Smrt (personifikacija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Smrt.
Statua personifikovane Smrti u Trierskoj katedrali u Nemačkoj

Smrt, u nekim kulturama poznata kao Žeteoc, se često predstavlja personifikacijom natprirodne sile u ljudskom delu. U većini mitologija predstavljena je sa kosom u ruci i prema verovanju njom uzrokuje prestanak života i sakuplja ljudsku dušu. U različitim mitologijama predstavljena je i u ženskom i u muškom telu.

Religija[uredi | uredi izvor]

U starogrčkoj religiji i grčkoj mitologiji smrt je poistovećena sa bogom smrt, Tanatosom. Mnogi greškom misle da je Had poistovećen sa smrću, što je pogrešno, jer je Had predstavljen kao bog podzemnog sveta, dok je Tanatos taj koji donosi smrt. Tanatosa kao personifikaciju smrti pominje i Homer u svojoj Ilijadi.

Hananci su u 12. i 13. veku p. n. e. personifikovali smrt sa svojim bogom Motom. Izmenom imena u Mavet, on je kasnije postao i đavo u Judaizmu.[1][2]

U keltskom folkloru, smrt je predstavljena u obliku ženskog duha, Banši, koja priziva smrt svojim naricanjem i vrištanjem. Prema verovanju, kada neko šuje Banšino naricanje, narednog dana će dobiti vest da je umrla osoba iz njegove bliske porodice. Slična bića pojavljuju se i u nordijskoj i velškoj mitologiji.[3] Boginja i personifikacija smrti u nordijskoj mitologiji je Hela.

U verovanjima Haićanskog vudua, Guede je porodica duhova koji predstavljaju utelovanje smrti. Na prostorima Argentine, Brazila i Paragvaja, smrt je predstavljena skeletom i nazvana San La Muerte.

U Srbiji i drugim slovenskim zemljama smrt je predstavljena kao Kosač, koji između ostalog predstavlja i oličenje mračnih sila. Postoji i poslovica koja govori o neizbežnosti smrti i glasi: „Smrt ne bira ni vreme, ni mesto, ni godinu.”

Avramske religije imaju anđela smrti, Azraila, koji odvodi ljude na drugi svet. Prema verovanjima, svako ima svog Azraila i on predstavlja osobu koje se čovek za života najviše plašio.

Po regionu[uredi | uredi izvor]

Smrt iz Kari-Jejl tarot špila (15. vek)

Evropa[uredi | uredi izvor]

Skandinavija[uredi | uredi izvor]

Hel (1889) by Johanesa Gerca, na slici sa svojim psom Garmrom.

U Skandinaviji, nordijska mitologija je personifikovala smrt u obliku Hel, boginje smrti i vladarke nad istoimenim carstvom, gde je primila deo mrtvih.[4] U vreme crne kuge, smrt je često bila prikazivana kao starica poznata po imenu Pesta, što znači „kužna veštica“, koja je nosila crnu kapuljaču. Išla bi u grad noseći graublje ili metlu. Da je donela grablje, neki bi preživeli kugu; da je donela metlu, međutim, svi bi umrli.[5]

Sloveni[uredi | uredi izvor]

U Češkoj Republici, srednjovekovni Praški astronomski sat nosi prikaz smrti koja otkucava sat. Verzija se prvi put pojavila 1490. godine.[6][7]

Niske zemlje[uredi | uredi izvor]

U Holandiji, i u manjoj meri u Belgiji, personifikacija smrti je poznata kao Mažer Hajn („Oskudna Hajn“) ili Pitje de Dod („Petar smrt“).[8] Istorijski gledano, ponekad su ga jednostavno nazivali Hajn ili njegove varijacije kao što su Hajntje, Hajntjeman i Om Hendrik („Ujka Hendrik“). Srodni arhaični termini su Benderman („Koštani čovek“), Šerminkel (veoma oskudna osoba, „skelet“) i Majijeman („čovek kosac“, referenca na njegovu kosu).[9]

Koncept Mažer Hajn je prethodio hrišćanstvu, ali je hristijanizovan i verovatno je dobio svoje moderno ime i karakteristike (kosac, skelet, crna odora itd.) tokom srednjeg veka. Oznaka „Oskudan“ potiče od njegovog prikaza kao skeleta, na koji je u velikoj meri uticala hrišćanska tema „Ples smrti“ (holandski: dodendans) koja je bila istaknuta u Evropi tokom kasnog srednjeg veka. Značajno je da se mnoga imena data smrti takođe mogu odnositi na đavola; verovatno je da je strah od smrti doveo do toga da se Hajnov lik spoji sa Sataninom.[9][10]

U Belgiji, ova personifikacija smrti se sada obično naziva Pitje de Dod „Mali Pit, smrt”.[11] Kao i druga holandska imena, može se odnositi i na đavola.[12]

Zapadna Evropa[uredi | uredi izvor]

U Zapadnoj Evropi, smrt je obično personifikovana kao animirani skelet još od srednjeg veka.[13] Za ovaj lik, koji se često prikazuje kako rukuje kosom, kaže se da sakuplja duše umirućih ili nedavno umrlih. U engleskoj i nemačkoj kulturi, smrt se obično prikazuje kao muškarac, ali u francuskoj, španskoj i italijanskoj kulturi nije neuobičajeno da je smrt ženskog roda.[14]

U Engleskoj se personifikovana „Smrt“ pojavljivala u srednjovekovnim moralnim predstavama, a kasnije se redovno pojavljivala u tradicionalnim narodnim pesmama.[15] Krajem 1800-ih, lik Smrti postao je poznat kao Grim Riper u engleskoj književnosti. Najranije pojavljivanje imena „Grim Riper“ na engleskom je u knjizi Ciklus ljudskog života iz 1847. godine:[16][17][18]

Svi dobro znaju da život ne može trajati više od sedamdeset, a najviše osamdeset godina. Ako dostignemo taj rok, a da ne sretnemo mračnog žeteoca sa svojim kosom, tamo ili tamo, srešćemo ga zasigurno.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cassuto, U. (1962). „Baal and Mot in the Ugaritic Texts”. Israel Exploration Journal. 12 (2): 81—83. JSTOR 27924890. 
  2. ^ See, e.g., Hab. 2:5 & Job 18:13
  3. ^ Wiffen, B. B. (1859). Choice Notes from "Notes and Queries": Folk Lore. Bell and Daldy. str. 32. 
  4. ^ „Hel (Norse deity) – Encyclopædia Britannica”. Global.britannica.com. Arhivirano iz originala 17. 02. 2021. g. Pristupljeno 2013-12-08. 
  5. ^ „død – folketro – Store norske leksikon”. Snl.no. Arhivirano iz originala 12. 12. 2013. g. Pristupljeno 2013-12-08. 
  6. ^ „History of the Astronomical Clock”. prague.eu. 
  7. ^ „Brief history of the Prague Astronomical Clock”. orloj.eu. 
  8. ^ „Het Vlaams woordenboek » Pietje de Dood”. www.vlaamswoordenboek.be. Pristupljeno 2019-01-21. 
  9. ^ a b Niermeyer, Antonie (1840). Verhandeling over het booze wezen in het bijgeloof onzer natie: eene bijdrage tot de kennis onzer voorvaderlijke mythologie [Treatise on the evil being in the superstition of our nation: a contribution to the knowledge of our ancestral mythology] (na jeziku: holandski). Rotterdam: A. Wijnands. str. 32—33. Pristupljeno 23. 5. 2016 — preko Ghent University. 
  10. ^ Lemma: Hein, INL
  11. ^ „'Pietje de Dood' jaagt mensen de stuipen op het lijf in de VS”. Pristupljeno 26. 1. 2018. 
  12. ^ „Nederlandse Volksverhalenbank – Duivel”. www.verhalenbank.nl. Pristupljeno 26. 1. 2018. 
  13. ^ Noyes, Deborah (2008). Encyclopedia of the End: Mysterious Death in Fact, Fancy, Folklore, and More. Boston: Houghton Mifflin. str. 35. ISBN 978-0618823628. 
  14. ^ Guthke, Karl S. (1999). The Gender of Death: A Cultural History in Art and Literature. Cambridge: Cambridge University Press. str. 7. ISBN 0521644607. 
  15. ^ Gilchrist, Anne G. (1941). „"Death and the Lady" in English Balladry”. Journal of the English Folk Dance and Song Society. 4 (2): 37—48. ISSN 0071-0563. JSTOR 4521180. 
  16. ^ The Circle of Human Life is a translation by Robert Menzies of part of an earlier German book by August Tholuck, Stunden Christlicher Andacht, published in 1841.
  17. ^ „grim reaper”. Merriam-Webster. Pristupljeno 1. 9. 2020. 
  18. ^ Menzies, Robert (1847). The Circle of Human Life. Edinburgh: Myles Macphail. str. 11. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Smrt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смрт_(персонификација)&oldid=27676382”