Скутум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правоугаона скутум полуцилиндричног облика са металним умбом у средини
Бронзане ивице на римском скутуму

Скутум (лат. Scutum) је латинска реч за штит, а данас се ова реч доводи у везу са правоугаоним, полуцилиндручним штитом који су носили римски легионари.

Историја[уреди]

Римски војници су најпре носили штитове округлог облика који назива аспис као код античких Грка, попут хоплита.

До краја трећег века правоугаони скутуми су престали да се користе. Археолошки проналасци из четвртог века показују да су се користили овални или округли који нису били полуцилиндрични. Скутум је преживео Римско царсто и коришћен је у војном војакубару Византије. Чак су се и у 11. веку користили код тешке пешадије штитови скутатои.

Структура[уреди]

Скутум је био тежак 10 килограма, а састојао се из две дрвене плоче прекривен платном и кожом. Најбољи пронађени примерак, из Дура-Европос у Сирији, висок је 1,06 m а дебљина штита је 5 - 6 mm.

Предности и мане[уреди]

Скутум је био довољно лак да је могао да се држи једном руком а и довољно лак да војник може да се сакрије иза штита, чима би добио комплетну заштиту од стреле или у борби прса у прса. Метални врх или умбо, који се налазио у центру скутума такође је био и помоћно оружије за ударање. Композитна структура у ранијој фази била је недеовољно чврста за борбу, што се видело у борбама против Картагине и Дачије када су фалкс и фалката лако пробијале скутум. Оби недостаци касније су били отклоњени тако да је скутум у каснијој фази био ојачан металним крајевима и дебљим дрвеним плочама.

Ако се упореди са асписом кога је заменио, аспис је био тежи и омогућавао је мању заштиту од скутума али је био издржљивији.

Спољашње везе[уреди]