Skutum
Skutum (lat. Scutum) je latinska reč za štit, a danas se ova reč dovodi u vezu sa pravougaonim, polucilindručnim štitom koji su nosili rimski legionari.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Rimski vojnici su najpre nosili štitove okruglog oblika koji naziva aspis kao kod antičkih Grka, poput hoplita.
Do kraja trećeg veka pravougaoni skutumi su prestali da se koriste. Arheološki pronalasci iz četvrtog veka pokazuju da su se koristili ovalni ili okrugli koji nisu bili polucilindrični. Skutum je preživeo Rimsko carsto i korišćen je u vojnom vojakubaru Vizantije. Čak su se i u 11. veku koristili kod teške pešadije štitovi skutatoi.
Struktura[uredi | uredi izvor]
Skutum je bio težak 10 kilograma, a sastojao se iz dve drvene ploče prekriven platnom i kožom. Najbolji pronađeni primerak, iz Dura-Evropos u Siriji, visok je 1,06 m a debljina štita je 5 - 6 mm.
Prednosti i mane[uredi | uredi izvor]
Skutum je bio dovoljno lak da je mogao da se drži jednom rukom a i dovoljno lak da vojnik može da se sakrije iza štita, čima bi dobio kompletnu zaštitu od strele ili u borbi prsa u prsa. Metalni vrh ili umbo, koji se nalazio u centru skutuma takođe je bio i pomoćno oružje za udaranje. Kompozitna struktura u ranijoj fazi bila je nedovoljno čvrsta za borbu, što se videlo u borbama protiv Kartagine i Dačije kada su falks i falkata lako probijale skutum. Oba nedostatka kasnije su bili otklonjena tako da je skutum u kasnijoj fazi bio ojačan metalnim krajevima i debljim drvenim pločama.
Ako se uporedi sa aspisom koga je zamenio, aspis je bio teži i omogućavao je manju zaštitu od skutuma ali je bio izdržljiviji.
