Sep Janko

Sep Janko
Lični podaci
Datum rođenja	(1905-11-09)9. novembar 1905.
Mesto rođenja	Banatski Despotovac, Austrougarska
Datum smrti	25. septembar 2001.(2001-09-25) (95 god.)
Mesto smrti	Buenos Ajres, Argentina

Jozef „Sep“ Janko (nem. Josef „Sepp“ Janko; Ernsthauzen, 9. novembar 1905 — Buenos Ajres, 25. septembar 2001), je bio predsednik Kulturbunda od 1939. i saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu.

Od 1917. do 1919. Janko je pohađao građansku školu u Zrenjaninu, a od 1919. do 1924. nižu gimnaziju u Žombolju. Kasnije je studirao pravo u Gracu.

Politička karijera i Drugi svetski rat

Nakon Hitlerovog uspona, mlađi članovi Kultubunda su se upustili u borbu protiv starijeg konzervativnog vođstva saveza, koje je sarađivalo sa jugoslovenskom vladom u cilju poboljšanja privrednog i kulturnog statusa nemačke manjine u Kraljevini Jugoslaviji. Uz pomoć Himlerove organizacije Folksdojče mitelštele, mlađe članstvo Kulturbunda je istisnulo starije vođstvo sa čela udruženja. Umereniji Sep je izabran za vođu pokreta umesto otvoreno pronacističkog Jakoba Avendera (Jakob Awender, 1898-1975), da se ne bi pokvarili odnosi sa jugoslovenskom vladom. Pod Sepovim vođstvom, Kulturbund je ojačao i upustio se u program nacifikovanja i mobilizacije nemačke manjine.

Posle okupacije Jugoslavije, Kulturbund je raspušten i Janko je postavljen za SS-Obersturmfirera (SS-Obersturmführer) i „vođu etničkih grupa“ („Volksgruppenführer“) za srpski deo Banata koji su okupirale nemačke trupe. Njegovi zamenici bili su Josef Ber (Josef Beer, 1912-2000) i Franc Ham (Franz Hamm, 1900-1988).

Krajem juna 1941. Aćimovićeva vlada je izdala proglas u vezi uprave u Banatu, koji je uspostavljen kao autonomni region u sastavu Srbije, sa posebnom civilnom upravom pod kontrolom lokalnih folksdojčera na čelu sa Sepom Jankom.

Bekstvo iz Jugoslavije

Janko je u Vrbas stigao 2. oktobra 1944. zajedno sa vozilom Hitne pomoći iz Zrenjanina. Zatim je otišao u Klajnsolk u Štajerskoj, gde je imao austrijsko državljanstvo. Bio je pod istragom za ratne zločine u koruškom logoru u Volfsbergu (britanska zona), ali u Austriji protiv njega nije podignuta optužnica. Godine 1951, koristeći pasoš Crvenog krsta izdat na ime Hoze Petri, uspeo je da pobegne brodom u Argentinu preko Đenove. U Argentini je uspešno podneo zahtev za državljanstvo kao Josef Janko, koje je dobio 1955. godine. Radio je kao advokat u Vili Đeneral Belgrano, takođe je objavljivao knjige, ali posle rata nije bio na funkciji.

Vidi još

• Dunavske Švabe
• Kulturbund
• Banat u Drugom svetskom ratu
• Srbija pod nemačkom okupacijom
• Banatska državna straža

Literatura

• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Popov, Branislav (1992). Nemački zatvori i koncentracioni logori u Banatu 1941-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 86-7403-051-3.