Гладијус
Гладијус (лат. glădĭus) је латинска реч за мач и коришћена је за примарни мач пешадијске војске античког Рима. Ранији римски мачеви су били слични онима који су користили Грци. Од 3. века п. н. е.[1] римљани су усвајали мачеве сличне онима који су користили Келтибери и други током раног дела освајања Шпаније. Гладијус је проистекао вероватно од врсте кратког мача који су користили Самнити и Ибери, а модификован је према потребама легије.[2] Тај мач је био познат под именом Gladijus Hispaniensis, или "шпански мач".[3] Гладијус је кратки двосекли мач са широком и јако зашиљеном оштрицом. Главна предност овог мача је та што је био довољно мали да би њиме могло ефикасно да се рукује у блиској борби и ограниченом рпстору иза зида сачињеног од штитова.
Потпуно опремљени римски легионар је имао штит, копље (хаста или пилум), мач (гладијус), често и нож (пуги). Уобичајено, копље се бацало да би се онеспособио штит непријатеља пре блиске борбе, у чему би гладијус онда наступао. Све врсте гладијуса су прикладне за сечење и убадање.[4] Дршка се израђивала од кости (слоноваче) и дрвета, а оштрица од челика или бронзе. Неки модели су имали дрвену куглу на дну ради бољег баланса, а мач је ношен са десне стране. Корице за мач су биле од дрвета са пресвученом кожом и декорацијама од метала.
Постоји и група подела на четири основна типа гладијуса који су били коришћени:
- Гладијус Хиспанис - најранији и најдужи гладијус коришћен од 216. године п. н. е. до 20. године п. н. е., односно током Републике. Дужина мача је варирала 75 до 85 cm, са тежином од 900 г до 1 кг. Почетак његове производње се везује за истоимени град у коме је био војни логор. За разлику од претходника овог мача који су направљени од бронзе овај модел је био израђен од челика. Овај модел је био најдуже у употреби у поређењу са осталим моделима.
- Мајнц гладијус - улази у употрбу у раном Царству. Задржава кривину мача, али добија скраћено, проширено сечиво, тако да је постао више троугласт. Имао је дужину од 65 до 75 цм, са тежином од 800 гр. Овај диѕајн је био намењен првенствено за убадање.
- Помпејски гладијус (назван по месту проналаска) - најпопуларнија верзија мача где се елиминише закривљеност и мач остаје са паралелним оштрим ивицама и троугластим врхом. Овај мач је био дужине од 60 до 65 цм, а тежина је износила 700 гр. У односу на свог претходника мач је био добро избалансиран па је могао једнако добро да служи и за сечење и за убадање.
Фулам гладијус - је најмлађи тип гладијуса и имао је праве ивице и издужени троугласти врх. Дужина мача је била 65 до 70 цм, а тежина 700 гр.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гладијус
- ^ Национална Географија
- ^ Penrose 2008, стр. 121–122.
- ^ Vegetius De Re Militari 2.15
Литература
[уреди | уреди извор]- Livius, Titus (known as Livy) (1982). Rome and Italy: Books VI-X of the History of Rome from its Foundation, translated by Betty Radice. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044388-2.
- Penrose, Jane (2008). Rome and Her Enemies: An Empire Created and Destroyed by War. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-336-0.
- Humphrey, John William; Oleson, John Peter; Sherwood, Andrew Neil (1998). Greek and Roman Technology: A Sourcebook : Annotated Translations of Greek and Latin Texts and Documents. Psychology Press. стр. 219. ISBN 978-0-415-06137-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Roman Military Equipment at the Roman Numismatic Gallery (romancoins.info)
- Significant Contributions in the Study of European Arms and Armor, bibliography by the Arms and Armor Society of America.
- Armamentarium: subject bibliographies: swords
