
81.	26. 2. 1981.	Mati Nikenen	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	180
82.	19. 3. 1983.	Pavel Ploc	Čertjak	Harahov	181
83.	16. 3. 1984.	Mati Nikenen	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	182
84.	16. 3. 1984.	Mati Nikenen	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	182
85.	17. 3. 1984.	Mati Nikenen	„Hejni Klopfer”	Oberstdorf	185
86.	15. 3. 1985.	Majk Holand	Letalnica	Planica	186
87.	15. 3. 1985.	Mati Nikenen	Letalnica	Planica	187
88.	15. 3. 1985.	Mati Nikenen	Letalnica	Planica	191
89.	9. 3. 1986.	Andreas Felder	Kulm	Tauplic	191
90.	14. 3. 1987.	Pjotr Fijas	Letalnica	Planica	194
91.	17. 3. 1994.	Martin Helvart	Letalnica	Planica	196
92.	17. 3. 1994.	Toni Niemenen	Letalnica	Planica]	203
93.	18. 3. 1994.	Espen Bredesen	Letalnica	Planica	209
94.	22. 3. 1997.	Espen Bredesen	Letalnica	Planica	210
95.	22. 3. 1997.	Lase Otesen	Letalnica	Planica	212
96.	19. 3. 1999.	Martin Šmit	Letalnica	Planica	214,5
97.	20. 3. 1999.	Tomi Ingebrigtsen	Letalnica	Planica	219,5
98.	16. 3. 2000.	Tomas Herl	Letalnica	Planica	224,5
99.	18. 3. 2000.	Andreas Goldberger	Letalnica	Planica	225
100.	20. 3. 2003.	Adam Mališ	Letalnica	Planica	225
101.	20. 3. 2003.	Mati Hautameki	Letalnica	Planica	227,5
102.	22. 3. 2003.	Mati Hautameki	Letalnica	Planica	228,5
103.	23. 3. 2003.	Mati Hautameki	Letalnica	Planica	231
104.	20. 3. 2005.	Tomi Ingebrigtsen	Letalnica	Planica	231
105.	20. 3. 2005.	Bjern Ejnar Romeren	Letalnica	Planica]	234,5
106.	20. 3. 2005.	Mati Hautameki	Letalnica	Planica	align=center\|235,5
107.	20. 3. 2005.	Bjern Ejnar Romeren	Letalnica	Planica	239
108.	11. 2. 2011.	Johan Remen Evensen	Vikersubdbaken	Vikersund	243
109.	11. 2. 2011.	Johan Remen Evensen	Vikersubdbaken	Vikersund]	246,5
110.	14. 2. 2015.	Peter Prevc	Vikersubdbaken	Vikersund	250
111.	15. 2. 2015.	Anders Fanemel	Vikersubdbaken	Vikersund	251,5
112.	18. 3. 2017.	Robert Johanson	Vikersubdbaken	Vikersund	252
113.	18. 3. 2017.	Štefan Kraft	Vikersubdbaken	Vikersund	253,5

* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.

Žene

Br.	Datum	Skakačica	Skakaonica	Mesto	Dužina (m)
1.	1897.	Ragna Peterson	Nydalsbakken	Aknje	12
2.	1902.	Hilda Stang	Tranbergbaken	Jevik	14
3.	1910.	Hilda Stang	Tranbergbaken	Jevik	21
4.	1910.	Hilda Stang	Solbergbaken	Borum	22
5.	1911.	Paula Lamber		Kicbil	22
6.	1922.	Izabel Kursje	„Nels Nelsen”	Revelstouk	25,6
7.	1926.	Olga Balstad−Egen		Arvika	26
8.	februar 1928.	Izabel Kursje	„Nels Nelsen”	Revelstouk	31,4
9.	18. 1. 1931.	Johane Kolstad	Odnesbaken	Odnes	46,5
10.	17. 2. 1931.	Johane Kolstad	Lenvbergbaken	Raufos	49
11.	1932.	Johane Kolstad	Grokalbaken	Trondhejm	62
12.	6. 3. 1938.	Johane Kolstad	Nansen	Berlin (SAD)	69,5
13.	22. 3. 1973.	Anita Vold	Klevstejbaken	Meldal	73
14.	3. 2. 1974.	Anita Vold	Klevstejbaken	Meldal	82,5
15.	16. 3. 1974.	Anita Vold	MS 1970	Štrbske Pleso	91
16.	16. 3. 1974.	Anita Vold	MS 1970	Štrbske Pleso	94
17.	14. 1. 1975.	Anita Vold	Okurajama	Saporo	97,5
18.	29. 3. 1981.	Tina Lehtola	Rukatunturi	Kusamo	110
19.	22. 1. 1989.	Merete Kristjansen	Odnesbaken	Odnes	111
20.	7. 1. 1994.	Eva Ganster	„Paul Auserlajtner”	Bišofshofen	112
21.	1994.	Eva Ganster	Lysgårdsbakken	Lilehamer	113,5
22.	6. 1. 1997.	Eva Ganster	„Paul Auserlajtner”	Bišofshofen	115
23.	4. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	144
24.	5. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	161
25.	6. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	163
26.	7. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	164,5
27.	9. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	165
28.	9. 2. 1997.	Eva Ganster	Kulm	Tauplic	167
29.	29. 1. 2003.	Danijela Iraško	Kulm	Tauplic	188
30.	29. 1. 2003.	Danijela Iraško	Kulm	Tauplic	200

Nevažeći svetski rekordi

Ako skakač dodirne tlo rukama ili tekom ili ako padne pre linije zaustavnog dela, skok se smatra nevažećim i svrstava se u neslužbene rekorde. Osim toga skokovi u netakmičarskim trening- serijama ili za testiranje skakaonice takođe se priznaju kao službeni svetski rekordi. Dužine koje postignu predskakači tokom službenih, takmičarskih serija smatraju se službenim.

Br.	Datum	Skakač	Skakaonica	Mesto	Dužina (m)
1.	28. 2. 1909.	Trigve Smit	Bolgen	Davos	48
2.	1916.	Nels Nelsen	„Nels Nelsen”	Revelstouk	55,8
3.	18. 2. 1928.	Jakog Tulin Tams	Olimpijska	Sankt Moric	73
4.	januar 1931.	{ Alf Engen	Eker	Solt Lejk Siti	77,4
5.	1931.	Alf Engen	Eker	Solt Lejk Siti	81,1
6.	mart 1934.	Sigmund Rund	Bloudekova velikanka	Planica	94
7.	1935.	Alf Engen	Eker	Solt Lejk Siti	94,8
8.	mart 1948.	Janez Polda	Bloudekova velikanka	Planica	120
9.	mart 1948.	Čarls Blum	Bloudekova velikanka	Planica	121
10.	1950.	Hans Eder	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	130
11.	1958.	Kaks Bolkart	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	139
12.	februar 1961.	Volfgang Haple	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	145
13.	mart 1965.	Bjern Virkola	Kulm	Tauplic	144
14.	mart 1965.	Peter Leser	Kulm	Tauplic	147
15.	1969.	Ladislav Divila	Vikersundbakken	Vikersund	166
16.	mart 1973.	Johen Daneberg	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	166
17.	mart 1973.	Takao Ito	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	176
18.	mart 1973.	Valter Štajner	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	175
19.	mart 1973.	Valter Štajner	„Hajni Kloofer”	Obersdorf	179
20.	15. 3. 1974.	Valter Štajner	Letalnica	Planica	177
21.	20. 3. 1977.	Bogdan Norčič	Letalnica	Planica	181
22.	23. 3. 1991.	Andre Kizeveter	Letalnica	Planica	196
23.	22. 3. 1992.	Kristof Dufner	Čertak	Harahov	194
24.	17. 3. 1994.	Andreas Goldberger	Letalnica	Planica	202
25.	18. 3. 1994.	Kristof Dufner	Letalnica	Planica	207
26.	22. 3. 1997.	Diter Toma	Letalnica	Planica]	213
27.	19. 3. 1999.	Martin Šmit	Letalnica	Planica]	219
28.	21. 3. 2003.	Veli Marti Lindstrem	Letalnica	Planica	232,5
29.	17. 3. 2005.	Andreas Vidhelcl	Letalnica	Planica	234,5
30.	20. 3. 2005.	Jane Ahonen	Letalnica	Planica	240
31.	15. 2. 2015.	Dmitrij Vasiljev	Vikersundbakken	Vikersund	254
32.	16. 3. 2016.	Tilen Bartol	Letalnica	Planica	252
33.	22. 3. 2018.	Gregor Šlirencauer	Letalnica	Planica	253,5

Skakači sa najvećim brojem letova preko 230 metara

Uvršteni su svi skakači koji imaju najmanje tri leta preko 230 m, zključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017):

P	skakač	letovi ≥ 230 m	Najduži let (m)
1.	Peter Prevc	38	250 NR (bivši SR)
2.	Štefan Kraft	25	253,5 NR SR
3.	Jurij Tepeš	21	244
4.	Robert Kranjec	17	244
5.	Anders Fanemel	16	251,5 (bivši SR)
6.	Mihael Hajbek	14	242 (pad)
7.	Kenneth Gangnes	12	248,5
8.	Gregor Šlirencauer	11	243,5
	Norijaki Kasaj	11	240,5
	} Johan Andre Forfang	11	245
11.	Severin Frojnd	9	245 NR
	Andreas Šernen	9	249
	Kamil Stoh	9	243
14.	Simon Aman	9	239,5 NR
15.	Robert Johanson	6	252 NR(bivši SR
	Andreas Velinger	6	245
17.	Johan Remen Evensen	5	246,5 (bivšii SR)
18.	Rune Velta	4	243
	Martin Koh	4	243 (pad)
	Bjern Ejnar Romeren	4	239 (bivši SR)
	Daiki Ito	4	243 NR
	Pjotr Žila	4	245,5 NR
23.	Kevin Bikner	3	244,5 NR
	Domen Prevc	3	243,5
	Ričard Frajtag	3	231
	Tomi Ingebrigtsen	3	236 (pad)

neaktivni skakači

Skakači sa najvećim brojem letova preko 240 metara)

Uvršteni svi skakači koji imaju najmanje 2 leta preko 240 metara, uključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017).

P	Skakač	Letovi ≥ 240 m	Najduži let (m)
1.	Peter Prevc	12	250 NR (bivšii SR)
2.	Štefan Kraft	10	253,5 NR SR
3.	} Johan Andre Forfang	5	245,5
4.	Anders Fanemel	5	251,5 (bivšii SR)
	Robert Johanson	5	252 NR (bivšii SR)
6.	Jurij Tepeš	4	244
	Mihael Hajbek	4	242 (pad)
	Norijaki Kasaj	4	241,5
	Andreas Velinger	4	245
	Markus Ajzenbihler	4	248 NR
11.	Andreas Šernen	3	249
	Maciej Kot	3	244,5
	Bjern Ejnar Romeren	3	246,5 (bivšii SR)
14.	Gregor Šlirencauer	2	243,5
	Robert Kranjec	2	244
	Pjptr Žila	2	245,5
	Kamil Stoh	2	251,5 NR
	Martin Koh	2	243 (pad)

neaktivni skakači

Svi letovi preko 250 metara (hronološki)

Zaključno sa 26. 3. 2017.

Br.	Datum	Skakač	Skakonica	Veličina	Mesto	Dužin (m)
1.	14. 2. 2015.	Peter Prevc	Vikersundbaken	HS 225	Vikesund	250 SR, NR
2.	15. 2. 2015.	Dmitrij Vasiljev	Vikersundbaken	HS 225	Vikesund	254 (SR s padom)
3.	15. 2. 2015.	Anders Fanemel	Vikersundbaken	HS 225	Vikesund	251,5 SR, NR
4.	16. 3. 2016.	Tilen Bartol	Letalnica	HS 225	Planica	252 (probni skok: SR s padom)
5.	18. 3. 2017.	Robert Johanson	Vikersundbaken	HS 225	Vikesund	252 SR, NR
6.	18. 3. 2017.	Štefan Kraft	Vikersundbaken	HS 225	Vikesund	253,5 SR, NR
7.	25. 3. 2017.	Robert Johanson	Letalnica	HS 225	Planica	250
8.	25. 3. 2017.	Štefan Kraft	Letalnica	HS 225	Planica	251
9.	25. 3. 2017.	Kamil Stoh	Letalnica	HS 225	Planica	251,5 NR
10.	26. 3. 2017.	Štefan Kraft	Letalnica	HS 225	Planica	250

Reference

^ ^a ^b Kanadska skijaška kuća slavnih. „Nels Nelsen” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2011.
^ Thoresen 2007, str. 18
^ Thoresen 2007, str. 15
^ Thoresen 2007, str. 21
^ (ISBN 978-1-904057-15-4. str. 14.)
^ Thoresen 2007, str. 371
^ Thoresen 2007, str. 26
^ Thoresen 2007, str. 70
^ Thoresen 2007, str. 371–373
^ Thoresen 2007, str. 239
^ Komentar Davida Goldstroma posle skoka Kamila Stoha u 1. seriji iz TV-prenosa sa Planice na Eurosportu 1 26. marta 2017.

Spoljašnje veze

svi svetski rekordi u skijaškim skokovima od 1808. do danas, skisprungschanzen.com (jezik: engleski) (jezik: nemački) (jezik: poljski)
Svetski rekordi, skisprungfan.de (jezik: nemački)
Svetski rekordi u rasponu od 200 do 251,5 m (Jutjub)

[skifame-1] Kanadska skijaška kuća slavnih. „Nels Nelsen” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2011.

[2] Thoresen 2007, str. 18

[3] Thoresen 2007, str. 15

[4] Thoresen 2007, str. 21

[5] (ISBN 978-1-904057-15-4. str. 14.)

[t371-6] Thoresen 2007, str. 371

[7] Thoresen 2007, str. 26

[8] Thoresen 2007, str. 70

[list-9] Thoresen 2007, str. 371–373

[10] Thoresen 2007, str. 239

[11] Komentar Davida Goldstroma posle skoka Kamila Stoha u 1. seriji iz TV-prenosa sa Planice na Eurosportu 1 26. marta 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]