Soko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Сокол)

Soko
Vremenski raspon: Kasni miocen do sadašnjosti
Smeđi soko (Falco berigora) u Viktoriji, Australija
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Falconiformes
Porodica: Falconidae
Potporodica: Falconinae
Rod: Falco
Linnaeus, 1758
Tipska vrsta
Falco subbuteo (Eurasian hobby)
Linnaeus, 1758
Vrste

38; pogledajte tekst

Sinonimi
  • Aesalon
  • Lithofalco
  • Tinnunculus Linnaeus, 1766
  • Hierofalco Cuvier, 1817
  • Cerchneis Boie, 1826
  • Hypotriorchis Boie, 1826
  • Rhynchodon Nitzsch, 1829
  • Ieracidea Gould, 1838
  • Hieracidea Strickland, 1841
  • Gennaia Kaup, 1847
  • Jerafalco Kaup, 1850 (unjustified emendation)
  • Harpe Bonaparte, 1855 (non Lacepède 1802: preoccupied)
  • Dissodectes Sclater, 1864
  • Genaïe Heuglin, 1867
  • Harpa Sharpe, 1874 (non Pallas 1774: preoccupied)
  • Gennadas Heine & Reichenow, 1890
  • Nesierax Oberholser, 1899
  • Nesihierax Dubois, 1902 (unjustified emendation)
  • Asturaetus De Vis, 1906 (non Asturaetos Brehm 1855: preoccupied)
  • Plioaetus Richmond, 1908
  • Sushkinia Tugarinov, 1935 (non Martynov 1930: preoccupied) – see below

Soko (lat. Falco) je rod ptica grabljivica, koji naseljava sve kontinente izuzev Antarktika.[1] Rod obuhvata oko 40 vrsta, tradicionalno podeljenih u nekoliko podrodova. Poznatiji pripadnici ovog roda su sivi soko, vetruška, stepski soko i soko lastavičar.

Sokoli su najveći rod u potporodici Falconinae porodice Falconidae, koja sama po sebi uključuje još jednu potporodicu koju čine karakare i nekoliko drugih vrsta. Sve ove ptice ubijaju svojim kljunovima, koristeći „zub“ na strani kljunova — za razliku od jastreba, orlova i drugih ptica grabljivica u porodici Accipitridae, koje koriste svoje noge.

Najveći sokol je arktički soko sa dužinom do 65 cm. Najmanja vrsta sokola je pigmejski soko koji meri samo 20 cm. Kao i kod jastrebova i sova, sokolovi pokazuju polni dimorfizam, pri čemu su ženke obično veće od mužjaka, što omogućava širi spektar vrsta plena.[2]

Neki mali sokolovi sa dugim, uskim krilima nazivaju se „hobiji”,[3] a neki koji lebde u lovu zovu se „vešuške“.[3][4]

Kao što je slučaj sa mnogim pticama grabljivicama, sokolovi imaju izuzetnu moć vida; oštrina vida jedne vrste je izmerena da je 2,6 puta veća nego kod normalnog čoveka.[5] Zabeleženo je da sivi sokoli rone brzinom od 320 km/h (200 mph), što ih čini najbržim bićima na Zemlji; najbrži zabeleženi zaron je postigao vertikalnu brzinu od 390 km/h (240 mph).[6]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Sivi soko je najbrži živi stvor na planeti i dok se obrušava za plenom, razvija brzine i do 320 km na čas.[7] Lovi isključivo u letu, upravo zbog ove činjenice jer u suprotnom kada bi tom brzinom udario u statičnu metu, to bi i za njega samog bilo pogubno.

Plen sokola su manje ptice, najčešće golubovi, zbog čega je u Srbiji na udaru golubara koji ga često love, najčešće pomoću ilegalnih zamki.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Rod Falco je uveo 1758. godine švedski prirodnjak Kalr Line u desetom izdanju svog dela Systema Naturae.[8] Tipska vrsta je lastavičar (Falco subbuteo).[9] Ime roda Falco je kasnolatinskog porekla i znači „soko“ od falx, što znači „srp“, što se odnosi na kandže ptice.[10][11] Na srednjeengleskom i starofrancuskom, naziv faucon se generalno odnosi na nekoliko vrsta grabljivica u zatočeništvu.[12]

Tradicionalni izraz za mužjaka sokola je tercel (britanski pravopis) ili tiercel (američki pravopis), od latinskog tertius (treći) zbog verovanja da je samo jedno od tri jajeta izleglo mužjaka ptice. Neki izvori navode da etimologija proizilazi iz činjenice da je mužjak sokola za oko jednu trećinu manji od ženke.[13][14][15] Pile sokola, posebno ono koje se gaji za sokolstvo, koje je još u fazi paperja, poznato je kao eyas[16][17] (ponekad se piše eyass). Reč je nastala pogrešnom podelom starofrancuskog un niais, od latinskog pretpostavljenog nidiscus (gneždenje) od nidus (gnezdo). Tehnika lova sa obučenim pticama grabljivicama u zatočeništvu poznata je kao sokolarstvo.

U poređenju sa drugim pticama grabljivicama, fosilni zapis sokola nije dobro raspoređen u vremenu. Najstariji fosili koji se uslovno pripisuju ovom rodu su iz kasnog miocena, pre manje od 10 miliona godina. Ovo se poklapa sa periodom u kojem su mnogi savremeni rodovi ptica postali prepoznatljivi u fosilnim zapisima. Linija sokola može, međutim, biti nešto starija od toga, a s obzirom na distribuciju fosilnih i živih taksona Falco, verovatno je severnoameričkog, afričkog ili verovatno bliskoistočnog ili evropskog porekla. Sokolovi nisu u bliskom srodstvu sa drugim pticama grabljivicama, a najbliži srodnici su im papagaji i ptice pevačice.[18]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Rod Falco

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cenizo, Marcos; Noriega, Jorge I.; Reguero, Marcelo A. (2016). „A stem falconid bird from the Lower Eocene of Antarctica and the early southern radiation of the falcons”. Journal of Ornithology. 157 (3): 885. S2CID 15517037. doi:10.1007/s10336-015-1316-0. 
  2. ^ Krüger, Oliver (2005). „The Evolution of Reversed Sexual Dimorphism in Hawks, Falcons and Owls: a comparative study”. Evolutionary Ecology. 19 (5): 467—486. S2CID 22181702. doi:10.1007/s10682-005-0293-9. 
  3. ^ a b Oberprieler, Ulrich; Cillié, Burger (2009). The raptor guide of Southern Africa (na jeziku: engleski). Game Parks Publishing. ISBN 9780620432238. 
  4. ^ Sale, Richard (28. 7. 2016). Falcons (Collins New Naturalist Library, Book 132) (na jeziku: engleski). HarperCollins UK. ISBN 9780007511433. 
  5. ^ Fox, R; Lehmkuhle, S.; Westendorf, D. (1976). „Falcon visual acuity”. Science. 192 (4236): 263—65. Bibcode:1976Sci...192..263F. PMID 1257767. doi:10.1126/science.1257767. 
  6. ^ "The Speed of Animals" in The New Book of Knowledge. Grolier Academic Reference. 2003. p. 278. ISBN 071720538X
  7. ^ 2003 Grolier Encyclopedia, The Great Book of Knowledge, The Speed of Animals, pp. 278
  8. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: Latin). 1 (10th izd.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. str. 88. 
  9. ^ Dickinson, E.C.; Remsen, J.V., Jr., ur. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th izd.). Eastbourne, UK: Aves Press. str. 349. ISBN 978-0-9568611-0-8. 
  10. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 63. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  11. ^ Shorter Oxford English dictionary on historical principles. Stevenson, Angus., Brown, Lesley. (6th. izd.). Oxford: Oxford University Press. 2007. ISBN 9780199206872. OCLC 170973920. 
  12. ^ Groombridge, Jim J.; Jones, Carl G.; Bayes, Michelle K.; van Zyl, Anthony J.; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W. (2002). „A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 25 (2): 267—77. PMID 12414309. doi:10.1016/S1055-7903(02)00254-3. 
  13. ^ Harper, Douglas. „tercel”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ „tercel”. Dictionary.reference.com. Pristupljeno 20. 3. 2010. 
  15. ^ "tercel", Oxford Dictionary
  16. ^ „eyas”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 20. 3. 2010. 
  17. ^ „Dictionary of Difficult Words – eyas”. Tiscali.co.uk. 21. 9. 1964. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 20. 3. 2010. 
  18. ^ Suh A, Paus M, Kiefmann M, et al. (2011). „Mesozoic retroposons reveal parrots as the closest living relatives of passerine birds”. Nature Communications. 2 (8): 443—8. Bibcode:2011NatCo...2..443S. PMC 3265382 Slobodan pristup. PMID 21863010. doi:10.1038/ncomms1448. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fuchs, J.; Johnson, J.A.; Mindell, D.P. (2015). „Rapid diversification of falcons (Aves: Falconidae) due to expansion of open habitats in the Late Miocene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 82: 166—182. PMID 25256056. doi:10.1016/j.ympev.2014.08.010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Soko na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Soko.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соко&oldid=27554525”