Solarni impuls

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Solarni impuls HB-SIA
Solarni impuls
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina21,85
Razmah krila63,40
Visina6,40
Površina krila200
Maks. masa pri uzletanju1.600 kg
Klipno-elisni motor4 h elektro
Snaga7,46 kW
Maks. brzina na Hopt70 km/h
Plafon leta8.500 m

Solarni impuls je prvi eksperimentalni pilotirani avion sa solarnim pogonom.[1] Izvršni pogonski sklop je elektro-motor sa elisom. Letelica je namenjena da se s njom ostvari neprekidni let danju i noću, bez goriva i zagađivanja sredine. Može da neprekidno leti i da obleti kuglu Zemaljsku, stim da noću koristi akumuliranu električnu energiju u baterijama, koje se pune u toku dana iz solarnog sistema. Razvoj letelice Solarni impuls, počeo je 2003. godine, zahvaljujući dvojici pilota, Bertrandu Pikardu i Andreu Boršhbergu (franc. Bertrand Piccard et André Borschberg).[2] Prvi prototip je dvosed, a naziva se Solar impuls 1 (HB-SIA), projektovan je sa zahtevom da vremenski ostane u vazduhu, bez sletanja, do 36 časova.[3] Ova letelica je obavila svoj prvi probni let u decembru 2009. godine. U julu 2010. godine, obleteo je čitavu dnevnu sunčevu obdanicu, uključujući skoro devet sati noćnog letenja, u okviru ukupnih 26. Pikard i Boršhberg su uspešno realizovali letove iz Švajcarske do Španije, a zatim do Maroka u toku 2012. godini, a zatim višefaznim letom preko SAD u 2013. godini.[4][5][6]

Drugi prototip je jednosed, a naziva se Solar impuls 2 (HB-SIB). On je sa više solarnih ćelija i snažnijim elektro-motorima, a i sa drugim je poboljšanjima. Napravio je prvi probni let u vazduhoplovnoj bazi Pajerne, 2. juna 2014. godine, što je bio njegov prvi korak u dugom procesu priprema, pred odlazak na let oko Zemljine kugle. U martu 2015. godine, Pikard i Boršhberg su započeli let oko sveta ovom letelicom, polazeći iz Abu Dabija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.[7] Planirano je da se HB-SIB vrati u Abu Dabi u avgustu 2015. godine, po završetku toga maratonskog puta i istorijskog poduhvata.[8] Do 1. juna 2015. godine, avion je preleteo Aziju i sleteo u Nagoji, u Japanu. Iz Nagoje je poleteo 28. juna, na Havaje.[9][10][11] Tokom ove deonice leta baterije su pretrpele termalno oštećenje, za čiju je popravku trebalo oko mesec dana. Avion je u aprilu nastavio i stigao do Kalifornije, a zatim je nastavio preko SAD i u junu stigao do Njujorka. Krajem istog meseca posada je uspešno preletela Atlantski okean i sletela u Sevilju. Sledeća stanica bio je Kairo, pre nego što se 26. jula letelica vratila u Abu Dabi. Let je ukupno trajao 16 meseci tokom kojih je prevaljeno preko 42.000 km. Time je Solarni impuls 2 postala prva letelica isključivo pogonjena solarnim panelima koja je obletela svet.

Dan pre očekivanog sletanja letelice Solarni impuls 2 (HB-SIA), pilot Andre Boršhberg je oborio sve rekorde za vremensku dužinu samostalnog leta, bez zamene.[12][13]

Hronologija događaja u realizaciji[uredi | uredi izvor]

  • Ideju o projektu Solarnog impulsa izneo je Bertrand Pikard, 1999. godine.
  • Studiju izvodljivosti programa je prezentirao Andre Boršhberg, 2003. godine. Izjavivši da je taj program veliki izazov.
  • Koncepcija se razvijala u periodu od 2004. do 2005. godine.
  • Simulacija leta sa velikim doletom i na dugačkim linijama, 2006. godine.
  • Projektovanje i izrada prototipa (HB-SIA), realizovano je od 2006. do 2009. godine.
  • Promocija programa i prototipa je bilo 26. juna 2009. godine. Probni let je realizovan 7. aprila 2010. godine, u 10 časova i 27 minuta, na vojnom aerodromu u Pajernu, u trajanju od 87 minuta.[4]
  • U toku 7 i 8. jula 2010. godine, realizovan je let u trajanju od 26 časova i 9 minuta (uključujući i noć). Tada je postignuta prosečna brzina od 42,6 km/h i visina od 8.534 m.[4][14]
  • Ispitivanje u letu su vršena u periodu 2009—2011. godine.
  • Prvi međunarodni let prototipa HB-SIA, napravljen je 13. maja 2011. godine, između vojnog aerodroma u Paierne (Švajcarska) i Brusels(Belgija). Dužina preleta je bila 630 km, u trajanju od 13 časova, sa prosečnom brzinom od oko 50 km/h i na visini od oko 3.700 m.[15]
  • Učestvovao je nameđunarodnoj izložbi aviona na aerodromu Burže – Pariz 14. jun 2011. godine, pošto su prethodno napunjene baterije sa belgijskom industrijskom snagom.
  • Dalja ispitivanja u letu po Evropi i Severnoj Africi u 7 etapa, vršena su 2011–2012. godine.
  • Planirana je izgradnja drugog prototipa u periodu od 2010. do 2011. godine.
  • Izgradnja drugog prototipa HB-SIB je realizovana u periodu 2011—2013. godine.
  • Prelet preko Atlantika u 2013. godini.[1][16][17]
  • Pilot Bertran Pikar završava prvu fazu misije širom Amerike 3. maja 2013. godine, letom od osamnaest sati od San Franciska do Feniksa.
  • Solarni impuls 1 (HB-SIA) obavlja poslednji korak širom SAD sa zapada na istok, Vašington - Njujork, 6. jul 2013. Ovo je poslednji let iz Solarni impuls (HB-SIA), posle toga je povučen iz upotrebe, rasklopljen je i vraćen avio transportom u Švajcarsku. Solarni impuls (HB-SIA) je napravio preko 400 sati leta.
  • Pilot letelice Solarnog impulsa, pao je 8. decembra 2013. godine, sa svojom helikopterom u Švajcarskoj, ostao je nepovređen.
  • Prvi avion Solarni impuls 2 (HB-SIA) je prodat 2014. godine, Muzej nauke u Parizu u 2014. će biti njegova konačna destinacija. 8. februar 2014.: Solarni impuls 2 (HB-SIB) je transportovan kamionom u delovima do aerodroma Pajerne, 9. aprila 2015. godine.
  • Drugi prototip Solarni impuls 2 (HB-SIB), napravio je prvi probni let u avio bazi Pajerne, 2. juna 2014. godine, posle izgradnje u roku od pet meseci u dvanaest faza.[9][10]
  • Solarni impuls 2 (HB-SIB) je do 1. juna 2015. godine, završio let oko sveta.[7]

Vizija[uredi | uredi izvor]

Višestruki su efekti realizacije programa Solarnog impulsa i to od rezultata naučnih multidisciplinarnih istraživanja, pa do koristi od šireg animiranja za preduzimanje intezivnijih napora u korišćenju alternativnih izvora energije i očuvanja prirode. Na Zemlju se emituje energija ekvivalenta snage od 1.000 W/m², sunčeve svetlosti. U toku jedne obdanice od 24 sata, prosečno to prostiranje sunčeve energija je od 250 W/m². Sa 200 m² foto–naponskih ćelija i efikasnosti transformacije od 12%, dobija se pogonska energija od 6 kW.[18][a]

Veliki tehnološki izazov je da se detaljnije izučavaju i zaustave klimatske promene, da se napravi industrijska inovacija i postignu novi sportski vazduhoplovni rekordi. U tome smislu, ovaj program simbolizuje poseban vid akcije, u borbi da se smanji emisija štetnih gasova kroz korišćenje obnovljivih izvora energije. Sa programom Solarni impuls, korišćena su postojeća rešenja i stvaraju se nova, racionalnija. Dakle, to je kampanja za poboljšanje energetske efikasnosti, na primer, postignuto je tehnološko poboljšanje foto–naponskih ćelija na bazi dnevnog svetla.[19]

Izazov[uredi | uredi izvor]

Program Solarnog impulsa je revolucionarni koncept, koji će pomeriti granice poznavanja materijala, energije i upravljanje u segmentu veze čovek - mašina. Na skali nesrazmernosti mase i aerodinamičkog kvaliteta, Solarni impuls predstavlja jedinstvenu letelicu u vazduhoplovstvu. Veoma je posoban, uprkos svoje male mase, a i veoma je otporan na opterećenja.

Za gradnju njegove strukture koriste se najnaprednije tehnologije, što stimuliše naučna istraživanja u oblasti kompozitnih materijala i metoda proizvodnje. Takođe doprinosi razvoju principa za obnavljanje i skladištenje alternativne energije. Ovi rezultati se mogu koristiti kako u izgradnji aviona, tako i u mnogim drugim aplikacijama korisnim za čovečanstvo.

Solarni impuls nije prvi avion sa pogonom pomoću solarne energije, ali do sada ni sa jednim, od njegovih prethodnika, nije se uspelo da se sa pilotom leti i celu noć. Takođe letenje aviona bez autopilota zahteva opreznost i veću umešnost. Avion Solarni impuls ne sme praviti veći nagib na krilo od 5°, zbog veoma velikog njegovog razmaha. Ako ovo pilot ne bi uspeo da kontroliše i da zaustavi naginjanje letelice na krilo, situacija bi bila kritična. Da bi se postiglo da ovakav avion poleti i leti samostalno danju i noću, sa isključivim pogonom sa solarnom energijom, bez goriva koje zagađuje okolinu, moraju se primenjene tehnologije strogo držati u svojim apsolutnim ograničenjima.[18][20]

Idejno grafičko i fizičko modeliranje koncepcije rešenja za Solarni impuls.

Prototipski razvoj[uredi | uredi izvor]

Prototip 1 (HB-SIA)[uredi | uredi izvor]

Prvi prototip (HB-SIA) aviona Solarni impuls, realizovan je mase od 1.600 kg, raspona krila od 64 metra i bez održavanja pritiska u kabini. Imao je za cilj da se dokaže postavljena hipoteza, da se potvrdi izbor tehnologija, koncepcija konstrukcije i funkcija celog procesa. Solarni paneli, za pogon elektromotora sa elisama, deo su pogonskog lanca Solarnog impulsa, optimizuranog za najracionalnije moguće obnavljanje energije. Solarni impuls, projektovan je za pouzdan let u surovim uslovima za pilota i materijale svih delova aviona, pri letu na velikim nadmorskim visinama i pri velikim ograničenjima veličine mase za skromnu raspoloživu snagu pogona. Prvi put je predstavljen 26. juna 2009. godine, u švajcarskom odmaralištu Dubendorf.

Nakon što je ispitan na zemlji, prvi pravi probni let („skok“), realizovan je 3. decembra sa kratkim dužinom od svega 350 m, sa pilotom Markusom Šerderom. Ta kratka faza leta je dokazala da je letelica spremna za detaljna letna ispitivanja.

Probni let je realizovan 7. aprila 2010. godine, u 10 časova i 27 minuta, na vojnom aerodromu u Pajernu, u trajanju od 87 minuta.[4] U toku 7 i 8. jula 2010. godine, realizovan je let u trajanju od 26 časova i 9 minuta (uključujući i noć). Tada je postignuta prosečna brzina od 42,6 km/h i visina od 8.534 m. Nakon tih rezultata nastavljena su ispitivanja po programu. Na filmu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. maj 2013), ilustrovan je izvedeni let, u trajanju ceo dan i noć.[4][14]

Delovi prototipa Solarnog impulsa HB-SIA.
Delovi prototipa Solarnog impulsa HB-SIA.

Solarni impuls HB-SIA je završio svoj transkontinentalni let preko Sjedinjenih Američkih Država, kada je džinovski avion sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć 7. juli 2013. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog krila, u dužini od 2,5 metra.

Švajcarski piloti Andrea Borčberg i Bertran Pikar, zajedno su realizovali ovaj let. Njih dvojica su se smenjivali, dok su leteli preko kontinenta s ovim specifičnim avionom.[21][22]

Međunarodni letovi za Belgiju i Francusku[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls 1, na aerodromu u Briselu u maju 2011. godine.

Solarni impuls 1 je sleteo na aerodrom u Briselu, 13. maja 2011. godine u 21:30 po lokalnom vremenu, nakon završetka 13-časovnog leta iz svoje matične baze u Švajcarskoj. To je bio prvi međunarodni let letelice Solarnog impulsa 1, leteo se odvjao na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.800 m u dužini od 630 km, sa prosečnom brzinom od 50 km/h. Mala brzina krstarenja aviona je neophodna na srednjoj visini leta, što omogućavalo avionima komercijalnog vazdušnog saobraćaja da se brže usmere da ga obilaze.[23] Avionom je pilotirao Andreu Boršhberg. Drugi suosnivač projekta, Bertrand Pikard, izjavio je nakon sletanja:[24][25]

Drugi međunarodni let na Parisku izložbu vazduhoplovstva, pokušan je 12. juna 2011. godine, ali se avion vratio u Brisel, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. U drugom pokušaju 14. juna, Andreu Boršhberg je uspešno sleteo na aerodrom Le Burže kod Pariza, nakon 16 sati leta.[26][27]

Prvi interkontinentalni let (2012)[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls 1 je 5. juna 2012. godine, uspešno završio svoj prvi interkontinentalni let, u trajanju od 19 časova od Madrida, Španija, do Rabata, Maroko. Tokom prvog leta na relaciji Švajcarska, Madrid, avion je postigao još nekoliko rezultata značajnih za solarni let, uključujući i najveće rastojanje unapred određeno kursom od 1.116 km.[28]

Solarni impuls HB-SIA je završio svoj transkontinentalni let preko Sjedinjenih Američkih Država, kada je džinovski avion sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć 7. juli 2013. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog krila, u dužini od 2,5 metra. To oštećenje je brzo sanirano i program letenja je nastavljen. Švajcarski piloti Andrea Borčberg i Bertran Pikar, zajedno su realizovali ovaj let. Njih dvojica su se smenjivali, dok su leteli preko kontinenta s ovim specifičnim avionom.[21][22]

Unakrsno putovanje HB-SIA po prostoru Amerike počelo je 3. maja 2013. godine, letom iz Mofet Fielda u Mountani, Kalifornija, na internationalni aerodrom u Arizoni. Napravljeni je veći broj letova između američkih gradova, a konačno je sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, 7. jula. Svi letovi su trajali između 19 i 25 časova.[29]

Nakon prvog dela turneje po americi, sletanjem u Feniksu,[1] avion je završio drugu fazu svoga putovanja 23. maja, sletanjem u Dalasu. Ovaj let, koji je obuhvatio 1.541 km, oborio je nekoliko novih svetskih rekorda na daljinu u solarnoj avijaciji.[30][31][32] Solarni impuls HB-SIA je sleteo u Sent Luisu u Misuriju, 4. juna.[33] Zatim je produžio za Vašington 14. juna, sa zaustavljanjem u toku noći u Sinsinatiju, Ohajo, radi zamene pilota i izbegavanja jakog vetra.[34] U Vašington je sleteo 16. juna,[34] gde se zadržao određeno duže vreme, a 6. jula 2013. godine. Solarni impuls HB-SIA je završi svoju planiranu misiju sletanjem na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć 7. jula 2013. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog polukrila, u dužini od 2,5 metra. Smešten je hangar na javni uvid nakon sletanja. U avgustu 2013. godine, je demontiran i transportovan u vazduhoplovnu bazu u Dubendorfu, kojoj je uskladišten u hangaru.[1]

Prototip 2 (HB-SIB)[uredi | uredi izvor]

Planirano je da se u 2011. godini, završi razvoj izgradnja drugog prototipa (HB-SIB), sa hermetičnom kabinom prilagođenom jednom pilotu za dugotrajan neprekidan interkontinentalni, čak i preko Atlantskog okeana.

Solarni impuls 2 (HB-SIB) je posle završetka proizvodnje transportovan kamionom u delovima do aerodroma Pajerne, 9. aprila 2014. godine. Napravio je prvi probni let sa probnim pilotom Markusom Šredelom, u avio bazi Pajerne, 2. juna 2014. godine, bez većih kašnjenja, planom je to trebalo da se realizuje 2013. LET[9][10]

Avion Solarni impuls 2 (HB-SIB) je ispunio očekivanja. On je leteo bez slabosti, bez ikakvog kvara ili problema na svojoj promociji. Pogonjen solarnom energijom leteo je dva časa i petnaest minuta. To je korak bliže prema planiranom cilju, da se obleti svet u martu 2015. godine.[35]

Planirano je da prototip Solarni impuls 2 (HB-SIB), pri ispitivanju u letu, pokaže da je u stanju da neprekidno leti duže od 120 časova, odnosno ukupno 5 dana i 5 noći. Za to vreme je moguće preleteti Pacifik ili Atlantik. Jer njegova brzina je ograničena noću, pošto ne može preći brzinu od 46 km/h, zbog štednje noću akumulirane energije tokom dana. U toku noći, ne smeju ostati potpuno prazne litijumske baterije.

Za potrebe fizičkih ograničenja jednog pilota, kabina je produžena u odnosu na prvi prototip. Virtuelna kabina je takođe razvijena, koja se sastoji od elektronskog nadzora i pripravnosti, povezano sa bazom Pajerna.

Program ispitivanja u letu preko Švajcarske, pre poletanja na svetsku turneju, u martu 2015. godine, sa više stajališta. U toku te misije, planirano je pet zaustavljanja, za zamenu pilota i za medijske intervjue i snimke o ovoj avanturi za svetsku javnost, u šta su uključeni političari i naučnici. Svaka etapa leta traje 3 do 4 dana, što se smatra za maksimalnu podnošljivost za jednog pilota. Počelo je iz regiona zaliva preko Burme, Indije, Kine, Pacifika, SAD, južne Evrope i Severne Afrike, i na kraju do početne tačke polaska oko sveta.[36]

Za razliku od prototipa 1, kojim su upravljali švajcarski konstruktori i piloti Bertran Pikar i Andre Boršberg, kabina ovog drugog prototipa obezbeđuje prostor samo za jednog pilota.[36]

Opis letelice Solarni impuls 2 (HB-SIB)[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls 2 (HB-SIB) ima raspon krila 72 metra, veći od najvećeg svetskog putničkogk aviona, Airbusa A380,[22] ali za razliku od njegove mase od 500 tona, kompozitni Solarni impuls 2 (HB-SIB) ima samo 2,3 tone, nešto više od prosečnog automobila. Poseduje veću kabinu, pod pritiskom i naprednu opremu, uključujući i autopilot, što omogućava duže dnevne transkontinentalne i transokeanske letove.[37] Dodatni kiseonik i razni drugi sistemi podrške životne sredine omogućavaju pilotu krstarenje do nadmorske visine i od 12.000 metara.

Struktura zmaja Solarnog impulsa 2, napravljena je od kompozitnih materijala (karbonskih i fiber vlakana, saćastih sendviča i kompozitne oplate). Donjaka krila, presvučena je elastičnom folijom, a gornjaka krila, trupa i horizontalnog repa, sastoji se od prekrivke, napravljene od solarnih ćelija. Na gornjoj strani krila, trupa i horizontalnog stabilizatora prototipa 2 (HB-SIB) raspoređeno je 17.248 solarnih ćelija, koje preko dana pune litijumske baterije, a one potom napajaju pogonske elektro motore tokom noći. Letelicu pogone četiri elektro-motora, s čime se postiže brzina od 140 km/h. U cilju uštede energije, avion danju penje na visinu do 8.500 m, a noću se spušta na 1.500 m.[20][22][36][38]

Ilustracija konfiguracije pilotirane letelice Solarni impuls

Na krilima, integrisane su četiri motorske gondole, u svakoj je ugrađen elektro–motor razvijen u kompaniji Etel, 70 baterija–akumulatora, sistem za upravljanje sa procesom punjenja i pražnjenja i regulacije temperature. Projektovana je izolacija, tako da zadrži toplotu baterija i obezbedi njihovo funkcionisanje, uprkos niskim temperaturama i od -40 °C, na visini leta do 8.500 m. Svaki motor ima maksimalnu izlaznu snagu od 13 kW. Dvokraka elisa je prečnika od 3,5 m, obrće se brzinom od 200-400 obrtaja u minuti.[20][22]

Operativna istorija letelice Solarni impuls 2 (HB-SIB)[uredi | uredi izvor]

Solar impulse 2 je prvi put javno prikazan na 9. aprila 2014. godine.[39] Njegov prvi let održan je 2. juna 2014. godine, kojim je pilotirao Markus Šerdel.[9][40] Pri tome letu brzina sletanja je bila oko 43 km/h, a popeo se na visinu leta od 5.500 m, a maksimalnu visinu plafon je postigao 28. oktobra 2014. godine.[41]

Letom, obilaženje oko sveta (2015. i 2016)[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls 2 u martu 2015. godine, dostavljen je kompaniji za obnavljanje energije Masdar u Abu Dabiju.[42][43] Počeo je letom obilaženje oko sveta, 9. marta 2015. godine.[7][44] Predviđeno je da se vrati na mesto polaska u avgustu 2015. godine, a kontrolni centar cele misije za obilazak sveta preletom, osnovan je u Monaku, koristeći satelitske veze za neprekidne kontakte u realnom vremenu.[9][45][46]

Letelica trenutno kruži u severnoj hemisferi sveta; najbliži će biti ekvatoru prilikom preleta Honolulula.[45] gde je planiran odmor i smenjivanje pilota Boršhberga i Pikarda, čekajući odgovarajuće vremenske uslove za polijetanje i sletanje na planiranoj trasi.[47] Za većinu svog vremena u vazduhu, Solarni impuls 2 krstari na režimima između 50 i 100 km/h, obično sporije na kraju noćnog leta, kako bi racionalisao ostatak elektro-energije u baterijama.[48] Prelazi Pacifika i Atlantika okeana su najduže deonice leta, a očekuje se da će trajati oko pet dana, u dužini od 8.500 km.[9][48]

Solarni impuls 2 je preleteo Aziju, 31. maja 2015. godine, na početku je svoga puta preko Tihog okeana.[49] Međutim, pogoršanje vremena ga je neplanirano primoralo da sleti 1. juna u Nagoji, u Japanu, gde čeka povoljno vreme da nastavi na put na Havaje.[50] Andreu Boršhberg je 1. jula 2015. godine, oborio rekord za samostalni let, kao i rekord za najduže trajanje leta na daljinu sa ljudskom posadom solarnog aviona. Avion Solarni impuls 2 je stigao na Havaje 3. jula, sa postavljenim rekordima za najduži solarne let na svetu, vremenski i po udaljenosti, kao i najduži samostalni let, bez dosipanja goriva.[13]

Napravljene su nove baterije i instalirane u letelicu. Probni letovi su počeli u februaru 2016. godine,[51] u cilju pripreme za nastavak preleta preko severne hemisfere, u višednevnevnom neprkidnom letenju solarnim pogonom.[52] Povoljno vreme, u aprilu 2016. godine, obezbeđivalo je da avion može nastaviti svoj put, sletanjem u Kaliforniji, 23. aprila. U tom letu, B. Pikard je preko video linka, razgovarao sa Ban Ki-Mun i Doris Lojthard, zvaničnicima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, iz kabine Solarni impuls 2.[53] Dodatne deonice leta su dodate u SAD kako bi Solarni impuls 2 odleteo u Finiks, Arizona, Talsa (Oklahoma), Dejton, Ohajo, Lehigh Valej, Pensilvanija i Njujork, gde stiže 11. juna 2016. godine.[54]

B. Pikard je pilotirao avionom preko Atlantskog okeana; stigao je u Sevilju, Španija, 23. juna 2016. godine.[55] Sledeća stanica bio je Kairo, Egipat, 13. jula,[56] odakle se uputio ka konačnoj destinaciji, Abu Dabiju, gde se prizemljio 26. jula i tako u 17 etapa kompletirao put oko sveta. Put je trajao 16 meseci tokom kojih je pređeno više od 42.000 km. Ovo je prvi put da je neka letelica pogonjena isključivo na solarni pogon uspela da napravi put oko sveta.[57]

Detaljna putanja leta[44][58][uredi | uredi izvor]

Deonica Start[59] Poletanje Sletanje Trajanje leta Rastojanje Pros. brzina Max. visina Pilot / Beleške
1 9. mart 03.12 Ujedinjeni Arapski Emirati Abu Dabi , UAE Oman Maskat, Oman 13 h 1 min 772 km 59,2 km/h 6.383 m Andreu Boršhberg[60]
2 10. mart 02.35 Oman Maskat, Oman Indija Ahmedabad, Indija 15 h 20 mins 1.593 km 103,9 km/h 8.874 m B. Pikard[61]
3 18. mart 01.48 Indija Ahmedabad, Indija Indija Varanasi, Indija 13 h 15 min 1.170 km 88,3 km/h 5.182 m Andreu Boršhberg[62]
4 18. mart 23.52 Indija Varanasi, Indija Mjanmar Mandalej, Mjanmar 13 h 29 min 1.536 km 113,9 km/h 8.230 m B. Pikard[63]
5 29. mart 21.06 Mjanmar Mandalej, Mjanmar Kina Čungking, Kina 20 h 29 min 1.636 km 79,9 km/h 8.634 m B. Pikard[64]
6 20. april 22.06 Kina Čungking, Kina Kina Nanking, Kina 17 h 22 min 1.384 km 79,7 km/h 4.270 m B. Pikard[65]
7 30. maj 18.39 Kina Nanking, Kina Japan Nagoja, Japan 44 h 9 min 2.942 km 66,6 km/h 8.634 m A. Boršhberg. [b][50]
8 28. jun 18.03 Japan Nagoja, Japan Sjedinjene Američke Države Barbers Pojnt Hausing (Havaji), SAD 117 h 52 min 8.924 km 75,7 km/h 8.634 m A. Boršhberg[11][50][66]
9 21. april 2016. 16.15 Sjedinjene Američke Države Barbers Pojnt Hausing (Havaji), SAD Sjedinjene Američke Države Mauntin Vju (Kalifornija) SAD 62 h 29 min 4.086 km 65,4 km/h 8.634 m B. Pikard[67]
10 2. maj 12.03 Sjedinjene Američke Države Mauntin Vju (Kalifornija) SAD Sjedinjene Američke Države Finiks, AZ, SAD 15 h 52 min 1.113 km 70,2 km/h 6.706 m A. Boršhberg[v][68]
11 12. maj 11.05 Sjedinjene Američke Države Finiks, AZ, SAD Sjedinjene Američke Države Talsa (Oklahoma), SAD 18 h 10 min 1.570 km 86,4 km/h 6.706 m B. Pikard[69]
12 21. maj 09.22 Sjedinjene Američke Države Talsa (Oklahoma), SAD Sjedinjene Američke Države Dejton, SAD 16 h 34 min 1.113 km 67,2 km/h 6.401 m A. Boršhberg[70]
13 25. maj 08.02 Sjedinjene Američke Države Dejton, SAD Sjedinjene Američke Države Lehigh Valej, SAD 16 h 49 min 1.044 km 62,2 km/h 4.572 m A. Boršhberg[71]
14 11. jun 03.18 Sjedinjene Američke Države Lehigh Valej, SAD Sjedinjene Američke Države Njujork, SAD 4 h 41 min 265 km 56,6 km/h 915 m A. Boršhberg[72]
15 20. jun 06.30 Sjedinjene Američke Države Njujork, SAD Španija Sevilja, Španija 71 h 8 min 6.265 km 88,1 km/h 8.534 m B. Pikard[73]
16 11. jul 04.20 Španija Sevilja, Španija Egipat Kairo , Egipat 48 h 50 min 3.745 km 76,7 km/h 8.534 m A. Boršhberg[74]
17 23. jul 23.28 Egipat Kairo , Egipat Ujedinjeni Arapski Emirati Abu Dabi , UAE 48 h 37 min 2.694 km 55,4 km/h 8.534 m B. Pikard[75]
Ukupno 558 h 7 min 42.438 km 76,0 km/h 8.874 m

Ljudski resursi i kooperanti u programu[uredi | uredi izvor]

Program, koji je počeo u 2003. godini, angažovao je u direktno učešće 65 ljudi u 2009. godini. Pored toga, program je podržavalo ga je oko pedeset kooperanata, istraživačkih institucija i malih i srednjih preduzeća.

  • Glavni partneri: Solvay, Omega i Dojče bank,
  • Zvanični partneri: Bayer MaterialScience, Altran i Swisscom.

Prosvetnoj naučnoj instituciji franc. L'École polytechnique fédérale de Lausanne (EPFL), zvanični su naučni konsultanti, Altran i Daso Avioni.

Solarni impuls pod pokroviteljstvom Evropske komisije, od aprila 2008. godine.

Porodica Pikard ima veoma bogatu istraživačku tradiciju u oblasti avijacije: kapsula pod pritiskom i prvi meteorološki balon (Ogist Pikard), rekord porinutog batiskafa (Jakus Pikard), a prvi neprekidni let oko sveta sa balonom (Bertrand Pikard).[3]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls 2, na aerodromu u Paiernu u novembru 2014. godine.
Karakteristike prototipova aviona Solarni impuls
PROTOTIPOVI
Parametri HB-SIA[18][20][22] HB-SIB[9][10]
Posada dvoje jedan
Maksimalna masa 1.600 kg 2.300 kg
Razmah krila 63,40 m 72 m
Površina krila 200 m² 269,5 m²
Vitkost krila 20 20
Odnos 8 kg/m² 8,5 kg/m²
Dužina 21,85 m 21,85 m
Visina 6,40 m 6,40 m
Maksimalna brzina ? km/h 140 km/h
Brzina krstarenja 70 km/h 90 km/h
Brzina poletanja 35 km/h 35 km/h
Eksplotacioni plafon leta 8.500 m 8.500 m
Mah plafon leta 12.000 m 12.000 m
Pogon četiri motora 4 h 7,36 kW 4 h 13 kW
prečnika 3,5 metra 3,5 metra
Li-Po baterije Masa 400 kg 633 kg
spefični kapacitet inergije 200 Wh/kg 260 Wh/kg
Solarne baterije monokristalne

foto–naponske ćelije 22,5%

11.628 ukupno

10.748 na krilu

17.248 ukupno
pokrivaju površinu 200 + m² 269,5 + m²
daju snagu 45 kW 66 kW

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ To je približan nivo raspoložive energije, sa kojom su Braća Rajt prvi put poleteli 1903. godine.[18]
  2. ^ Deonica 7 je planirana da traje 144 sati leta od Nanking, Kina do Havaja SAD 9.132 km. Pogoršanje vremena u Nagoji, Japan, poremetilo je ovaj plan.[50]
  3. ^ Destinacije po srednjoj Americi biće određene tek pre poletanja iz Finiksa.[68]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g CARDWELL, DIANE (1. 5. 2013). „Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff” 
  2. ^ BROWNE, MALCOLM W. (21. 3. 1999). „A Speck in the Sky” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 8. 6. 2015. „A Speck in the Sky” 
  3. ^ a b Piccard, Bertrand (21. 3. 2014). „What is Solar Impulse ?” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Arhivirano iz originala 01. 11. 2014. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. „What is Solar Impulse ?” 
  4. ^ a b v g d Cowell, Alan (8. 7. 2010). „Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours” 
  5. ^ „Across America” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. 2013. Arhivirano iz originala 29. 6. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Across America” 
  6. ^ „Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing” (na jeziku: (jezik: engleski)). engadget. 6. 7. 2013. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing” 
  7. ^ a b v BATRAWY, AYA (9. 3. 2015). „Solar-powered plane takes off for flight around the world” (na jeziku: (jezik: engleski)). news.yahoo. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solar-powered plane takes off for flight around the world” 
  8. ^ Naser Al Wasmi (25. 9. 2014). „Pilots to take off from Abu Dhabi for historic solar-powered flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). thenational. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Pilots to take off from Abu Dhabi for historic solar-powered flight” 
  9. ^ a b v g d đ e „Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2” (na jeziku: (jezik: francuski)). 20minutes. 2. 6. 2014. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2” 
  10. ^ a b v g Chatelais, Evelyne (02-06-2014). „Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar” (na jeziku: (jezik: francuski)). franceinfo. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ a b „Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada” (na jeziku: (jezik: srpski)). rts. 29. 6. 2015. Pristupljeno 29. 7. 2015. „Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada” 
  12. ^ „Pilot Solarnog impulsa oborio rekord u solo letu” (na jeziku: (jezik: srpski)). rts. 2. 7. 2015. Pristupljeno 2. 7. 2015. „Pilot Solarnog impulsa oborio rekord u solo letu” 
  13. ^ a b Lackey, Katharine (3. 7. 2015). „Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). usatoday. Pristupljeno 4. 7. 2015. „Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight” 
  14. ^ a b Paur, Jason (7. 7. 2010). „Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)” (na jeziku: (jezik: engleski)). wired. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)” 
  15. ^ „Solar plane completes first international flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). cnet. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar plane completes first international flight” 
  16. ^ „Across America” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Arhivirano iz originala 29. 06. 2013. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Across America” 
  17. ^ Pollicino, Joe (6. 7. 2013). „Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing” (na jeziku: (jezik: engleski)). engadget. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing” 
  18. ^ a b v g „Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Arhivirano iz originala (pdf) 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse” 
  19. ^ „Solar Impulse moteur de la recherche” (na jeziku: (jezik: francuski)). Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar Impulse moteur de la recherche” 
  20. ^ a b v g „Solar Impulse en bref” (na jeziku: (jezik: francuski)). solarimpulse. Arhivirano iz originala 28. 05. 2015. g. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar Impulse en bref” 
  21. ^ a b „Solarni avion završio svoj put” (na jeziku: (jezik: srpski)). b92-Tanjug. 7. 7. 2013. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solarni avion završio svoj put” 
  22. ^ a b v g d đ Dugdale, Addy (5. 23. 2007). „Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane” (na jeziku: (jezik: engleski)). gizmodo. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  23. ^ „"Solar Impulse: Premier vol international réussi pour l’avion solaire” (na jeziku: (jezik: francuski)). planet-techno-science. 14. 5. 2011. Pristupljeno 8. 6. 2015. „"Solar Impulse: Premier vol international réussi pour l’avion solaire” 
  24. ^ Osha Gray Davidson (5. 13. 2011). „Solar-Powered Airplane Makes Historic Flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). forbes. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solar-Powered Airplane Makes Historic Flight”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ Niles, Russ (15. 5. 2011). „Solar Impulse Crosses Border” (na jeziku: (jezik: engleski)). avweb. Arhivirano iz originala 19. 05. 2011. g. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solar Impulse Crosses Border” 
  26. ^ Spinnael, David (12. 6. 2011). „A SETBACK FOR SOLAR IMPULSE: THE SOLAR PLANE FAVOURS SAFETY AND HEADS BACK TO BRUSSELS” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightlevel. Pristupljeno 8. 6. 2015. „A SETBACK FOR SOLAR IMPULSE: THE SOLAR PLANE FAVOURS SAFETY AND HEADS BACK TO BRUSSELS” 
  27. ^ REUTERS (6. 15. 2011). „Solar powered plane arrives in Paris” (na jeziku: (jezik: engleski)). jpost. Pristupljeno 8. 6. 2015. „Solar powered plane arrives in Paris”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ „Solar Impulse’s HB-SIA obtains two new world records” (na jeziku: (jezik: engleski)). „Solar Impulse’s HB-SIA obtains two new world records”  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  29. ^ „Solar plane leaves Calif. on cross-country trip” (na jeziku: (jezik: engleski)). joplinglobe. Pristupljeno 9. 6. 2015. „Solar plane leaves Calif. on cross-country trip” 
  30. ^ „Solar plane completes 2nd leg of trip in Texas” (na jeziku: (jezik: engleski)). bigstory.ap. May. 23, 2013. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. „Solar plane completes 2nd leg of trip in Texas”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  31. ^ Chow, Denise (23. 5. 2013). „Solar Plane Completes Longest Leg of Cross-Country Flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). /news.yahoo. Pristupljeno 9. 6. 2015. „Solar Plane Completes Longest Leg of Cross-Country Flight” 
  32. ^ „FAI Record ID #16815” (na jeziku: (jezik: engleski)). fai. 30. 4. 2012. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 6. 2015. „FAI Record ID #16815” 
  33. ^ „Solar Impulse lands in St Louis in trans-America bid” (na jeziku: (jezik: engleski)). bbc. 4. 6. 2013. Pristupljeno 10. 6. 2015. „Solar Impulse lands in St Louis in trans-America bid” 
  34. ^ a b „Solar Impulse plane reaches Washington Dulles” (na jeziku: (jezik: engleski)). bbc. 16. 6. 2013. Pristupljeno 10. 6. 2015. „Solar Impulse plane reaches Washington Dulles” 
  35. ^ Chatelais, Evelyne (02-06-2014). „Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar” (na jeziku: (jezik: francuski)). franceinfo. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  36. ^ a b v Ranc, Agathe (02-06-2014). „Premier vol réussi pour Solar Impulse 2” (na jeziku: (jezik: francuski)). franceinfo. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Premier vol réussi pour Solar Impulse 2”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  37. ^ „Major steps” (na jeziku: (jezik: engleski)). info.solarimpulse. Arhivirano iz originala 10. 06. 2015. g. Pristupljeno 10. 6. 2015. „Major steps” 
  38. ^ Palmer, Jason (3. 12. 2009). „Record solar plane's first hop” (na jeziku: (jezik: engleski)). news. Pristupljeno 7. 6. 2015. „Record solar plane's first hop” 
  39. ^ „Building a Solar Airplane” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. 18. 2. 2015. Arhivirano iz originala 13. 04. 2014. g. Pristupljeno 10. 6. 2015. „Building a Solar Airplane” 
  40. ^ Amos, Jonathan (2. 6. 2014). „Solar Impulse 2: Plane makes inaugural flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). bbc. Pristupljeno 10. 6. 2015. „Solar Impulse 2: Plane makes inaugural flight” 
  41. ^ Solar Impulse Flies Aircraft For Round-the-World Attempt". Aviation Week & Space Technology. 9 June. (2014). pp. 14. Prvi Night Flight završen je 26. oktobra 2014. godine
  42. ^ „Solar Impulse 2, the #RTW Solar Airplane” (na jeziku: (jezik: engleski)). info.solarimpulse. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar Impulse 2, the #RTW Solar Airplane” 
  43. ^ „Our Adventure” (na jeziku: (jezik: engleski)). info.solarimpulse. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Our Adventure” 
  44. ^ a b SCHRECK, ADAM (20. 1. 2015). „Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan” (na jeziku: (jezik: engleski)). finance.yahoo. Arhivirano iz originala 1. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan” 
  45. ^ a b Mudallal, Zainab (16. 1. 2015). „This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh” (na jeziku: (jezik: engleski)). qz. Pristupljeno 15. 6. 2015. „This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh” 
  46. ^ author: Gregory Hollings (23. 2. 2015). „Solar Impulse launches Mission Control Center in Monaco” (na jeziku: (jezik: engleski)). abb-conversations. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar Impulse launches Mission Control Center in Monaco” 
  47. ^ Molko, David (15. 5. 2015). „Solar-powered plane on round-the-world flight gets stuck in China” (na jeziku: (jezik: engleski)). edition.cnn. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar-powered plane on round-the-world flight gets stuck in China” 
  48. ^ a b Keyrouz, Wissam (7. 3. 2015). „Solar plane revs up for historic round-the-world flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). news.yahoo. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar plane revs up for historic round-the-world flight” 
  49. ^ Amos, Jonathan (31. 5. 2015). „Solar Impulse plane begins Pacific crossing” (na jeziku: (jezik: engleski)). bbc. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar Impulse plane begins Pacific crossing” 
  50. ^ a b v g „Leg 7 of 13 – Nanjing, China to Nagoya, Japan”. Solar Impulse. ; "Solar Impulse touches down on unscheduled Japan stop", The Sun Daily (Malaysia), 2 June 2015
  51. ^ „Solar Impulse plane makes first maintenance flight in Hawaii” (na jeziku: (jezik: engleski)). phys.org. 28. 2. 2016'. Pristupljeno 29. 6. 2016. „Solar Impulse plane makes first maintenance flight in Hawaii”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  52. ^ Naser Al Wasmi (8. 1. 2016). „Solar Impulse headed back to Abu Dhabi the long way round” (na jeziku: (jezik: engleski)). thenational. Pristupljeno 29. 6. 2016. „Solar Impulse headed back to Abu Dhabi the long way round” 
  53. ^ Morosini, Marco (4. 28. 2016). „A majestic solar dragonfly landed in San Francisco - Is this the future?” (na jeziku: (jezik: engleski)). huffingtonpost. Pristupljeno 29. 6. 2016. „A majestic solar dragonfly landed in San Francisco - Is this the future?”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  54. ^ Rice, Doyle (11. 6. 2016). „Solar Impulse 2 lands in New York City, final U.S. destination” (na jeziku: (jezik: engleski)). usatoday. Pristupljeno 29. 6. 2016. „Solar Impulse 2 lands in New York City, final U.S. destination” 
  55. ^ Amos, Jonathan (23. 6. 2016). „Solar Impulse completes Atlantic crossing with landing in Seville” (na jeziku: (jezik: engleski)). bbc. Pristupljeno 29. 6. 2016. „Solar Impulse completes Atlantic crossing with landing in Seville” 
  56. ^ Amos, Jonathan. „Solar Impulse: Zero-fuel plane lands in Cairo”. BBC. Pristupljeno 29. 7. 2016. 
  57. ^ „Solar Impulse completes historic round-the-world trip”. BBC. Pristupljeno 29. 7. 2016. 
  58. ^ „Solar Impule RTW” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Arhivirano iz originala 02. 06. 2015. g. Pristupljeno 15. 6. 2015. „Solar Impule RTW” 
  59. ^ All start times are given as UTC, and all start dates are 2015.
  60. ^ „Leg 1 of 13 – Abu Dhabi, United Arab Emirates to Muscat, Oman”. Solar Impulse. 
  61. ^ „Leg 2 of 13 – Muscat, Oman to Ahmedabad, India”. Solar Impulse. 
  62. ^ „Leg 3 of 13 – Ahmedabad to Varanasi, India”. Solar Impulse. 
  63. ^ „Leg 4 of 13 – Varanasi, India to Mandalay, Myanmar”. Solar Impulse. 
  64. ^ „Leg 5 of 13 – Mandalay, Myanmar to Chongqing, People's Republic of China”. Solar Impulse. 
  65. ^ „Leg 6 of 13 – Chongqing to Nanjing, People's Republic of China”. Solar Impulse. 
  66. ^ „Leg 8 of 13 – Nagoya, Japan to Phoenix, USA”. Solar Impulse. 
  67. ^ „Leg 9 of 13 – Hawaii to Phoenix, USA”. Solar Impulse. Arhivirano iz originala 2. 6. 2015. g. Pristupljeno 13. 6. 2015. 
  68. ^ a b „Leg 10 of 13 – Phoenix, USA to Mid-USA”. Solar Impulse. 
  69. ^ „Leg 11 of 13 – Mid-USA to New York, USA”. Solar Impulse. 
  70. ^ „Leg 12 of 13 – New York, USA to Europe/Africa”. Solar Impulse. 
  71. ^ „Leg 13 of 13 – Europe/Africa to Abu Dhabi, United Arab Emirates”. Solar Impulse. 
  72. ^ „A Historic flight over the Statue of Liberty” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Pristupljeno 29. 6. 2016. „A Historic flight over the Statue of Liberty” 
  73. ^ „The Atlantic Crossing is completed!” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Pristupljeno 29. 6. 2016. „The Atlantic Crossing is completed!” 
  74. ^ „Leg 16: Seville to Cairo” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Pristupljeno 13. 7. 2016. „Leg 16: Seville to Cairo” 
  75. ^ „Leg 17: Cairo to Abu Dhabi” (na jeziku: (jezik: engleski)). solarimpulse. Pristupljeno 29. 7. 2016. „Leg 17: Cairo to Abu Dhabi” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Solarni impuls na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соларни_импулс&oldid=27009704”