Spasenija Pata Marković
| Spasenija Pata Marković | |
|---|---|
 Spasenija Pata Marković sa ćerkom Ljubicom 1903. g. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Spasenija Pata Marković |
| Datum rođenja | 31. decembar 1881. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 1974. (92/93 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, SFR Jugoslavija |
Spasenija Pata Marković (Beograd, 31. decembar 1881 — Beograd, 1974) srpska je autorka. Ona je napiasala do sada najobimniju zbirke kulinarskih recepata u Srbiji. Ova kulinarska knjiga je objavljena 1939. godine pod naslovom „Moj kuvar”, a kasnije je bila poznatija kao „Patin kuvar”. Godine 1956. u izdanju izdavačkog preduzeća Narodna knjiga prema „Patinom kuvaru” objavljen je „Veliki narodni kuvar”, koji je doživeo 20-ak izdanja. U uvodu ovog izdanja piše: „Ova knjiga rađena je prema poznatoj knjizi 'Moj kuvar' koji je pre rata izdala 'Politika', a sredila Spasenija-Pata Marković”.[1] Veliki narodni kuvar sadrži sve recepte predratnog izdanja pomenute knjige, uz još neke savete.[2]
Neki istoričari svrstavaju Spaseniju Patu Marković među prve učene žene u Srbiji, koje su se borile za izjednačavanje prava žena i muškaraca.[3]
Biografija i privatni život
[uredi | uredi izvor]Spasenija Pata Marković rođena je kao Spasenija Đurić. 31. decembra 1881. godine. Patin otac, Dimitrije Đurić, bio je general, vojni ministar i član Srpske akademije nauka, dok je njena majka Persida bila ćerka Dimitrija Matića, doktora filozofije i ministra pravde i prosvete,[2] člana Društva srpske slovesnosti.[4] Zahvaljujući ovakvom poreklu Spasenija je dobila prvorazredno vaspitanje i obrazovanje. Školovala se u Beču, gde je završila čuvenu školu za domaćice i postala vrsna kuvarica,[2] a pored veštine vođenja domaćinstva stekla je i vrhunske manire komuniciranja u društvu.[3]
Po povratku iz Beča Spasenija se udala za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu, rođenu 1902. i sina Dušana, rođenog 1904. godine (Patin sin Dušan bio je konjičkog majora i njega su 1943. Nemci ubili na Banjici).[4] Kasnije se udala za doktora Zorana Markovića. U periodu posle Drugog svetskog rata živela je okružena porodicom i doživela je duboku starost. Umrla je u Beogradu krajem 1974. godine.[3]
Profesionalni život
[uredi | uredi izvor]Kao jedna od malobrojnih učenih i modernih žena u Srbiji toga doba Spasenija Pata Marković je svoju prvu zbirku recepata pod nazivom „Kuvar i savetnik” izdala još 1907. kada je pisanje kuvarskih knjiga bilo veoma popularno. Bila je upraviteljica Domaćičkog tečaja Beogradskog ženskog društva i Ženske zanatske škole, u kojoj je širila svoje stavove i ideje donete iz Beča. Život u austrijskoj metropoli naveo ju je da propagira evropski način života u zemlji i načelo da Srpkinje treba da završavaju škole i oslobode se ropstva koje oko njih stvaraju kuhinjski zidovi. Bila je i veliki pobornik moderne medicine.[2] Vodila je i jedinstvenu menzu u kojoj se svakog dana hranilo sto osoba, pretežno školske dece. Bila je i aktivna članica Kola srpskih sestara.[3]
Godine 1937. počinje u dnevnom listu Politika da uređuje kolumnu za domaćice, od koje je dve godine kasnije, 1939. nastala njena čuvena knjiga „Moj kuvar”, koji je vrlo brzo postao poznat kao „Patin kuvar”.[2]
Do početka Drugog svetskog rata, Spasenija Pata Marković je objavila je tri Kuvara i 15 svezaka raznih recepata.[3]
U javnosti je zabeleženo da je tokom rata u svojoj kući skrivala jevrejsku decu, ali i da su napredne ideje i buržoasko poreklo po završetku rata doveli do njenog hapšenja, sva njena imovina je nacionalizovana, a ime izopšteno iz javnog života. Sve što je imalo veze s Patom zabranjeno je i prikrivano, pa se i njen kuvar skrivao na policama a sva naredna izdanja, objavljena posle 1945. godine potpisana su samo sa „SM”.[2] Međutim, kako je bila jedina školovana domaćica dozvoljeno joj je da radi, da vodi škole za žene i uči ih lepom ponašanju, manirima za stolom i osnovama građanske kuhinje, prilagođene „radnom svetu“.[3]
Prvo zabranjeno kulinarsko štivo
[uredi | uredi izvor]Zbog svojih naprednih ideja Spasenija Pata Marković doživljavana je kao svojevrsni disident i pre Drugog svetskog rata.[5] Smetala je mnogim pripadnicima srpske konzervativne struje, jer je za kratko vreme postala popularna, šireći ideju da je moderna Srbija moguća.[6]
Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka redovno je, jednom nedeljno, izlazila Patina čitanka za domaćice. Izlazila je i u vreme šestojanuarske diktature (trajala je od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine) kada je, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, Čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici kroz recepte ironično govorio o kralju i diktaturi. Zbog toga je i ovaj nedeljnik zabrnjen, a Srbija, odnosno Jugoslavija, je postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.[6]
Kolumna u „Politici”
[uredi | uredi izvor]Popularnost je Spasenija Pata Marković stekla kao autorka kolumne u listu Politika „Dobra kujna za dobre domaćice“. Godine 1937. počela je da uređuje svakodnevnu rubriku „Jelovnik za danas“. Pozivala je čitateljke iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije da šalju recepte zaboravljenih starih jela i specifičnih jela kraja u kome žive i na taj način je sakupila ogromnu, vrednu riznicu kulinarskih specijaliteta koje je brižljivo proučavala, lično isprobavala s najboljim beogradskim kuvarima i poslastičarima, a potom ih uobličavala i činila svakom razumljivim. Patina popularnost među čitateljkama bila je velika. Redakcija Politike je primala hiljade pisama, a u mnogim porodicama se kuvalo po jelovniku koji im je za taj dan predlagala gospođa Marković. Njena želja je bila da čitateljke, pored saveta o kuvanju, dobiju i sva znanja o higijeni ishrane, o hranljivoj i kalorijskoj vrednosti namirnica koja je o ishrani i zdravom životu tadašnja nauka mogla da ponudi.[3]
Patin kuvar
[uredi | uredi izvor]Godine 1939. Spasenija Pata Marković objavila je sada već čuvenu kuvarsku knjigu sa više od 4000 recepata, tradicionalni srpski kuvar, koji je pored preporuke dobrih jela, obogaćen je i ponekim Patinim savetom o boljem životu, koji je donela iz naprednijeg sveta. Nazvala ju je „Moj kuvar”, a narod ga je vremenom prozvao „Patin kuvar”. Iako je „Patin Kuvar” osporavan u piosleratnom periodu, Patina ćerka Ljubica (koja je radila u Narodnoj biblioteci Srbije) je u posleratnom periodu ponovo priredila i modernizovala ovu knjigu,[4] a izdavačko preduzeće „Narodna knjiga”, kako je bilo navedeno „zbog velikog interesovanja”, objavilo ju je 1956. godine kao „Veliki narodni kuvar”,[2] koji je doživeo desetine izdanja i koji je preveden na nekoliko jezika.
Uticaj u savremenom društvu
[uredi | uredi izvor]Spasenija Pata Marković spada među malobrojne srpske žene s kraja 19. i u prve polovini 20. veka koje su emancipovale svoj spisateljski, naučni, filozofski, slikarski, arhitektonski, medicinski ili dar za humanitarni rad. Njena sfera delovanja bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostala je i posle osam decenija sveta kuhinjska literatura, takoreći „Biblija” srpskih domaćica.[3] Vreme i zabrane mu nisu mogle ništa i „Patin kuvar” se i dalje štampa, koristi i prenosi s kolena na koleno.[2]
Veliki beogradski hroničar Branislav Nušić ovako je pisao o Spaseniji Pati Marković:[3]
| „ | Ministarska ćerka bila je prva učena domaćica, sa diplomom najpriznatije Bečke škole za vođenje domaćinstva. Znanje koje je stekla u carskom gradu, odlučila je da iskoristi za opšte dobro svojih sunarodnica. Želela je da naše dame nauči kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna, na koji način da vode kuću i da shvate zbog čega je potrebno da domaćica postane ugledno zanimanje. Želela je da Srbiju približi svetu i svet Srbiji. Već 1907. godine, po principima bečkih i mađarskih domaćinstava, objavila je prvi – „Kuvar i savetnik”.
(...) Od kada uđete u njen dom vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači. |
” |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Veliki narodni kuvar 1959, str. 1
- ^ a b v g d đ e ž Jokić-Stamenković, Dragana (04. 03. 2018). „Zabranjeni kuvar začet na stranicama „Politike””. Politika (on-lajn izdanje). Pristupljeno 07. 05. 2018.
- ^ a b v g d đ e ž z Popović, Petar Peca. „Autorka srpske kulinarske biblije”. Veliki Ljudi. Arhivirano iz originala 12. 05. 2018. g. Pristupljeno 07. 05. 2018.
- ^ a b v Ranković, Larisa (30. 12. 2015). „Zanimljive žene familije Nenadović”. Revija Kolubara. Pristupljeno 07. 05. 2018.
- ^ Radojičić, Ivan (24. 02. 2018). „ŽENA ZBOG KOJE JE SRBIJA SVOJEVREMENO ZABRANILA KNJIGU”. Ekspres. Pristupljeno 09. 05. 2018.
- ^ a b „Tužna sudbina najškolovanije srpske domaćice: “Patin kuvar” i danas čuvaju mnoge kuće ne znajući kakvo blago poseduju”. Opanak. 20. 02. 2018. Pristupljeno 09. 05. 2018.
