Жомбољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жомбољ
рум. Jimbolia
Statuia Sf. Florian Jimbolia.jpg
Кип Св. Флоријана, заштитника места
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругROU Timis County CoA.svg Тамиш
ОпштинаЖомбољ
Основанпрви помен 1333. године
Становништво
Становништво
 — 2011.10.808[1]
 — густина135,61 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°47′29″ СГШ; 20°43′01″ ИГД / 45.791389° СГШ; 20.716944° ИГД / 45.791389; 20.716944Координате: 45°47′29″ СГШ; 20°43′01″ ИГД / 45.791389° СГШ; 20.716944° ИГД / 45.791389; 20.716944
Ндм. висина82 м
Површина108,61 км2
Жомбољ на мапи Румуније
Жомбољ
Жомбољ
Остали подаци
ГрадоначелникДаријус Адријан Постелнику (НЛП)
Поштански број305400
Позивни број0256 / 0356
Регистарска ознакаTM
Веб-сајт
www.jimbolia.ro

Жомбољ (рум. Jimbolia, нем. Hatzfeld, мађ. Zsombolya) је град и једино насеље унутар истоимене градске општинеу Тамишком округу у најзападнијем делу Румуније. Град се налази непосредно 39 km западно од окружног средишта Темишвара, уз саму границу са Србијом.

Географија[уреди]

Жомбољ се налази у југоисточном делу Панонске низије на надморској висини од 82 m. Град је некад имао повољан положај на раскрсници путева између Темишвара, Сегедина, Кикинде и Зрењанина, али се после разграничења Србије и Румуније град постао изразито погранично место. Већи део границе градског хатара је истовремно и граница са Србијом. Површина хатара је 108,6 km².

Становништво[уреди]

У Жобмољу живи 10.808 становника (попис 2011). По попису из 2002. године етнички састав становништва је следећи:

Историја[уреди]

Насеље на овом простору под именом "Chumbul" први пут се писано спомиње у папским пореским књигама 1333. године.

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије скупљали су 1660. године прилог. Записали су у "Чомбољу" два приложника: поп Вуја и извесни Стојан.[2]

Године 1766, у насеље се досељава велики број Немаца и насеље мења име у "Hatzfeld". Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно немачко.[3]

Нагли успон места бележи се после повезивања железницом Жомбоља са Темишваром. У периоду 19191924. Жомбољ је био у оквиру Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1924. године био размењен[4] за пар пограничних мањих српских насеља са Румунијом, којој су она припала по крају рата. Пре Другог светског рата већину становништва чинили су подунавски Немци, да бих после рата њиховим исељавањем већина постали Румуни.

Саобраћај и туризам[уреди]

Жомбољ се налази на траси међународне пруге Беч-Братислава-Будимпешта-Кикинда-Темишвар-Базијаш, која Румунију повезује са Србијом и Централном европом. Пруга је 1953. године прекинута, након рушења моста преко Тисе, код Сегедина, после чега је у употреби остао део пруге који Румунију спаја са Србијом.[5] Из Кикинде је до краја августа 2014. два пута дневно саобраћао шинобус, чији су поласци обустављени депешом Железница Србије, услед недостатка исплативости линије. Жомбољ је тако представљао међустаницу на којој се преседало у воз за Темишвар, што је било значајно студентима из Србије који студирају у том граду.[6]

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Коначни резултати пописа становништва Румуније из 2011. године Приступљено 5. августа 2013. (на језику: румунски)
  2. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Службени војни лист", Београд 1924.
  5. ^ Djuran, Aleksandra (15. 11. 2017). „160 godina od dolaska prvog voza u Kikindu”. tvrubin.rs. Приступљено 11. 12. 2018. 
  6. ^ Иветић, М. (4. 9. 2014). „Беспарица укинула воз на релацији Кикинда - Жомбољ”. Вечерње новости. Приступљено 11. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди]