Свилорепа кугара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свилорепа кугара

Свилорепа кугара (Bombycilla garrulus) је род птица из порекла птица певачица, који обухвата три врсте. О класификовању овог рода, у научним круговима, постоје велике недоумице. Неки га третирају као једини у породици Bombycillidae, док га други сврставају у породицу Muscicapoidea.

Свилорепа кугара ( Bombycilla garrulus ) је прилично једнолично, црвенкастосива. Кугаре одликује њихово изразито мекано перје. Чело и предео код репа су јој црвенкастосмеђи, брада, грло и пруга преко очију црни, пестна летна пера сиво-црна, на врху су спољне заставице посуте златножутим мрљама. Подлактична летна пера завршавају широким врховима налик на роговину или пергамент црвене боје. Репна пера су црнкаста, на врху светло златножута. Кугара је дугачка 18 цм.

Назив[уреди]

Назив јединог рода ове породице (Bombycilla) је покушај да се на латинском каже "свилорепе". Имају јединствене црвене врхове на неким крилним перима, који изгледају као охлађени восак. Ноге су кратке и снажне, а крила зашиљена. Мужјак и женка исто изгледају. Све три врсте имају углавном смеђе перје, уз црну линију преко ока и испод врата. Реп им је квадратастог облика са црвеним или жутим врхом. Имају кресту, а кљун, очи и стопала су тамни. Она живи на северу Европе, Азије и Америке. Њена права домовина су простране смрекове шуме на северу нашег континента или мешовите шуме смреке и брезе. Напушта их само онда ако је велике количине снега натерају на сеобу.

Њихова главна храна је воће. Купе га док су на грани или лебдећи у ваздуху. У вријеме раног лета једу јагоде и слично шумско воће, у касно лето и јесен боровнице и вишње, а до зиме уживају у грожђу. У пролеће уместо воћа једу смолу, пупољке и цвеће. Током топлијег диела године једу и инсекте, а често се због водених инсеката и гнезде близу воде. Размножавају се у северним шумама. Осим површина уз воду, гнезде се и на местима која обилују воћем. Оба пола сакупљају материјал, али женка ради већину посла. Гнездо се обично поставља на водоравној грани, сачињено је од гранчица и траве, а испуњено фином травом, маховином и иглицама борова и може бити камуфлирано. Парови се удварају тако што додају воће једно другом док га неко од њих не поједе. Некад у игри користе и мале нејестиве предмете. Након овога се паре. Не бране територију, али могу напасти уљезе, вероватно да би одбранили партнера. Женка полаже јаја, док је мужјак храни. Када се млади излегу хране их оба родитеља.

Понашање[уреди]

За време својег боравка у јужнијим крајевима, дакле и у средњој Европи, кугаре се редовно удружују у мање- више бројне групе, па се, краће или дуже време,задржавају у одређеном подручју, већ према томе налазе ли онде обилнију или оскуднију храну. Догађа се да их понеких зима налазимо у подручјима у којима се иначе врло ретко појављују.Ту се задржавају недељама, па чак и месецима, у великом броју.

Кугара свилорепа је трома, лења птица која се истиче само својим ждерањем. Због тога нерадо оставља крај који је једном одабрала. Тамо где налази храну влада се врло дрско или, боље речено, несналажљиво јер се; на пример, појављује усред села, па чак и у градским парковима и нимало се не обазире на људе око себе. Ипак ако је угрожена, постаје опрезна и бојажљива.

Не зна и лепа свилорепа кугара доскора је напустала станиште само кад јој зими понестане хране. Однедавно путује на југ због сласти ситних презрелих бобица. Свиленорепа кугара је птица четинарских шума и тајги северне Европе, највише Норвешке, Финске и Русије, али и хладнијих предела Северне Америке. Ту подиже младунце, лети се храни ловећи инсекте, а у јесен се пребацује на "дијетални" режим исхране зрневљем и бобицама. У јужније крајеве спуста се ретко, само уколико су залихе хране оскудне и за време изузетно оштрих зима. Омамљујући укус оскоруша просто излуђује ову птицу.

Свилорепа кугара није гајена врста често. Први забележени узгој у кућним условима датира из 1964. године, у Енглеској, 1971. и 1974. године, у Шветској, 1978. и 1986. године, у Немачкој. Како се авикултура развијала, тако се и узгој све више усавршавао. Али ипак, до данашњих дана важи за тешку врсту за узгој. Њена исхрана је подељена у два режима:

  • зими се исхрана искљчучиво састоји од воћа и бобица,
  • лети се исхрана заснива на инсектима и ливадским планктонима.

За даље читање[уреди]

Спољашње везе[уреди]