Pređi na sadržaj

Sergej Brin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sergej Brin
Sergej Brin na Web 2.0 konferenciji
Lični podaci
Datum rođenja(1973-08-21)21. avgust 1973. (50 god.)
Mesto rođenjaMoskva, Sovjetski Savez
ObrazovanjeUniverzitet Merilenda, Univerzitet Stanford
Potpispotpis_alt}}}

Sergej Mihajlovič Brin (rus. Сергей Михайлович Брин, engl. Sergey Brin; Moskva, 21. avgust 1973) je internet preduzimač.

Rođen u Rusiji, Brin je studirao računarstvo i matematiku pre nego što je Larijem Pejdžom osnovao Gugl (engl. Google). Brin je tehnološki direktor u Guglu i procenjuje se da raspolaže sa otprilike 16,6 milijardi američkih dolara, što ga čini 26. najbogatijom osobom na svetu. A zajedno sa Larijem Pejdžom je 9. najbogatija osoba u SAD.[1]

Brin je bio predsednik Guglove matične kompanije, Alfabet Ink, sve do povlačenja sa te uloge 3. decembra 2019. godine..[2] On i Pejdž ostaju u Alfabetu kao saosnivači, kontrolni akcionari, članovi odbora i zaposleni. Od avgusta 2022, Brin je 7. najbogatija osoba na svetu, sa procenjenom neto vrednošću od 100 milijardi dolara.[3]

Brin je emigrirao u Sjedinjene Države sa svojom porodicom iz Sovjetskog Saveza sa šest godina. Diplomirao je na Univerzitetu Merilend, Koledž Park, prateći stope svog oca i dede studirajući matematiku, ali i računarstvo. Nakon diplomiranja, upisao se na Univerzitet Stanford da bi stekao doktorat iz računarskih nauka. Tamo je upoznao Pejdža, sa kojim je napravio veb pretraživač. Program je postao popularan na Stanfordu, a oni su obustavili svoje doktorske studije da bi pokrenuli Gugl u garaži Suzan Vojčicki u Menlo Parku.[4]

Detinjstvo i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Brin je rođen u Moskvi[5] u jevrejskoj porodici,[6] kao sin Mihaila i Jevgenije Brin. Roditelji su mu diplomirali matematiku na Moskovskom državnom univerzitetu.[7] Kada mu je bilo 6 godina, porodica mu se preselila u SAD. Brin je osnovnu školu završio u gradiću Adelfi u Merilendu, ali su ga i roditelji takođe podučavali. Njegov otac je bio profesor na katedri za matematiku na Univerzitetu Merilend i svom sinu je usadio interesovanje za matematiku. Njegova majka je bila istraživač u Nasinom Godardovom centru za svemirske letove.[8][9]U septembru 1990. nakon što je završio srednju školu Eleonora Ruzvelt u Grinbeltu, Brin se upisao na Univerzitet u Merilendu da bi studirao računarstvo i matematiku. Diplomirao je u maju 1993.

Nakon diplomiranja na Merilendu, Brin je dobio stipendiju Nacionalne fondacije za nauku, koja mu je omogućila master studije iz računarstva na Stanfordu.

Razvoj pretraživača

[uredi | uredi izvor]

Tokom orijentacije za nove studente na Stanfordu, upoznao je Larija Pejdža. Činilo se da se njih dvoje ne slažu oko većine tema, ali nakon što su se družili neko vreme „postali su intelektualne srodne duše i bliski prijatelji“. Brinov fokus je bio na razvoju sistema za rudarenje podataka, dok je Pejdž bio na proširenju „koncepta zaključivanja važnosti istraživačkog rada na osnovu njegovih citata u drugim radovima“.[10] Zajedno su napisali rad pod naslovom „Anatomija hipertekstualnog veb pretraživača velikih razmera“.[11]

Da bi konvertovali podatke o povratnim vezama koje je prikupio BackRub veb pretraživač u meru važnosti za datu veb stranicu, Brin i Pejdž su razvili algoritam PageRank i shvatili da se on može koristiti za pravljenje pretraživača daleko superiornijeg od onih koji su postojali u to vreme.[12] Novi algoritam se oslanjao na novu vrstu tehnologije koja je analizirala relevantnost povratnih veza koje povezuju jednu veb stranicu sa drugom i omogućavala je da broj veza i njihov rang odredi rang stranice.[13] Kombinujući svoje ideje, počeli su da koriste Pejdžovu spavaonicu kao mašinsku laboratoriju i izvlačili rezervne delove iz jeftinih računara da bi napravili uređaj koji su koristili da povežu novi pretraživač sa Stenfordovom širokopojasnom kampus mrežom.[12]

Nakon što su Pejdžovu sobu napunili opremom, onda su Brinovu sobu u studentskom domu pretvorili u kancelariju i programski centar, gde su testirali svoje nove dizajne pretraživača na vebu. Brzi rast njihovog projekta doveo je do problema sa računarskom infrastrukturom Stanforda.[14]

Pejdž i Brin su koristili Pejdžove rudimentarne veštine HTML programiranja da bi postavili jednostavnu korisničku stranicu za pretragu, pošto nisu imali programera veb stranica koji bi kreirao bilo šta vizuelno razrađeno. Takođe su počeli da koriste bilo koji računarski deo koji su mogli da pronađu da sakupe neophodnu računarsku snagu za rukovanje pretragama više korisnika. Kako je njihov pretraživač rastao u popularnosti među korisnicima Stanforda, bili su mu potrebni dodatni serveri za obradu upita. U avgustu 1996. početna verzija Gugla je stavljena na raspolaganje na veb lokaciji Stanforda.[12]

Početkom 1997, BackRub stranica je opisala stanje na sledeći način:

Matematički vebsajt koji povezuje ono što algoritam PageRank omogućava, ilustrovano korelacijom krugova u smislu veličinskih procenata. Algoritam je dobio ime po samom Pejdžu.
Neke grube statistike (od 29. avgusta 1996.)
Ukupno indeksiranih HTML url-ova: 75,2306 miliona
Ukupan preuzet sadržaj: 207,022 gigabajta
...
BackRub je napisan na Javi i Pajtonu i radi na nekoliko San Ultri i Intel Pentiuma koji koriste Linuks. Primarna baza podataka se čuva na San Ultra seriji II sa 28 GB diska. Skot Hasan i Alan Steremberg su pružili veoma veliku količinu talentovane pomoć pri implementaciji. Sergej Brin je takođe bio veoma angažovan i zaslužuje veliku zahvalnost.
- Lari Pejdž page@cs.stanford.edu[15]

BackRub je već pokazivao rudimentarne funkcije i karakteristike pretraživača: unet je unos upita i davao je listu povratnih veza rangiranih po važnosti. Pejdž se prisetio: „Shvatili smo da imamo alatku za upite. To vam je dalo dobar opšti rang stranica i redosled stranica za praćenje.“[16] Pejdž je rekao da su sredinom 1998. konačno shvatili dalji potencijal svog projekta: „Uskoro smo imali 10.000 pretraga dnevno. I zaključili smo, možda je ovo stvarno realno.”[14]

Neki su uporedili Pejdžovu i Brinovu viziju sa uticajem Johanesa Gutenberga, pronalazača moderne štampe:

Johanes Gutenberg je 1440. godine upoznao Evropu sa mehaničkom štamparskom presom, štampajući Biblije za masovnu upotrebu. Tehnologija je omogućila da se knjige i rukopisi‍, prvobitno replicirani ručno, štampaju mnogo većom brzinom, čime se širilo znanje i pomagalo nastanku evropske renesansa ... Gugl je uradio sličan posao.[17]

Poređenje su zabeležili i autori „Guglove priče“: „Još od Gutenberga ... nijedan novi izum nije osnažio pojedince i transformisao pristup informacijama, tako duboko kao Gugl.“[18] Takođe, nedugo nakon što su njih dvoje „formulisali svoj novi mehanizam za veb pretragu, počeli su da razmišljaju o informacijama koje su u to vreme bile van mreže“, kao što su digitalizacija knjiga i širenje zdravstvenih informacija.[14]

Drugi interesi

[uredi | uredi izvor]

U junu 2008. Brin je uložio 4,5 miliona dolara u Space Adventures, kompaniju za svemirski turizam sa sedištem u Virdžiniji.[19]

Brin i Pejdž zajedno poseduju prilagođeni Boing 767-200 i Daso/Dornier Alfa Džet,[20] i plaćaju 1,3 miliona dolara godišnje za njihov smeštaj zajedno sa dva aviona Galfstrim V u vlasništvu Guglovih rukovodilaca na Saveznom aerodromu Mofet. NASA je postavila naučnu opremu u avione kako bi omogućila prikupljanje eksperimentalnih podataka tokom leta.[21][22]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Miller, Mathhew (21. 10. 2006). „The World's Billionaires: #26 Sergey Brin”. Forbes. Arhivirano iz originala 19. 08. 2007. g. 
  2. ^ „Google founders Larry Page and Sergey Brin stepping down as CEO and president”. ABC News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 12. 2019. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  3. ^ „Bloomberg Billionaires Index: Sergey Brin”. Bloomberg.com. Pristupljeno 1. 8. 2022. 
  4. ^ „Larry Page and Sergey Brin paid $1,700 a month to rent the garage where Google was born”. Business Insider. Arhivirano iz originala 18. 10. 2018. g. Pristupljeno 17. 10. 2018. 
  5. ^ Jimison, Robert (31. 7. 2019). „Nine immigrants who helped make America great”. CNN. Arhivirano iz originala 18. 8. 2019. g. Pristupljeno 18. 8. 2019. 
  6. ^ „Sergey Brin”. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  7. ^ Rolnik, Guy (22. 5. 2008). „'I've Been Very Lucky in My Life'”. Haaretz. Arhivirano iz originala 12. 11. 2019. g. Pristupljeno 10. 3. 2020. 
  8. ^ Malseed, Mark (februar 2007). „The Story of Sergey Brin”. Moment Magazine. Arhivirano iz originala 21. 1. 2013. g. 
  9. ^ Smale, Will (April 30, 2004). Profile: The Google founders Arhivirano decembar 10, 2017 na sajtu Wayback Machine, BBC News. Retrieved January 7, 2010.
  10. ^ „Enlightenment Man”. The Economist. 6. 12. 2008. Arhivirano iz originala 3. 2. 2009. g. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  11. ^ Brin, S.; Page, L. (1998). „The anatomy of a large-scale hypertextual Web search engine” (PDF). Computer Networks and ISDN Systems. 30 (1–7): 107—17. CiteSeerX 10.1.1.115.5930 Slobodan pristup. ISSN 0169-7552. doi:10.1016/S0169-7552(98)00110-X. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  12. ^ a b v John Battelle (13. 8. 2005). „The Birth of Google”. Wired. Arhivirano iz originala 7. 11. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  13. ^ Moschovitis Group. The Internet: A Historical Encyclopedia, ABC-CLIO, 2005.
  14. ^ a b v „Enlightenment man”. The Economist. 4. 12. 2008. Arhivirano iz originala 4. 4. 2018. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  15. ^ Downloaded 11 – February 2009. Backrub.c63.be. Retrieved May 29, 2011. Arhivirano jun 13, 2013 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ „Wired 13.08: The Birth of Google”. wired.com. avgust 2005. Arhivirano iz originala 9. 7. 2015. g. Pristupljeno 13. 2. 2015. 
  17. ^ "Google the Gutenberg" Arhivirano januar 19, 2015 na sajtu Wayback Machine. Information Technology. October 1, 2009
  18. ^ Vise, David, and Malseed, Mark. The Google Story, Delta Publ. (2006)
  19. ^ Schwartz, John (11. 6. 2008). „Google Co-Founder Books a Space Flight”. The New York Times. Arhivirano iz originala 25. 4. 2013. g. Pristupljeno 11. 6. 2008. 
  20. ^ Helft, Miguel (23. 10. 2008). „Dornier Alpha Jet for Google's Founders”. The New York Times. Arhivirano iz originala 4. 10. 2012. g. Pristupljeno 29. 9. 2012. 
  21. ^ Helft, Miguel (13. 9. 2007). „Google Founders' Ultimate Perk: A NASA Runway”. The New York Times. Arhivirano iz originala 25. 4. 2009. g. Pristupljeno 13. 9. 2007. 
  22. ^ Kopytoff, Verne (13. 9. 2007). „Google founders pay NASA $1.3 million to land at Moffett Airfield”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 16. 5. 2012. g. Pristupljeno 13. 9. 2007. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Брин&oldid=27922814”