Светски рекорди у скијашким скоковима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Штефан Крафт званични светски рекордер скоком од 253,5 м
Викерсундбакен у Викерсунду где је постављем тренутни светски рекорд (253,5 м)
Црква у Ејдсбергу (Норвешка), где је 1808. Olaf Rye извео први скијашки скок у историји са дужином 9,5 м

Скијашки скокови су спорт у којем учесници скачу са скијашке скакаонице настојећи постићи што већу дужину и притом имати што бољи стил лета. тренутни светски рекорд износи 253,5 м, а подтавио га је Аустријанац Штефан Крафт на Викерсубдбакену 18. марта [[2017. Скијашки скокови традиционално су били фокусирани на комбинацију дужине и стила, па зато испочетка владало мишљење да уопште није важно имати најдужи скок.[1] Повећању скакаоница и постављању рекорда нарочито се противила Међународна скијашка федерација (ФИС). Например, ниједан светски рекорд није постављен на олимпијским играма, светским првенствима, Скијашком фестивалу у Холменколену или Турнеји четири скакаонице јер те скаконице нису биле међу највећим на свету.

Историја[уреди]

Скијашки скокови воде порекло из Норвешк, где дсу се практиковали од давнина на импровизованим привременим скакаоницама. [2] Први рекорд приписује се Olafu Ryeju, војнику који је 1808. године припремио представу за своје саборце и скочио 9,5 м у Ејдсбергу. Та мала скакаоница, вероватно је била близу цркве у Ејдсбергу, могуће је на фарми Лекум. [3]

Сондре Норхајм, кога називају оцем модерног скијања,[4] поставио је други службени рекорд скочивши 19,5 м 1868. У књизи Историја скијашких скокова Тим Ашберн каже да је Норхајмов најдужи скок на кружној стази у Хауглију требало да буде забележен са дужином од 31,5 м[5], али су новине у Христијанији објавиле да је дужина "мало преувеличана", па је службени рекорд свуда записан као 19,5 м.

Овај спорт се брзо проширио на Финску, САД и Канаду, где су постављени неки од наредних рекорда.[6] на опрвим скакаћким такмичењима оцењивао се само стил, а на покушаје да се скочи дуже није се гледало благонаклоно.[1] систам за оцењивање дужине уведен је тек 1901.[7] Након што је 1934. у Планици саграђена Блоудекова великанка[8] уведени су скијашки летови као нови вид такмичења. с једним изузетком. отада су сви рекорди постављени на 6 од 7 скијашких летаоница на свету, од којих је 5 остало у употреби.[9] Године 1936. Јозеф Брадл постао је први човек, који је прескочио 100 метара.Thoresen 2007, стр. 74</ref> ФИС се дуго противио скијашким летовима и они никад нису уврштени у такмичарски програм на олимпијским играма и свезским првенствима. Међутим пд 1972. почела су се одржавати светска првенства у летовима, а неколико летачких такмичења одржава се и у свакој сезони Светског купа. Први који је прелетео 200 метара био је Финац Тони Ниеменен 1994; у то време скакачи нису добијали бодове за дужину која је прелазила 191 метар[10].

Дужина се мери од тачке одраза на излазном мосту до тачке на средини размака између скакачевих стопала у тренутку кад додирне земљу. Како би био валидан за квалификацију, скок мора бити изведен у склопу службеног такмичења или службене пробне серије или квалификација за такмичење, уз постојање система за постојање система за котролу стварне дужине. Да би победио скакачу су потребни и дужина и стил, од којих се, од којих се потоњи сатоји од мирног лета и одговарајућег доскока у тзв. телемарку; зато скакачи нису моивисани да скачу што је дуже могуће, него само онолико дуго колико им је потребно за имају добар доскок. скокови су неважећи као рекорд ако скакач падне, што је дефинисано као додиривање земље рукама или било којим делом тела пре тзв. линије истека. Међутим, ако скакач након доскока додирне снег било којим делом тела, а притом добије оцену већу од 14 од најмање тројице судија, скок је важећи и рачуна се као службени рекорд.[11]

Скокови су првобитно мерени аленима (скандинавска јединица за дужину; износи близу 60 цм), али су касније замењени метрима, с тачношћу од пола метра. Неки старији, амерички и канадски рекорди забележени су у стопама. Традиционално, људи су стајали уздуж зоне доскока, на сваком метру дужине и неко од љих би подигао руку, ако би скакач доскочио на његовом метру. Данас се ово ради помоћу камера.

Службени светски рекорди[уреди]

Мушкарци[уреди]

Бр. Датум Скакач Скакаоница Место Дужина (м)
1. новембар 1808. Норвешка Olaf Rye Црква у Ејдсбергу Ејдсберг 9,5
2. 8. 3. 1868. Норвешка Сондре Норхејм Хауглибакен Брункенберг 19,5
3. 12. 2. 1879. Норвешка Олаф Хавган Кастелбакен Осло 20
4. 1881. Норвешка Свејнунг Свеластога Кастелбакен Осло 22
5. 1886. Норвешка Јоханес Нордгард Флатдалбакен Сејорд 26
6. 1891. Норвешка} Микћел Хемествејт Максорлеј Ред Винг 31,1
7. 1893. Норвешка Торјус Хемествејт Максорлеј Ред Винг 31,4
8. 1897. Норвешка Авејн Солид Хегенбакен Моргедал 31,5
9. 1899. Норвешка Asbjørn Nilssen Солбергбакен Борум 32,5
10. 1899. Норвешка Мортен Хансен Солбергбакен Борум 32,5
11. 1900. Норвешка Олаф Тандберг Солбергбакен Борум 35,5
12. 1902. Норвешка Нилс Јестванг Густадбакен Гејтус 38,5
13. 1902. Норвешка Нилс Јестванг Густадбакен Гејтус 41
14. 24. 1. 1909. Норвешка Оскар Гундерсен Чипева Фолс Чипева Фолс 42,1
15. 1909. Норвешка Харалд Смит Кампо Смит Бардонекија 43
16. 28. 2. 1909. Норвешка Харалд Смит Болен Давос 45
17. 19. 2. 1911. Сједињене Америчке Државе Андерс Хуген Волверин Ајронвуд] 46,3
18. 1912. Норвешка Гунар Андерсен Густадбакен Гејтус 47,5
18. 2. 3. 1913. Норвешка Торлејф Кнудсен Болген Давос 48
19. 16. 2. 1913. Сједињене Америчке Државе Рагнар Омтвед Волверин Ајронвуд] 48,2
20. 16. 2. 1913. Сједињене Америчке Државе Рагнар Омтвед Волверин Ајронвуд] 51,5
22. 7. 2. 1915. Норвешка Reidar Amble Ommundsen Виколен Мјендален 54
23. 18. 2. 1916. Сједињене Америчке Државе Рагнар Омтвед Ховелсен Стимбот Спрингс 58,5
24. 1917. Сједињене Америчке Државе Хенри Хол Ховелсен Стимбот Спрингс 61,9
25. 1918. Сједињене Америчке Државе Хенри Хол Ховелсен Стимбот Спрингс 62,2
26. 1919. Сједињене Америчке Државе Андерс Хуген Хуген Дилон 64,9
27. 29. 2. 1920. Сједињене Америчке Државе Андерс Хуген Хуген Дилон 65,2
28. 1921. Сједињене Америчке Државе Хенри Хол „Нилс Нелсен” Ревелстоук 69,8
29. 4. 2. 1925. Канада Нилс Нелсен „Нилс Нелсен” Ревелстоук 73,1
30. 1930. Швајцарска Адолф Бардут "Bernina Roseg" Понтрезина 75
31. 1931. Норвешка Биргер Руд Однесбакен Однес 76,5
32. 24. 2. 1931. Норвешка Суигмунд Руд Болген Давос 81,5
33. 13. 3. 1932. Канада Robert Lymburne „Нилс Нелсен” Ревелстоук 82
34. 13. 3. 1933. Норвешка Суигмунд Руд Bretaye Villars 84
35. 19. 1. 1933. Норвешка Суигмунд Руд Bretaye Villars 86
36. 26. 2. 1933. Швајцарска Хенри Рушет Bretaye Villars 87
37. 1933. Канада Роберт Лимберн [[Скакаоница „Нилс Нелсен”|„Нилс Нелсен” Ревелстоук 87,5
38. 25. 3. 1934. Норвешка Биргер Руд Блоудекова великанка Планица 92
39. 14. 3. 1935. Норвешка Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица] 93
40. 15. 3. 1935. Пољска Атаниаслав Марусаж Блоудекова великанка Планица 95
41. 15. 3. 1935. Норвешка Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица 98
42. 15. 3. 1935. Норвешка Рејдер Андерсен Блоудекова великанка Планица 99
43. 17. 3. 1935. Швајцарска Фриц Кајнерсдерфер Corno d'Aola Понте ди Лењо 99,5
44. 15. 3. 1936. Аустрија Јозеф Брадл Блоудекова великанка Планица 101,5
45. 15. 3. 1938. Аустрија Јозеф Брадл Блоудекова Великанка Планица 107
46. 2. 3. 1941. Трећи рајх Руди Геринг Блоудекова великанка Планица 108
47. 2. 3. 1941. Трећи рајх Франц Мајр Блоудекова великанка Планица 109
48. 2. 3. 1941. Трећи рајх Ханс Лар Блоудекова великанка Планица 111
49. 2. 3. 1941. Трећи рајх Паул Краус Блоудекова великанка Планица 112
50. 2. 3. 1941. Трећи рајх Руди Геринг Блоудекова великанка Планица 118
51. 15. 3. 1948. Швајцарска Фриц Чанен Блоудекова великанка Планица 120
52. 28. 2. 1950. Аустрија Вили Нанчниг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 124
53. 2. 3. 1950. Немачка Сеп Велер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 127
54. 3. 3. 1950. Шведска Дан Несел „Хејни Клопфер” Оберстдорф 135
55. 2. 3. 1951. Финска Тауно Лујро „Хејни Клопфер” Оберстдорф 139
56. 24. 2. 1961. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јоже Шлибар „Хејни Клопфер” Оберстдорф 141
57. 1. 3. 1962. Источна Немачка Петер Лесер Кулм Тауплиц 141
58. 15. 2. 1964. Шведска Ћел Шеберг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 141
59. 15. 2. 1964. Чехословачка Далибор Мотајлек „Хејни Клопфер” Оберстдорф 142
60. 18. 2. 1964. Италија Нило Занданел „Хејни Клопфер” Оберстдорф 144
61. 21. 3. 1965. Источна Немачка Петер Лесер Кулм Тауплиц 145
62. 12. 3. 1966. Норвешка Бјерн Виркола Викерсубдбакен Викерсунд 145
63. 13. 3. 1966. Норвешка Бјерн Виркола Викерсубдбакен Викерсунд 146
64. 10. 2. 1967. Норвешка Ларс Грини „Хејни Клопфер” Оберстдорф 147
65. 10. 2. 1967. Шведска Ћел Шеберг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 148
66. 11. 2. 1967. Норвешка Ларс Грини „Хејни Клопфер” Оберстдорф 150
67. 12. 3. 1967. Аустрија Рајнхолд Бахлер Викерсубдбакен Викерсунд 154
68. 21. 3. 1969. Норвешка Бјерн Виркола Леталница Планица 156
69. 21. 3. 1969. Чехословачка Јуржи Рашка Леталница Планица 156
70. 21. 3. 1969. Норвешка Бјерн Виркола Леталница Планица 160
71. 22. 3. 1969. Чехословачка Јуржи Рашка Леталница Планица 164
72. 23. 3. 1969. Источна Немачка Манфред Волф Леталница Планица 165
73. 9. 3. 1973. Источна Немачка Хајнц Возипиво „Хејни Клопфер” Оберстдорф 169
74. 15. 3. 1974. Швајцарска Валтер Штајнер Леталница Планица 169
75. 4. 3. 1976. Норвешка Гејр Ове Берг „Хејни Клопфер” Оберстдорф 173
76. 5. 3. 1976. Аустрија Тони Инауер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 174
77. 5. 3. 1976. Источна Немачка Фалко Вајспфог „Хејни Клопфер” Оберстдорф 174
78. 7. 3. 1976. Аустрија Тони Инауер „Хејни Клопфер” Оберстдорф 176
79. 16. 3. 1979. Источна Немачка Клаус Оствалд Леталница Планица 176
80. 27. 3. 1980. Финска Мати Никенен Чертјак Харахов 176
81. 26. 2. 1981. Финска Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 180
82. 19. 3. 1983. Чехословачка Павел Плоц Чертјак Харахов 181
83. 16. 3. 1984. Финска Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 182
84. 16. 3. 1984. Финска Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 182
85. 17. 3. 1984. Финска Мати Никенен „Хејни Клопфер” Оберстдорф 185
86. 15. 3. 1985. Сједињене Америчке Државе Мајк Холанд Леталница Планица 186
87. 15. 3. 1985. Финска Мати Никенен Леталница Планица 187
88. 15. 3. 1985. Финска Мати Никенен Леталница Планица 191
89. 9. 3. 1986. Аустралија Андреас Фелдер Кулм Тауплиц 191
90. 14. 3. 1987. Пољска Пјотр Фијас Леталница Планица 194
91. 17. 3. 1994. Аустрија Мартин Хелварт Леталница Планица 196
92. 17. 3. 1994. Финска Тони Ниеменен Леталница Планица] 203
93. 18. 3. 1994. Норвешка Еспен Бредесен Леталница Планица 209
94. 22. 3. 1997. Норвешка Еспен Бредесен Леталница Планица 210
95. 22. 3. 1997. Норвешка Ласе Отесен Леталница Планица 212
96. 19. 3. 1999. Немачка Мартин Шмит Леталница Планица 214,5
97. 20. 3. 1999. Норвешка Томи Ингебригтсен Леталница Планица 219,5
98. 16. 3. 2000. Аустрија Томас Херл Леталница Планица 224,5
99. 18. 3. 2000. Аустрија Андреас Голдбергер Леталница Планица 225
100. 20. 3. 2003. Пољска Адам Малиш Леталница Планица 225
101. 20. 3. 2003. Финска Мати Хаутамеки Леталница Планица 227,5
102. 22. 3. 2003. Финска Мати Хаутамеки Леталница Планица 228,5
103. 23. 3. 2003. Финска Мати Хаутамеки Леталница Планица 231
104. 20. 3. 2005. Норвешка Томи Ингебригтсен Леталница Планица 231
105. 20. 3. 2005. Норвешка Бјерн Ејнар Ромерен Леталница Планица] 234,5
106. 20. 3. 2005. Финска Мати Хаутамеки Леталница Планица align=center|235,5
107. 20. 3. 2005. Норвешка Бјерн Ејнар Ромерен Леталница Планица 239
108. 11. 2. 2011. Норвешка Јохан Ремен Евенсен Викерсубдбакен Викерсунд 243
109. 11. 2. 2011. Норвешка Јохан Ремен Евенсен Викерсубдбакен Викерсунд] 246,5
110. 14. 2. 2015. Словенија Петер Превц Викерсубдбакен Викерсунд 250
111. 15. 2. 2015. Норвешка Андерс Фанемел Викерсубдбакен Викерсунд 251,5
112. 18. 3. 2017. Норвешка Роберт Јохансон Викерсубдбакен Викерсунд 252
113. 18. 3. 2017. Аустрија Штефан Крафт Викерсубдбакен Викерсунд 253,5

* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.

Жене[уреди]

Бр. Датум Скакачица Скакаоница Место Дужина (м)
1. 1897. Норвешка Рагна Петерсон Nydalsbakken Акње 12
2. 1902. Норвешка Хилда Станг Транбергбакен Јевик 14
3. 1910. Норвешка Хилда Станг Транбергбакен Јевик 21
4. 1910. Норвешка Хилда Станг Солбергбакен Борум 22
5. 1911. Аустроугарска Паула Ламбер Кицбил 22
6. 1922. Канада Изабел Курсје „Нелс Нелсен” Ревелстоук 25,6
7. 1926. Норвешка Олга Балстад−Еген Арвика 26
8. фебруар 1928. Канада Изабел Курсје „Нелс Нелсен” Ревелстоук 31,4
9. 18. 1. 1931. Норвешка Јохане Колстад Однесбакен Однес 46,5
10. 17. 2. 1931. Норвешка Јохане Колстад Ленвбергбакен Рауфос 49
11. 1932. Норвешка Јохане Колстад Грокалбакен Трондхејм 62
12. 6. 3. 1938. Норвешка Јохане Колстад Нансен Берлин (САД) 69,5
13. 22. 3. 1973. Норвешка Анита Волд Клевстејбакен Мелдал 73
14. 3. 2. 1974. Норвешка Анита Волд Клевстејбакен Мелдал 82,5
15. 16. 3. 1974. Норвешка Анита Волд MS 1970 Штрбске Плесо 91
16. 16. 3. 1974. Норвешка Анита Волд MS 1970 Штрбске Плесо 94
17. 14. 1. 1975. Норвешка Анита Волд Окурајама Сапоро 97,5
18. 29. 3. 1981. Финска Тина Лехтола Рукатунтури Кусамо 110
19. 22. 1. 1989. Норвешка Мерете Кристјансен Однесбакен Однес 111
20. 7. 1. 1994. Аустрија Ева Ганстер „Паул Аусерлајтнер” Бишофсхофен 112
21. 1994. Аустрија Ева Ганстер Lysgårdsbakken Лилехамер 113,5
22. 6. 1. 1997. Аустрија Ева Ганстер „Паул Аусерлајтнер” Бишофсхофен 115
23. 4. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 144
24. 5. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 161
25. 6. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 163
26. 7. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 164,5
27. 9. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 165
28. 9. 2. 1997. Аустрија Ева Ганстер Кулм Тауплиц 167
29. 29. 1. 2003. Аустрија Данијела Ирашко Кулм Тауплиц 188
30. 29. 1. 2003. Аустрија Данијела Ирашко Кулм Тауплиц 200

Неважећи светски рекорди[уреди]

Ако скакач додитне тло рукама или теком или ако падне пре линије зауставног дела, скок се сматра неважећим и сврстава се у неслужбене рекорде. Осим тога скокови у нетакмичарским требинг- серијама или за тестирање скакаонице такође се признају као службени светски рекорди. Дужине које постигну предскакачи током службених, такмичарских серија сматрају се службеним.

Бр. Датум Скакач Скакаоница Место Дужина (м)
1. 28. 2. 1909. Норвешка Тригве Смит Болген Давос 48
2. 1916. Канада Нелс Нелсен „Нелс Нелсен” Ревелстоук 55,8
3. 18. 2. 1928. Норвешка Јаког Тулин Тамс Олимпијска Санкт Мориц 73
4. januar 1931. {Норвешка Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 77,4
5. 1931. Норвешка Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 81,1
6. март 1934. Норвешка Сигмунд Рунд Блоудекова великанка Планица 94
7. 1935. Норвешка Алф Енген Екер Солт Лејк Сити 94,8
8. март 1948. Југославија Јанез Полда Блоудекова великанка Планица 120
9. март 1948. Швајцарска Чарлс Блум Блоудекова великанка Планица 121
10. 1950. Аустрија Ханс Едер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 130
11. 1958. Немачка Какс Болкарт „Хајни Клоофер” Оберсдорф 139
12. februar 1961. Западна Немачка Волфганг Хапле „Хајни Клоофер” Оберсдорф 145
13. март 1965. Норвешка Бјерн Виркола Кулм Тауплиц 144
14. март 1965. Источна Немачка Петер Лесер Кулм Тауплиц 147
15. 1969. Чехословачка Ладислав Дивила Викерсундбаккен Викерсунд 166
16. март 1973. Источна Немачка Јохен Данеберг „Хајни Клоофер” Оберсдорф 166
17. март 1973. Јапан Такао Ито „Хајни Клоофер” Оберсдорф 176
18. март 1973. Швајцарска Валтер Штајнер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 175
19. март 1973. Швајцарска Валтер Штајнер „Хајни Клоофер” Оберсдорф 179
20. 15. 3. 1974. Швајцарска Валтер Штајнер Леталница Планица 177
21. 20. 3. 1977. Југославија Богдан Норчич Леталница Планица 181
22. 23. 3. 1991. Немачка Андре Кизеветер Леталница Планица 196
23. 22. 3. 1992. НемачкаКристоф Дуфнер Чертак Харахов 194
24. 17. 3. 1994. Аустрија Андреас Голдбергер Леталница Планица 202
25. 18. 3. 1994. Немачка Кристоф Дуфнер Леталница Планица 207
26. 22. 3. 1997. Немачка Дитер Тома Леталница Планица] 213
27. 19. 3. 1999. Немачка Мартин Шмит Леталница Планица] 219
28. 21. 3. 2003. Финска Вели Марти Линдстрем Леталница Планица 232,5
29. 17. 3. 2005. Аустрија Андреас Видхелцл Леталница Планица 234,5
30. 20. 3. 2005. Финска Јане Ахонен Леталница Планица 240
31. 15. 2. 2015. Русија Дмитриј Васиљев Викерсундбаккен Викерсунд 254
32. 16. 3. 2016. Словенија Тилен Бартол Леталница Планица 252
33. 22. 3. 2018. Аустрија Грегор Шлиренцауер Леталница Планица 253,5

Скакачи са највећим бројем летова преко 230 метара[уреди]

Уврштени су сви скакачи који имају најмање три лета преко 230 м, зкључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017.):

П скакач летови ≥ 230 м Најдужи лет (м)
1. Словенија Петер Превц 38 250 НР (бивши СР)
2. Аустрија Штефан Крафт 25 253,5 НР СР
3. Словенија Јуриј Тепеш 21 244
4. Словенија Роберт Крањец 17 244
5. Норвешка Андерс Фанемел 16 251,5 (бивши СР)
6. Аустрија Михаел Хајбек 14 242 (пад)
7. Норвешка Kenneth Gangnes 12 248,5
8. Аустрија Грегор Шлиренцауер 11 243,5
Јапан Норијаки Касај 11 240,5
Норвешка} Јохан Андре Форфанг 11 245
11. Немачка Северин Фројнд 9 245 НР
Норвешка Андреас Шернен 9 249
Пољска Камил Стох 9 243
14. Швајцарска Симон Аман 9 239,5 НР
15. Норвешка Роберт Јохансон 6 252 НР(бивши СР
Немачка Андреас Велингер 6 245
17. Норвешка Јохан Ремен Евенсен 5 246,5 (бившиi СР)
18. Норвешка Руне Велта 4 243
Аустрија Мартин Кох 4 243 (пад)
Норвешка Бјерн Ејнар Ромерен 4 239 (бивши СР)
Јапан Даики Ито 4 243 НР
Пољска Пјотр Жила 4 245,5 НР
23. Сједињене Америчке Државе Кевин Бикнер 3 244,5 НР
Словенија Домен Превц 3 243,5
Немачка Ричард Фрајтаг 3 231
Норвешка Томи Ингебригтсен 3 236 (пад)
  неактивни скакачи

Скакачи са највећим бројем летова преко 240 метара)[уреди]

Уврштени сви скакачи који имају најмање 2 лета преко 240 метара, укључујући и летове са падом (закључно са 26. 3. 2017).

П Скакач Летови ≥ 240 м Најдужи лет (м)
1. Словенија Петер Превц 12 250 НР (бившиi СР)
2. Аустрија Штефан Крафт 10 253,5 НР СР
3. Норвешка} Јохан Андре Форфанг 5 245,5
4. Норвешка Андерс Фанемел 5 251,5 (бившиi СР)
Норвешка Роберт Јохансон 5 252 НР (бившиi СР)
6. Словенија Јуриј Тепеш 4 244
Аустрија Михаел Хајбек 4 242 (пад)
Јапан Норијаки Касај 4 241,5
Немачка Андреас Велингер 4 245
Немачка Маркус Ајзенбихлер 4 248 НР
11. Норвешка Андреас Шернен 3 249
Пољска Мациеј Кот 3 244,5
Норвешка Бјерн Ејнар Ромерен 3 246,5 (бившиi СР)
14. Аустрија Грегор Шлиренцауер 2 243,5
Словенија Роберт Крањец 2 244
Пољска Пјптр Жила 2 245,5
Пољска Камил Стох 2 251,5 НР
Аустрија Мартин Кох 2 243 (пад)
  неактивни скакачи

Сви летови преко 250 метара (хронолошки)[уреди]

Закључно са 26. 3. 2017.

Бр. Датум Скакач Скаконица Величина Место Дужин (м)
1. 14. 2. 2015. Словенија Петер Превц Викерсундбакен HS 225 Викесунд 250 СР, НР
2. 15. 2. 2015. Русија Дмитриј Васиљев Викерсундбакен HS 225 Викесунд 254 (СР с падом)
3. 15. 2. 2015. Норвешка Андерс Фанемел Викерсундбакен HS 225 Викесунд 251,5 СР, НР
4. 16. 3. 2016. Словенија Тилен Бартол Леталница HS 225 Планица 252 (пробни скок: СР с падом)
5. 18. 3. 2017. Норвешка Роберт Јохансон Викерсундбакен HS 225 Викесунд 252 СР, НР
6. 18. 3. 2017. Аустрија Штефан Крафт Викерсундбакен HS 225 Викесунд 253,5 СР, НР
7. 25. 3. 2017. Норвешка Роберт Јохансон Леталница HS 225 Планица 250
8. 25. 3. 2017. Аустрија Штефан Крафт Леталница HS 225 Планица 251
9. 25. 3. 2017. Пољска Камил Стох Леталница HS 225 Планица 251,5 НР
10. 26. 3. 2017. Аустрија Штефан Крафт Леталница HS 225 Планица 250

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Канадска скијашка кућа славних. „Nels Nelsen” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 06. 07. 2011. Приступљено 15. 2. 2011. 
  2. ^ Thoresen 2007, стр. 18
  3. ^ Thoresen 2007, стр. 15
  4. ^ Thoresen 2007, стр. 21
  5. ^ (ISBN 978-1-904057-15-4. стр. 14.)
  6. ^ Thoresen 2007, стр. 371
  7. ^ Thoresen 2007, стр. 26
  8. ^ Thoresen 2007, стр. 70
  9. ^ Thoresen 2007, стр. 371–373
  10. ^ Thoresen 2007, стр. 239
  11. ^ Коментар Давида Голдстрома после скока Камила Стоха у 1. серији из ТВ-преноса са Планице на Еуроспорту 1 26. марта 2017.

Спољашње везе[уреди]