Спата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Реплика касноримске спате

Спата је врста правог и дугог мача, дужине од 0,75 до 1 метра. Коришћен је током првог миленијума нове ере у Европи, а на територији Римског царства до око 600. године. Каснији мачеви од 600. до 1000. године, попут викиншког мача су у суштини биле копије спате.

Етимологија[уреди]

Реч је настала од латинске речи spatha,[1] која потиче од старогрчке речи грч. σπάθη (spáthē), која значи „било које сечиво, од дрвета или метала“ али и „велико сечиво мача“.[2]

Римско царство[уреди]

Стапа је коришћена у рату и у гладијаторским борбама. У литератури спата се у Римском царсту први пут среће у првом веку нове ере као оружје које су користили у борбама са германским помоћних јединица а временом је постао стандардно тешко оружје, чиме је потиснут гладијус.

Велики број спата је пронађен у Немачкој и Британији. Интензивно су га користили немачки ратници. Нејасно је да ли је настао од помејског гладијуса или од келтског мача. Спата је била веома популарна током велике сеобе народа. Највероватније је временом еволуирао у витешки мач у касном средњем веку око 1100. године. Детаљи производње спате су данас непознати.

Реконструкција римског коњаника са репликом спате

Спата је уведена у римску војску почетком царског периода када се келтска коњица борила заједно са римском војском носећи претечу овог мача. Рани гладијус мачеви је био замењен спатом у периоду између краја другог и почетка трећег века, када су легионари и коњаници почели да носе спате на левој страни заменивши стари концепт са штитом скутумом и гладијусом.[3]

Током империјалног периода, Римљани су усвојили грчки назив спата за овакав мач. Спата се први пут појавила код Плинија Старијег и Сенеке са различитим значењима: лопата, метало-прерађивачки алат, палмин лист и тако даље.[4] Реч спата са значењем мача се први пут појавила код Тацита.[5]

Чак 90 мачева је пронађено на археолошкој локацији Нидам Моз у Данској 1858. Имали су облик спате и због тога су названи римским мачевима. Датирали су из периода 200. - 400. године нове ере.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ spatha, Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, on Perseus Digital Library
  2. ^ σπάθη, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  3. ^ Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in ancient Rome, Oxford University Press, 1998 . ISBN 978-0-19-512332-6. pp. 87.
  4. ^ An interactive Latin dictionary, Lewis & Short, based on Andrews, is given at www.Perseus.com, but any good printed Latin dictionary also states the various uses and sources of spatha.
  5. ^ Annales 12.35.

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  • Ewart Oakeshott, The Archaeology of Weapons, Barnes & Noble, 1994, ISBN 1-56619-596-9. The book was copyrighted in 1960.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Спата