Сељаци (roman)

Seljaci
Naslovna strana izdanja, 1925
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Chłopi
Autor	Vladislav Rejmont
Zemlja	Poljska
Jezik	poljski
Izdavanje
Datum	1904.

Seljaci (polj. Chłopi) je roman dobitnika Nobelove nagrade, poljskog pisca Vladislava Rejmonta, u četiri dela, napisan između 1904. i 1909. godine. Počeo je da ga piše 1897. godine, ali je zbog železničke nesreće i zdravstvenih problema bilo potrebno sedam godina da ga završi. Prvi delovi priče objavljeni su u nedeljniku Tygodnik Illustrowany.

Opis

Svaki od četiri dela predstavlja godišnje doba u životu seljaka – jesen (objavljeno 1904), zima (objavljeno 1904), proleće (objavljeno 1906) i leto (objavljeno 1909). Ova podela podvlači odnos ljudskog života sa prirodom.

Analiza

Rejmont je odlučio da piše o seljačkom životu zbog istorijskih događaja koji su se odigrali u poljskim selima početkom 20. veka. Na zaplet romana značajan uticaj ima i činjenica da je autor odgajan na selu.

U Seljacima, Rejmont je stvorio potpuniju i sugestivniju sliku seoskog života od bilo kog drugog poljskog pisca. Roman impresionira čitaoca svojom autentičnošću materijalne stvarnosti, običaja, ponašanja i duhovne kulture naroda. Još je autentičniji po tome što je napisan na lokalnom lovičkom dijalektu. Ne samo da je Rejmont koristio dijalekt u dijalozima već i u pripovedanju, stvarajući svojevrsni univerzalni jezik poljskih seljaka. Zahvaljujući tome, on bolje od bilo kog drugog autora predstavlja živopisnu stvarnost „govorne“ kulture naroda. Radnju romana postavio je u Lipce, pravo selo koje je upoznao tokom rada na železnici kod Skjernjevice, a vreme događaja ograničio je na deset meseci u neodređeno „sada“ devetnaestog veka.

Kompozicija romana se odlikuje strogom jednostavnošću i funkcionalnošću. Naslovi različitih tomova signaliziraju tetralogiju u jednom vegetacionom ciklusu, koja reguliše večni i ponovljivi ritam seoskog života. Paralelno sa tim ritmom ide kalendar vere i običaja, takođe ponovljivi. U takvim granicama Rejmont je postavio živopisnu seosku zajednicu sa oštro nacrtanim pojedinačnim portretima. Repertoar ljudskog iskustva i bogatstvo duhovnog života, koji se može porediti sa repertoarom biblijskih knjiga i grčkih mitova, nema doktrinarnih ideja ili didaktičkih primera. Autor Seljaka ne veruje u doktrine, već u svoje poznavanje života, mentalitet opisanih ljudi i osećaj za stvarnost. Lako je ukazati na momente naturalizma (npr. neke erotske elemente) ili na ilustrativne motive karakteristične za simbolizam. Jednako je lako dokazati realističke vrednosti romana. Međutim, nijedan od „izama“ ne bi bio dovoljan da ga opiše.

Roman je preveden na najmanje 27 jezika. Na engleski ga je preveo Majkl Henri Dzijevicki 1924. i 1925. godine.

Rukopis romana, Vladislav Rejmont

Glavni likovi

• Macej Borina – najbogatiji čovek u selu i glavni lik romana.
• Antek Borina – Macejev sin, suprug Hanke
• Hanka Borina – Antekova supruga i majka troje dece
• Jagna – prelepa 19-godišnja devojka i glavni ženski lik romana.

Glavne teme i događaji

• Sukob Anteka i njegovog oca koji je povezan sa komadom zemlje i prelepom ženom – Jagnom.
• Hankina borba da spase svoj brak i porodicu.
• Potresna priča o farmeru – Jakubu.
• Strastvena i burna ljubav između Anteka i Jagne.

Običaji i tradicija

Seljaci se ne bave samo svakodnevnim životom ljudi, već i tradicijama vezanim za najvažnije poljske svetkovine.

1. Tradicije vezane za venčanje i brak:

• priprema za venčanje i samo venčanje
• dekoracija plesne sale
• šišanje nevestine kose (simbol početka novog života)
• prvi ples tokom venčanja posvećen nevesti
• svadbene igre itd.

2. Tradicije vezane za Božić:

• pečenje kolača, kuvanje božićnih jela
• prodaja svetih nafora od strane pevača božićnih pesama
• Božićna večera
• odlazak u crkvu na ponoćnu misu

3. Tradicije vezane za Uskrs:

• farbanje jaja
• “mokri ponedeljak”

4. Tradicije povezane sa svakodnevni život:

• kiseljenje kupusa
• predenje vune

Umetnički pokreti uključeni u roman

Impresionizam - stil u slikarstvu koji se razvio u Francuskoj krajem 19. veka koji koristi boje da prikaže efekte svetlosti na stvari i da sugeriše atmosferu umesto da prikazuje tačne detalje. U knjizi možemo pronaći impresionizam u opisima prirode.Naturalizam - stil umetnosti ili pisanja koji prikazuje ljude, stvari i iskustva onakvima kakvi zaista jesu. U knjizi se naturalizam koristi za predstavljanje svakodnevnog života. Najpoznatiji fragment knjige kada je prikazan naturalizam je kada Jakub, farmer – seče nogu.Realizam – stil u umetnosti ili književnosti koji prikazuje stvari i ljude onakvima kakvi jesu u stvarnom životu (detaljni opisi prirode, tradicije, svakodnevnog života i heroja).Simbolizam - upotreba simbola za predstavljanje ideja, posebno u umetnosti i književnosti (scena Macejeve smrti, koja simbolizuje čvrst odnos između ljudi i prirode).

Kolekcija raznih izdanja romana, Galerija antikviteta i regionalnih suvenira

Engleski prevodi

Roman je prvi preveo na engleski Majkl Henri Dzijevicki i objavljen je 1924. godine.

Novi prevod na engleski, od Ane Zaranko, trebalo bi da bude objavljen u novembru 2022.

Filmske i televizijske adaptacije

Po romanu Seljaci (režija E. Modzelevski) snimljen je film 1922. godine, kao i televizijska mini-serija 1972. (režija J. Ribkovski).

Najavljeno je da će animirani film baziran na romanu biti objavljen 2022. godine. Film je režirala Dorota Kobijela i, kao i njen prethodni film S ljubavlju, Vinsent, film je u potpunosti rotoskopiran slikama.

Vidi još

• Vladislav Rejmont

Spoljašnje veze

• Critical Essay by Per Hallström, Chairman of the Nobel Committee of the Swedish Academy
• Profile of Reymont