Свилорепа кугара
| Svilorepa kugara | |
|---|---|
| |
| Bombycilla garrulus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | B. garrulus
|
| Binomno ime | |
| Bombycilla garrulus (Linnaeus, 1758)
| |
| Podvrste | |
| |
| |
| Rasprostranjenost svilorepe kugare: u vreme gnežđenja u toku cele godine u vreme zimovanja
| |
Svilorepa kugara (lat. Bombycilla garrulus) je vrsta ptice iz porodice kugare (lat. Bombycillidae). Ona živi na severu Evrope, Azije i Amerike. Njena prava domovina su prostrane smrekove šume na severu evropskog kontinenta ili mešovite šume smreke i breze. Napušta ih samo onda ako je velike količine snega nateraju na seobu.
Opis[uredi | uredi izvor]
Svilorepa kugara je prilično jednolična, crvenkastosiva. Ima krestu, a kljun, oči i stopala su tamni. Čelo i predeo kod repa su joj crvenkastosmeđi, brada, grlo i pruga preko očiju crni, pestna letna pera sivo-crna, na vrhu su spoljne zastavice posute zlatnožutim mrljama. Ima jedinstvene crvene vrhove na nekim krilnim perima, koji izgledaju kao ohlađeni vosak. Noge su kratke i snažne, a krila zašiljena. Podlaktična letna pera završavaju širokim vrhovima nalik na rogovinu ili pergament crvene boje. Rep joj je kvadratastog oblika. Repna pera su crnkasta, na vrhu svetlo zlatnožuta. Kugare odlikuje njihovo izrazito mekano perje. Dugačka je 18 cm.
Mužjak i ženka isto izgledaju. Sve tri podvrste imaju uglavnom smeđe perje, uz crnu liniju preko oka i ispod vrata.
Naziv[uredi | uredi izvor]
Naučni naziv roda Bombycilla ima značenje „svilorepe”, a potiče od grčke reči bombux (svila) i latinske reči cilla (rep),[2] što je prevod nemačkog imena svilorepe kugare Seidenschwanz (svilorepa), koje se odnosi na perje koje je meko kao svila.[3] Epitet vrste je latinska reč garrulus (pričljiva), što ima veze sa navodnom sličnošću sa krejom (Garrulus glandarius), a ne sa njenom vokalizacijom.[4]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Njihova glavna hrana je voće. Kupe ga dok su na grani ili lebdeći u vazduhu. U vrijeme ranog leta jedu jagode i slično šumsko voće, u kasno leto i jesen borovnice i višnje, a do zime uživaju u grožđu. U proleće umesto voća jedu smolu, pupoljke i cveće. Tokom toplijeg dijela godine jedu i insekte, a često se zbog vodenih insekata i gnezde blizu vode.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Razmnožavaju se u severnim šumama. Osim površina uz vodu, gnezde se i na mestima koja obiluju voćem. Oba pola sakupljaju materijal, ali ženka radi većinu posla. Gnezdo se obično postavlja na vodoravnoj grani, sačinjeno je od grančica i trave, a ispunjeno finom travom, mahovinom i iglicama borova i može biti kamuflirano. Parovi se udvaraju tako što dodaju voće jedno drugom dok ga neko od njih ne pojede. Nekad u igri koriste i male nejestive predmete. Nakon ovoga se pare. Ne brane teritoriju, ali mogu napasti uljeze, verovatno da bi odbranili partnera. Ženka polaže jaja, dok je mužjak hrani. Kada se mladi izlegu hrane ih oba roditelja.
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Za vreme svojeg boravka u južnijim krajevima, dakle i u srednjoj Evropi, kugare se redovno udružuju u manje-više brojne grupe, pa se, kraće ili duže vreme, zadržavaju u određenom području, već prema tome nalaze li onde obilniju ili oskudniju hranu. Događa se da ih ponekih zima nalazimo u područjima u kojima se inače vrlo retko pojavljuju. Tu se zadržavaju nedeljama, pa čak i mesecima, u velikom broju.
Svilorepa kugara je troma, lenja ptica koja se ističe samo svojim žderanjem. Zbog toga nerado ostavlja kraj koji je jednom odabrala. Tamo gde nalazi hranu vlada se vrlo drsko ili, bolje rečeno, nesnalažljivo jer se; na primer, pojavljuje usred sela, pa čak i u gradskim parkovima i nimalo se ne obazire na ljude oko sebe. Ipak ako je ugrožena, postaje oprezna i bojažljiva.
Svilorepa kugara doskora je napustala stanište samo kad joj zimi ponestane hrane. Odnedavno putuje na jug zbog slasti sitnih prezrelih bobica. Svilenorepa kugara je ptica četinarskih šuma i tajgi severne Evrope, najviše Norveške, Finske i Rusije, ali i hladnijih predela Severne Amerike. Tu podiže mladunce, leti se hrani loveći insekte, a u jesen se prebacuje na „dijetalni” režim ishrane zrnevljem i bobicama. U južnije krajeve spusta se retko, samo ukoliko su zalihe hrane oskudne i za vreme izuzetno oštrih zima. Omamljujući ukus oskoruša prosto izluđuje ovu pticu.
Uzgajanje u zatočeništvu[uredi | uredi izvor]
Prvi zabeleženi uzgoj u kućnim uslovima datira iz 1964. godine, u Engleskoj, 1971. i 1974. godine, u Švedskoj, 1978. i 1986. godine, u Nemačkoj. Kako se avikultura razvijala, tako se i uzgoj sve više usavršavao. Ali ipak, do današnjih dana važi za tešku vrstu za uzgoj. Njena ishrana je podeljena u dva režima:
- zimi se ishrana isključivo sastoji od voća i bobica,
- leti se ishrana zasniva na insektima i livadskim planktonima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2016). „Bombycilla garrulus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 5. 7. 2018.
- ^ Jobling 2010, str. 74
- ^ Holloway 2003, str. 39
- ^ Parkes, Kenneth C (1958). „The specific name of the Bohemian Waxwing”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brazil, Mark (2009). Birds of East Asia. London: A & C Black. ISBN 978-0-7136-7040-0.
- Campbell, Robert Wayne; Canadian Wildlife Service (1997). The Birds of British Columbia: Passerines (Flycatchers Through Vireos). Vancouver: University of British Columbia. ISBN 978-0-7748-0572-8.
- Cocker, Mark; Mabey, Richard (2005). Birds Britannica. London: Chatto & Windus. ISBN 978-0-7011-6907-7.
- Főzy, István; Szente, István (2013). Fossils of the Carpathian Region. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00987-6.
- Gessner, Conrad (1555). Icones avium omnium, quae in Historia avium Conradi Gesneri describuntur : cum nomenclaturis singulorum latinis, italicis, gallicis et germanicis plerunque, per certos ordines digestae (na jeziku: Latin). Zurich: C Froschoverus.
- Holloway, Joel Ellis (2003). Dictionary of Birds of the United States: Scientific and Common Names. Portland, Oregon: Timber Press. ISBN 978-0-88192-600-2.
- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Linnaeus, Carl (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata (na jeziku: Latin). Holmiae: Laurentii Salvii.
- Mayr, Ernst; Greenway, James C. (1960). Checklist of Birds of the World: A continuation of the work of James L Peters. IX. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology.
- Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterström, Dan; Grant, Peter J. (2009). Collins Bird Guide (2nd izd.). London: Collins. ISBN 978-0-00-726726-2.
- Newton, Ian (2010). Bird Migration (Collins New Naturalist Library 113). London: Collins. ISBN 978-0-00-730732-6.
- Rausch, Robert L. "Biology of Avian Parasites: Helminthes" in Farner, Donald S; King, James R.; Parkes, Kenneth C. (1983). Avian Biology, Volume 7. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-412020-4.
- Semenchuk, Glen Peter (1992). The Atlas of Breeding Birds of Alberta. Edmonton, Alberta: Federation of Alberta Naturalists. ISBN 978-0-9696134-0-4.
- Sibley, David (2000). The North American Bird Guide. Robertsbridge, Sussex: Pica Press. ISBN 978-1-873403-98-3.
- Snow, David; Perrins, Christopher M, ur. (1998). The Birds of the Western Palearctic concise edition (2 volumes). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.
- Snow, Barbara; Snow, David (2010). Birds and Berries (Poyser Monographs). London: Poyser. ISBN 978-1-4081-3821-2.
- Vieillot, Louis Jean Pierre (1807). Histoire naturelle des oiseaux de l'Amérique Septentrionale. Volume 1 (na jeziku: French). Paris: Desray.
- Willughby, Francis; Ray, John (1678). The ornithology of Francis Willughby of Middleton in the county of Warwick. London: John Martyn.
- Parkes, Kenneth C. (1958). „The specific name of the Bohemian Waxwing”. The Auk. 75 (4): 479. JSTOR 4082116. doi:10.2307/4082116.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
-
Подаци везани за чланак Bombycilla garrulus на Викиврстама - Bohemian waxwing Species Account – Cornell Lab of Ornithology
- „Bohemian waxwing”. Internet Bird Collection.
