Слике деце (serija Van Goga)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Slike dece
UmetnikVincent van Gogh
MestoVan Gogh Museum

Vinsent van Gog je voleo da slika Dečje slike. Jednom je rekao da je to jedina stvar koja „me uzbuđuje do dubina moje duše i zbog koje osećam beskrajnost više od bilo čega drugog“. Slikanje dece specifično je predstavljalo preporod i beskrajnost. Tokom svoje karijere Van Gog nije uspeo da naslika mnogo slika dece, ali one koje jeste završio bile su mu veoma posebne. Tokom deset godina Van Gogove slikarske karijere, od 1881. do 1890. godine, njegov rad se menjao i napredovao, posebno u tome kako je koristio boje i tehnike simbolično ili evokativno.

Njegovi raniji radovi bili su zemljanih tonova i bezizrazni. Nakon transformativnog perioda u Parizu, Van Gog je započeo svoje najplodnije i najbujnije periode počevši u Arlu, gradu na jugu Francuske, i nastavivši do svojih poslednjih dana u Auvers-sur-Oise . Tokom tih vremena njegov stil je postao šareniji i više se odražavao na spoljne uticaje, kao što su impresionizam i japonizam . Uticaji japonizma se primećuju na slici mlade devojke La Mousme. Između ostalih, inspirisala su ga dela Žan Fransoa Mileta što je izrazio u svom delu Prvi koraci i Veče: Straža.

Van Gog je voleo da slika portrete kad god bi imao modele. Verovatno najveći uticaj na njegove slike dece iznikao je iz njegovog prijateljstva sa Džozefom Rulenom i iz mnogih slika njegove porodice.

Portreti[uredi | uredi izvor]

Van Gog, inače poznat po svojim pejzažima, naizgled je smatrao slikanje portreta kao svoju najveću ambiciju. [1] O portretnim studijama je rekao, „jedina stvar u slikarstvu koja me uzbuđuje do dubina moje duše i zbog koje osećam beskrajnost više od bilo čega drugogg”. [2]

Svojoj sestri je napisao: „Želeo bih da slikam portrete koji bi se posle celog veka pojavili tadašnjim ljudima kao utvare. Pod tim mislim da ne žudim ka tome da dostignem nekakav nivo fotografske sličnosti, već da svojim razumevanjem naših strastvenih emocija – takoreći koristeći naše znanje i naš savremen ukus za boju kao način razumevanja i sredstvo identifikovanja lika." [1]

Prenesite komfor[uredi | uredi izvor]

O slikanju portreta, Van Gog je napisao: „Na slici želim da izrazim nešto komforno kao što je muzika komforna i utešna. Želim da slikam muškarce i žene sa onim nečim večnim što je nekada bilo simbolizovano oreolom, ono što žudimo da saopštimo stvarnim sjajem i vibracijom našeg bojenja.“ [3]

Novorođenčad[uredi | uredi izvor]

Van Gog je video „nešto dublje, intimnije, večnije od večnosti okeana u izrazu očiju male bebe kada se tek probudi ujutru“. Novorođenčad koja su Van Gogu predstavljala „preporod i večni život“ i razvedravala njegovo raspoloženje. Kad god je imao priliku, Van Gog je uživao u tome da ih slika.

Seljački žanr[uredi | uredi izvor]

„Seljački žanr “ koji je imao jak uticaj na Van Goga počeo je 1840-ih sa delima Žan-Fransoa Mileta, Žila Bretona i drugih. Van Gog je 1885. opisao slikanje seljaka kao najbitniji doprinos modernoj umetnosti . Opisao je dela Mileta i Bretona kao da su od velikog religioznog značaja, „nešto na visini“. [4] Govoreći o slikanju seljaka Van Gog je pisao svom bratu Teu : "Kako li ću ikada uspeti da naslikam nešto što ovoliko volim?" [5]

Ovo je bila unapred odlučena tranzicija u pristupu slikama iz njegovih ranijih radova pod uticajem holandskih majstora, kao što je Rembrant . Njegov cilj je tada bio je da ih naslika onako kako ih je video i na osnovu svoje emotivne reakcije na njih. Njegovi rani radovi seljaka bili su u mutiranim i neutralnim nijansama. Nakon što je bio pod uticajem impresionizma i upotrebe komplementarnih boja, njegov stil se drastično promenio. [6]

Modeli[uredi | uredi izvor]

Koliko god Van Gog voleo da slika portrete, bilo je malo prilika za njega da plati ili ugovori modele za svoje radove. Pronašao je sjajnu priliku u rađenju portreta porodice Roulin, za koju je napravio po nekoliko slika svakog člana porodice. U zamenu, Van Gog je dao Roulinsima po jednan portret svake osobe. [7]

Holandija[uredi | uredi izvor]

Slika Dečak kosi travu srpom, naslikana je 1881. godine, vlasništvo je Muzeja Kroler-Miler gde se tremitno nalazi . [8]

U studiji koju je Van Gog napravio za Devojku u šumi ili Devojku u belom u šumi, [9] naglasio je koliko je uživao u radu i objašnjava kako želi da uključi čula publike i kako bi oni sami mogli da dožive sliku: „Drugu studiju u šumi predstavljaju nekakvi veliki zeleni balvani bukve na polju zemlje koja je prekrivena suvim grančicama, i tu je mala figura devojke u belom. Bilo je jako teško održavati je jasnom, i u pronalaženju prostora između balvana koji su stajali na različitim razdaljinama - mesto i relativna veličina tih stabala se menjaju sa perspektivom -učiniti sve tako da bi se moglo disati i hodati oko njih, tako da se može osetiti miris šume.“ [10]

U Devojci u šumi devojka je zasenjena ogromnim hrastoima. Slika je možda inspirisana sećanjem Van Goga na vreme kada bi u mladosti bežao u Zundert Šumu kako bi se sakrio od svoje porodice. [11]

Slike Devojka na ulici, Dve kočije u pozadini i Seljanka sa detetom u krilu su obe vlasništvo privatnih kolekcija. [12]

Van Gog je bio zainteresovan za Sijen delom zbog njene trudnoće i iskoristio je priliku da naslika njenog novorođenog dečaka.

Van Gog je oko 1885. dostigao trenutak kada je žudio da se fizički, emotivno i umetnički oslobodi sivih boja svoje umetnosti i svog života, udaljavajući se od Nuenena da bi razvio, kako autor Albert Lubin tumači, „maštovitiju, šareniju umetnost koja mu je mnogo bolje pristajala“.

Pariski uticaji[uredi | uredi izvor]

1886. Van Gog je napustio Holandiju nikada se ne vrativši. Preselio se u Pariz kako bi živeo sa svojim bratom Teom, pariskim trgovcem umetnosti. Van Gog je u Pariz došao kao povučen, tmuran čovek. Iako njegova ličnost nikada nije mogla da se promeni, umetnički je prerastao je u nešto što je jedan kritičar opisao kao „pticu pevačicu“. [13] Iako je Van Gog bio pod uticajima svog rođaka Antona Mauvea i Haške škole, kao i velikih holandskih majstora, dolazak u Pariz je značio da je bio izložen impresionizmu, simbolistima, poentilistima i japanskoj umetnosti ( vidi Japanizam ). Njegov krug prijatelja sadržavao se od Kamil Pisaro, Anri de Tuluz-Lotrek, Pol Gogen, Emil Bernar, Pol Sinjak i mnogih drugih. Radovi japanskih štampara Hirošigea i Hokusaija imali su veliki uticaj na Van Goga, kako po subjektu slike tako i po stilu ravnih šarenih dezena bez senki. U dve godine od 1886. do 1888. koje je proveo radeći u Parizu, Van Gog je istraživao različite žanrove, stvarajući svoj jedinstveni stil. [13]

Arles[uredi | uredi izvor]

Van Gog se preselio u Arl u južnoj Francuskoj gde je stvorio neka od svojih najboljih dela. Njegove slike su predstavljale različite aspekte svakodnevnog života, kao što su portreti članova porodice Roulin i La Mousme . Slike suncokreta, neke od najprepoznatljivijih Van Gogovih slika, nastale su u ovo vreme. Konstantno je radio da bi održao korak sa svim svojim idejama za slike. Vrlo je verovatno da je ovo jedan od Van Gogovih najsrećnijih životnih perioda. Samouveren je, bistrog uma i naizgled zadovoljan. [14]

U pismu svom bratu Teu, napisao je: „Slikarstvo kakvo je sada obećava da će postati suptilnije – više kao muzika, a manje kao skulptura – i iznad svega, obećava boju. Kao pokušaj objašnjenja svog razmišljanja, Vinsent izjavljuje da biti nalik muzici znači biti utešan. [14]

Van Gog je u zimu 1888. slikao porodicu poštara Džozefa Rulena, naslikao je svakog člana više od jedanput. [15] Porodica se sačinjavala od Džozefa Rulena, poštara, njegove žene Avgustin i troje dece. Van Gog je porodicu opisao kao „veoma Francusku, iako izgledaju kao Rusi“. [16] Tokom perioda od samo par nedelja, naslikao je Agustinu i decu mnoštvo puta.. Razlog za mnogo radova je delimično bio kako bi Rolenovi imali portret svakog člana porodice,i kako bi uz ove i druge slike njihova spavaća soba postala virtuelni „muzej moderne umetnosti “. Pristanak porodice da pozira za Van Goga takođe mu je dao priliku da stvori dosta portreta, što je bilo značajno i inspirativno za Van Goga. [17]

Van Gog je koristio boju zbog dramatičnog efekta. Odeća svakog člana porodice je jarke primarne boje, a van Gog je koristio kontrastne boje za pozadinu kako bi pojačao uticaj dela. [3]

Avgustin i Marsel Rulen[uredi | uredi izvor]

U Portret Madame Augustine Roulin i bebe Marsel Augustine koji se nalazi u Muzeju umetnosti Filadelfije predstavljena je Avgustin kako drži bebu Marsel koja je rođena u julu 1888. Majka, opuštena i sa licem u senci, je pasivna. Vidimo po veličini Avgustininih spuštenih ramena, ruku i šaka da je jako naporno radila kako bi se starala o svojoj porodici. Na primer, nisu postojale moderne lagodnosti kao što su mašine za veš. U tradicionalnoj pozi majki i novorođenčadi, Avgustina drži svoju bebu uspravno, podupirući bebina leđa desnom rukom i držeći bebin trup levom rukom. Marsel, čije je lice okrenuto ka spolja, aktivnija je i angažuje publiku. Van Gog je koristio teške obrise plave boje oko slika majke i bebe. [3]

Kako bi simbolizovao bliskost majke i bebe, u ovom delu koristio je susedne boje na točku boja, zelenu, plavu i žutu. Vibrantna žuta pozadina stvara topao sjaj oko majke i bebe, nalik veoma velikom oreolu. O svom korišćenju boja, Van Gog je napisao: „umesto da pokušavam da reprodukujem tačno ono što vidim očima, koristim boju... da jače izrazim sebe“. Rad sadrži različite pokrete četkicom, neke ravne, neke turbulentne – što nam dozvoljava da vidimo kretanje energije „poput vode u burnom potoku“. Emil Bernard, Van Gogova prijateljica, bila je prvi vlasnik ove slike u njenom porijeklu . [3]

Marsel Roulin[uredi | uredi izvor]

Marsel Rulen, najmlađe dete, rođena je 31. jula 1888. godine, imala je četiri meseca kada je Van Gog naslikao njene portrete. [18] Naslikana je tri puta sama i dva puta u krilu svoje majke. [15] Tri dela prikazuju isti prizor glave i ramena Marsel sa njenim bucmastim obprazima a i ručicama na zelenoj pozadini. [19] Kada je Johana van Gog, koja je tada bila trudna, videla sliku, napisala je: „Volim da zamišljam da će naš sin biti jednako tako snažan, jednako tako lep – i da će ujak jednog dana nacrtati i njegov portret!“ [15] Verzija slike pod nazivom Roulin's Babi nalazi se u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, DC [20]

Kao dodatak delima majke i ćerke na kojima je Marcela vidljiva, Van Gog je stvorio i nekoliko slika u kojima je Avgustin ljuljala njenu kolevku koristeći žicu.

Camille Roulin[uredi | uredi izvor]

Kamil Rulen, mlađi od dva dečaka, rođen je u Lambesku u južnoj Francuskoj, 10. jula 1877, preminuo je 4. juna 1922. Kada bi njegov otac morao da odgovara na pisma, dečak bi služio kao njegov sekretar. [18] [21] Kada je naslikan njegov portret, Kamil je imao jedanaest godina. Slika iz Van Gogovog muzeja [16] prikazuje Kamilovu glavu i ramena. Žuti potezi četkice iza njega podsećaju na sunce. [22] Slična slika nalazi se u Filadelfijskom muzeju umetnosti (F537). [23]

U Školski dečak sa kapom Kamil se čini kao da mu je pogled izgubljen u daljini. Ruka mu je bačena preko naslona stolice, razapljenih usta, verovatno izgubljen u mislima. Ovo je bilo veće od dva dela napravljena sa Kamilom. [22]

Armand Roulin[uredi | uredi izvor]

Arman Rulen, najstariji sin porodice, rođen je 5. maja 1871. u Lambesku, a preminuo je 14. novembra 1945. godine. Imao je 17 godina kada je njegove portrete naslikao Van Gog. [24]

Van Gogovi radovi prikazuju ozbiljnog momka, koji je u vreme kada su slike nastale napustio dom svojih roditelja, i radio kao šegrt kovača. [25] Rad muzeja Folkvang prikazuje Armanda u njegovoj verovatno najboljoj odeći: elegantnoj fedori, živopisnom žutom kaputu, crnom prsluku i kravati. [22] [25] Armandovo držanje izgleda pomalo tužno, ili mu je možda bilo dosadno da sedi. [22] Njegova figura ispunjava celinu slike dajući utisak da je samouveren muževan mladić. [25]

U drugom radu, njegovo telo je blago rotirano na stranu i on gleda naniže, čini se da je tužan .[25] Čak i ugao pod kojim je nakriljen njegov šešir navodi na osećaj tuge. Oba dela iz muzeja naslikana su na velikim formatima platna, 65 x 54 cm.[22]

La Mousme[uredi | uredi izvor]

La Mousme, takođe poznatu kao La Mousme, Polufigura koja sedi u stolici od trske (sa granom oleandra) naslikao je Van Gog 1888. dok je živeo u Arlu, koji je Van Gog preimenovao „Japanom juga". Odlazeći iz grada, nadao se da će njegovo vreme u Arlu izazvati u njegovom radu jednostavan, ali ipak dramatičan izgled koji ima japanska umetnost. [2] [26] Inspirisan romanom Madame Chrisantheme Pjera Lotija i japanskim umetničkim delima, Vinsent je naslikao La Mousme, lepo obučenu Japanku. Napisao je u pismu svom bratu: „Trebala mi je cela nedelja... ali sam morao da zadržim svoju mentalnu snagu da napravim mousme kako treba. Musme je japanska devojčica — u ovom slučaju provincijska — stara od dvanaest do četrnaest godina.“ [2] [26]

Van Gog je koristio boju sa namerom da bude simbolična. Publika je privučena njegovim korišćenjem boja i šablona koji njegovim delima daju energiju i intenzivnost. Komplementarne nijanse plave i narandžaste, stilsko odstupanje od boja impresionističkih slika koje je prikupio tokom svog istraživanja u Parizu, dolaze do izražaja u odnocu na bledo zelenu nijansu pozadine. La Mousmina odeća je spoj modernog i tradicionalnog stila. Njena odeća je bez sumnje moderna. Jarke boje njene suknje i jakne su iz južnog dela Arla. Što se tiče Van Gogovog slikanja same devojke, najviše pažnje je uneo u devojčino lice, bojeći je kao devojku Arlesa, ali sa japanskim uticajem. Stav mlade dame oponaša cvet oleander. Procvetali oleander je, kao i devojčica, u najboljoj fazi života. [2] [26]

Devojka sa razbarušenom kosom (The Mudlark)[uredi | uredi izvor]

Još jedna slika nastala u ovo vreme je Devojka sa razbarušenom kosom (The Mudlark) i nalazi se u Musee des Beauk-Arts, La Chauk-de-Fonds, Švajcarska (F535). [27]

Saint-Remi[uredi | uredi izvor]

U maju 1889. Van Gog je samovoljno ušao u azil Sen Pol [28] [29] blizu Sen Remija u Provansi . [30] Tamo je Van Gog imao pristup ćeliji u sklopu azila koju je koristio kao svoj studio. Prvobitno je bio držan u neposrednoj blizini azila i slikao je (bez rešetki) svet koji je video iz svoje sobe, kao što su drveće prekriveno bršljanom, jorgovan, i perunike u bašti. [28] [31] Kroz otvorene rešetke Van Gog je takođe mogao da vidi polje žita, predmet mnogih slika u Sen Remiju. [32] Dok je šetao izvan azila, slikao je polja žita, maslinjake i drveće čempresa, [31] koje je smatrao kao „tipičnim za Provinciju“. Tokom te godine naslikao je oko 150 slika. [28]

Prvi koraci[uredi | uredi izvor]

Prvi koraci čine jednu u seriji od dvadeset i jedne slike koje je Van Gog naslikao u Sen Remiju, koje su bile „prevodi“ dela Žan-Fransoa Mileta . Koristio je crno-belu štampu, reprodukciju ili fotografiju kako bi „pozirao kao subjekat“, a zatim bi „improvizovao boju“. Izvor slike iz koje potiču ovi radovi, napravljeni u januaru 1890. godine, bila je fotografija Miletove slike prvih koraka . [33]

Teo mu je poslao fotografiju Milletovih prvih koraka u savršeno vreme. Teova žena, Johana, bila je trudna sa njihovim detetom, tako da je imalo posebno značenje porodici. Pored toga, Van Gog je i dalje bio tužan zbog svojih napada epilepcije koji su loše uticali na njegovo stalje uma. Umesto uobičajnih živahnih boja, ovde je koristio blede nijanse žute, zelene i plave. Na slici je prikazan otac koji je spustio svoje alate, i drži raširene ruke za prve korake svog deteta. Majka zaštitnički vodi pokrete deteta. [34]

Veče: Straža[uredi | uredi izvor]

Nalik slici Prvi koraci, i slika Noć ili Veče: Straža prikazuje srećan život ruralne porodice: oca, majke i deteta. Ovde slika izgleda kao da je obasjana u toplom žutom svetlu kao što je slika Svete porodice . [35] Lampa stvara duge senke u raznim bojama po podu skromne kolibe. Na slici se nalaze blede nijanse zelene i ljubičaste. Rad je osnovan na Milletovom grafičkom otisku iz njegove serije, Četiri doba dana. [36]

Muzej Van Goga kaže o Milletovom uticaju na Van Goga: „Miletove slike, sa svojim neviđenim prikazima seljaka i njihovog rada, označavaju prekret umetnosti 19. veka. Pre Mileta, seljačke figure su bile samo jedna od mnogih elemenata u pozadini slikovitih ili nostalgičnih dela. U Milletovim radovima, individualni muškarci i žene postali su herojski i stvarni. Millet je bio jedini veliki umetnik Barbizon škole koji se nije interesovao za „čisto“ pejzažno slikarstvo.“ [37]

Teo je napisao Van Gogu: „Kopije Miletovih radova su možda najbolje stvari koje si uradio do sada, i navode me da verujem da, dana kada se okreneš slikanju kompozicija figura, možemo da se radujemo mnogim iznenađenjima. [38]

Auvers-sur-Ouise[uredi | uredi izvor]

Nakon što je napustio južnu Francusku, Van Gogov brat, Teo i umetnik Kamil Pisaro, napravili su plan da Van Gog ode u Auvers-sur-Oise sa pismom uputa za doktora Pola Gašea, [39] homeopatskog doktora i sponzora umetnika koji je živeo u Auversu. [40] Van Gog je imao svoju sobu u gostionici Auberge Ravouk u Auversu [41] i bio je pod negom i nadzorom doktora Gašea sa kojim je razvio blizak odnos, „nešto nalik drugom bratu“. [41]

Neko vreme Van Gog je izgledao kao da se poboljšava. Počeo je da slika u tako uravnoteženom tempu, da je u njegovoj sobi jedva bilo dovoljno mesta za sve slike koje je završio. [13] Od maja do svoje smrti 29. jula, Van Gog je napravio oko 70 slika, više od jedne dnevno, i mnoštvo crteža.“ [42] Van Gog je slikao zgrade koje su se nalazile oko Auversa, kao što je Crkva u Auversu, portrete, i obližnja polja. [41]

Portreti male dece[uredi | uredi izvor]

Slika Dve mlade devojčice, koja se takođe naziva i Dvoje dece, vlasništvo je Musee d'Orsai, Pariz . [43] Još jedna verzija slike Dvoje dece je deo privatne kolekcije (F784). [44]

The Little Arlesienne[uredi | uredi izvor]

Slika Mala Arlesienne (Glava devojčice) deo je izložbe u Muzeju Kroler-Miler . [45]

Mladić sa različkom[uredi | uredi izvor]

Slika Mladić sa različkom nastala je u junu 1890. godine u Auversu. [46]

Adeline Ravouk[uredi | uredi izvor]

Tokom svog boravka u Auversu, Van Gog je iznajmljivao sobu u gostionici Artura Ravua, čija je šesnaestogodišnja ćerka bila model za tri slike. Van Gog prikazuje Adelinu, pre nego sa fotografskom sličnošću sa „strastvenim aspektima“ savremenog života kroz „moderni ukus za boje“. [47] Van Gog je pisao svom bratu: „Prošle nedelje sam naslikao portret devojke od oko šesnaest godina, obučenoj u plavo na plavoj pozadini, ćerka je ljudi sa kojima boravim. Poklonio sam joj ovaj portret, ali sam napravio varijaciju njega za tebe, platno veličine 15.“ [48]

Šezdeset šest godina kasnije Adelin Ravu su pitali čega se sve seća o Van Gogu. Pre nego što je naslikao njen portret, van Gog je samo razmenjivao kulturne razgovore u prolazu sa Adelinom. Međutim,jednog dana je pitao da li bi joj se dopalo da on uradi njen portret. Nakon što je dobila dozvolu svojih roditelja, sedela je jednog popodneva, za vreme kog je on završio celu sliku. Bez prestanka je pušio svoju lulu dok je radio, i zahvalio joj se sto je sedela tako mirno. Bila je veoma ponosna što je sedela za sliku koju je ona opisala kao „simfoniju u plavom”. Van Gog je mislio da ima šesnaest godina, ali devojka je tada imala samo trinaest godina. Adelina je samo jednom pozirala, ali su po njoj napravljene tri slike: [48]

  • Za sednicu, Adeline je bila obučena u plavu haljinu, pozadina je bila plava, i njena traka za kosu je takodje bila plava.
  • Van Gog je napravio kopiju originalne slike za svog brata, sa malo drugačijim nijansama plave.
  • U nešto drugačijoj pozi ili aspektu, Adelina se pojavljuje naslikana pred pozadinom ruža, delova mrtve prirode ruža (F595) koju je završio samo nekoliko dana pre ove slike. Ova slika je u vlasništvu Muzeja umetnosti Klivlenda . [48]

Ni ona ni njeni roditelji nisu cenili Van Gogov umetnički stil i bili su razočarani što slika nije istinita pravom životu. [48] Ipak, iako je Adeline u to vreme bila samo devojka, njene kasnije slike kao mlade žene pokazale su da ju je Van Gog tada naslikao kao onakvu kakva će tek postati. [1]


  1. ^ a b v Cleveland Museum of Art (2007). Monet to Dalí: Impressionist and Modern Masterworks from the Cleveland Museum of Art. Cleveland: Cleveland Museum of Art. str. 67. ISBN 978-0-940717-89-3. 
  2. ^ a b v g „La Mousmé”. Postimpressionism. National Gallery of Art. 2011. Arhivirano iz originala 10. 5. 2011. g. Pristupljeno 20. 3. 2011Additional information about the painting is found in the audio clip. 
  3. ^ a b v g „Portrait of Madame Augustine Roulin and Baby Marcelle”. Collections. Philadelphia Museum of Art. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011Additional information in "Teacher Resources" and audio clip. 
  4. ^ van Gogh, V, van Heugten, S, Pissarro, J, Stolwijk, C (2008). Van Gogh and the Colors of the Night. Brusells: Mercatorfonds with Van Gogh Museum and Museum of Modern Art. str. 12, 25. ISBN 978-0-87070-736-0. 
  5. ^ Wallace, R (1969). The World of Van Gogh (1853-1890)Neophodna slobodna registracija. Alexandria, VA, USA: Time-Life Books. str. 10, 14, 21, 30. 
  6. ^ van Gogh, G, Bassil, A (2004). Vincent Van Gogh. Milwaukee, WI: World Almanac Library. str. 24. ISBN 0-8368-5602-3. 
  7. ^ Gayford, M (2008) [2006]. The Yellow House: Van Gogh, Gauguin, and Nine Turbulent Weeks in Provence. Mariner Books. str. 195—196. ISBN 978-0-618-99058-0. 
  8. ^ „Boy Cutting Grass with a Sickle”. Van Gogh Gallery. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  9. ^ „Girl in a wood”. Collection. Kröller-Müller Museum. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  10. ^ van Gogh, V (2011). Harrison, R, ur. „Letter from Vincent van Gogh to Theo van Gogh, The Hague, 20 August 1882”. Letters of Vincent van Gogh. van Gogh, J (trans.). WebExhibits. Pristupljeno 12. 4. 2011. 
  11. ^ Lubin, A (1996) [1972]. Stranger on the Earth: A Psychological Biography of Vincent van Gogh. Da Capo Press. str. 5–6. ISBN 0-306-80726-2. 
  12. ^ „Van Gogh Paintings”. Van Gogh Gallery. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  13. ^ a b v Wallace, R (1969). The World of Van Gogh (1853-1890)Neophodna slobodna registracija. Alexandria, VA, USA: Time-Life Books. str. 40, 69. 
  14. ^ a b Morton, M; Schmunk, P (2000). The Arts Entwined: Music and Painting in the Nineteenth Century. New York: Garland Publishing. str. 177—178. ISBN 0-8153-3156-8. 
  15. ^ a b v „Portrait of Marcelle Roulin, 1888”. Permanent Collection. Van Gogh Museum. 2005—2011. Arhivirano iz originala 16. 5. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  16. ^ a b „Portrait of Camille Roulin, 1888”. Permanent Collection. Van Gogh Museum. 2005—2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  17. ^ Gayford, M (2008) [2006]. The Yellow House: Van Gogh, Gauguin, and Nine Turbulent Weeks in Provence. Mariner Books. str. 212. ISBN 978-0-618-99058-0. 
  18. ^ a b Letter xxx
  19. ^ Gayford, M (2008) [2006]. The Yellow House: Van Gogh, Gauguin, and Nine Turbulent Weeks in Provence. Mariner Books. str. 216. ISBN 978-0-618-99058-0. 
  20. ^ „Roulin's Baby”. The Collection. National Gallery of Art. 2011. Arhivirano iz originala 8. 5. 2009. g. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  21. ^ Letter of Joseph Roulin to Vincent van Gogh, 24 October 1889; see Van Crimpen & Berends-Alberts (1990), pp. 1957-58 (Nr. 816) - see previous note.
  22. ^ a b v g d Gayford, M (2008) [2006]. The Yellow House: Van Gogh, Gauguin, and Nine Turbulent Weeks in Provence. Mariner Books. str. 213—214. ISBN 978-0-618-99058-0. 
  23. ^ „Portrait of Camille Roulin”. Collections. Philadelphia Museum of Art. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  24. ^ Letters of Joseph Roulin to Vincent van Gogh, 22 May and 24 October 1889; see Van Crimpen, Han & Berends-Alberts, Monique: De brieven van Vincent van Gogh, SDU Uitgeverij, The Hague 1990, pp. 1878-79 (No. 779); 1957-58 (Nr. 816) - both letters, written in French, are hitherto only published in Dutch translation.
  25. ^ a b v g Zemel, C (1997). Van Gogh's Progress: Utopia, Modernity, and Late-Nineteenth-Century Art. University of California Press. str. 108—110. ISBN 9780520088498. 
  26. ^ a b v Jessup, ur. (2001). „Van Gogh in the South”. Antimodernism and Artistic Experience. Toronto: University of Toronto Press. str. 185. ISBN 0-8020-8354-4. 
  27. ^ „Girl with Ruffled Hair (The Mudlark)”. Van Gogh Gallery. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  28. ^ a b v „Heilbrunn Timeline of Art History”. Thematic Essay, Vincent van Gogh. The Metropolitan Museum of Art. 2000—2011. Pristupljeno 25. 3. 2011. 
  29. ^ „Olive Trees, 1889, Van Gogh”. Collection. Minneapolis Institute of Arts. Arhivirano iz originala 21. 3. 2012. g. Pristupljeno 25. 3. 2011. 
  30. ^ „Olive Trees, 1889, van Gogh”. Collection. The Metropolitan Museum of Art. 2000—2011. Pristupljeno 25. 3. 2011. 
  31. ^ a b „The Therapy of Painting”. Van Gogh Museum. Pristupljeno 25. 3. 2011. 
  32. ^ Van Gogh, V; Leeuw, R (1997) [1996]. van Crimpen, H; Berends-Albert, M., ur. The Letters of Vincent van Gogh. London and other locations: Penguin Books. str. F604. 
  33. ^ „Vincent van Gogh: First Steps, after Millet”. Heilbrunn Timeline of Art History. The Metropolitan Museum of Art. decembar 2008. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  34. ^ Maurer, N (1999) [1998]. The Pursuit of Spiritual Wisdom: The Thought and Art of Vincent van Gogh and Paul Gauguin. Cranbury: Associated University Press. str. 99. ISBN 0-8386-3749-3. 
  35. ^ Zemel, C (1997). Van Gogh's Progress: Utopia, Modernity, and Late-Nineteenth-Century Art. University of California Press. str. 17. ISBN 9780520088498. 
  36. ^ „Night (after Millet), 1889”. Permanent Collection. Van Gogh Museum. 2005—2011. Pristupljeno 14. 4. 2011. 
  37. ^ „Jean-François Millet”. Permanent Collection. Van Gogh Museum. 2005—2011. Pristupljeno 14. 4. 2011. 
  38. ^ Harrison, R (ur.). „Theo van Gogh. Letter to Vincent van Gogh. Written 3 May 1890 in Saint-Rémy.”. van Gogh, J (trans.). WebExhibits. Pristupljeno 12. 4. 2011. 
  39. ^ Wallace, R (1969). The World of Van Gogh (1853-1890)Neophodna slobodna registracija. Alexandria, VA, USA: Time-Life Books. str. 162–163. 
  40. ^ Strieter, T (1999). Nineteenth-Century European Art: A Topical DictionaryNeophodna slobodna registracija. Westport: Greenwood Press. str. 17. ISBN 0-313-29898-X. 
  41. ^ a b v Leeuw, R (1997) [1996]. The Letters of Vincent van Gogh. London and other locations: Penguin Group. str. 488, 490, 491. ISBN 9780140446746. 
  42. ^ „Girl in White, 1890”. The Collection. National Gallery of Art. 2011. Arhivirano iz originala 30. 8. 2016. g. Pristupljeno 21. 3. 2011. 
  43. ^ „Two Fillettes (Two Young Girls)”. Index of Works. Musée d'Orsay. 2006. Arhivirano iz originala 08. 08. 2016. g. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  44. ^ „Two Children”. Van Gogh Gallery. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  45. ^ „Portrait of a Young Woman”. Collection. Kröller-Müller Museum. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  46. ^ „Young Man with Cornflower”. Van Gogh Paintings. Van Gogh Gallery. Pristupljeno 12. 4. 2011. 
  47. ^ „Adeline Ravoux”. Collections Online. Cleveland Museum of Art. Arhivirano iz originala 04. 02. 2011. g. Pristupljeno 13. 4. 2011. 
  48. ^ a b v g Leaf, A; Lebain, F (2001). Van Gogh's Table: At the Auberge Ravoux. New York: Artisan. str. 51—52. ISBN 978-1-57965-315-6. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слике_деце_(серија_Ван_Гогa)&oldid=27425838”