Pređi na sadržaj

Speleologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Speleološko istraživanje

Speleologija (od grč. σπηλαιου [spelaiou], što znači prirodna pozdemna šupljina)[1] je naučna grana geologije koja se bavi istraživanjem morfologije, nastanka i razvoja jama i pećina. Primarni cilj speleološkog istraživanja je izrada njihovog topografskog nacrta na osnovu merenja dimenzija i pružanja pećinskih kanala, kao i dokumentovanje zapaženih geoloških, morfoloških, hidroloških i drugih svojstava.[1]

Speleologija je interdisciplinarna nauka, kombinuje znanje hemije, biologije, geologije, meteorologije, i kartografije; analizira i prati podzemne vode i puteve.

Reč speleologija prvi put je upotrebio francuz Edvard Alfred Martel na jednom geološkom skupu koji se održao u Francuskoj 1893. godine.[2] On je tada spelologijom nazvao sve delatnosti koje se obavljaju u istraživanju pećina i jama kao što su ulaženje, proučavanje i tumačenje, a koja se obavljaju upotrebom svih raspoloživih tehnika.

Ovakvo jedno istraživanje bi bilo nemoguće bez silaska u speleološke objekte. Silasci se izvode posebnom tehnikom i velikim fizičkim naporom za savladavanje mnogih prepreka u unutrašnjosti zemlje. Pošto je potreban fizički napor kao i psihofizička spremnost uz koje se dolazi do rezultata spelologija se može posmatrati i kao rekreativni sport.

Spelologijom se može baviti amaterski ili profesionalno. Za savladavanje prepreka na koje se nailazi u istraživanju potrebno je, pored dobre fizičke speremnosti i veoma dobro poznavanje tehnika koje se upotrebljavaju u speleologiji. Tehnike kao postavljanje i opremanje vertikalnih delova pećina i jama je kompleksan i veoma naporan posao koji mogu obavljati samo veoma iskusni speleolozi. Iskustva se stiču vremenom a početne osnove na kursevima koje vode i održavaju društva ili savezi.

Naučno istraživanje pećina i jama može se iskoristiti u izgradnji tunela i puteva, u iskorišćavanju podzemnih rezervoara vode za snabdevanje stanovništva, u uređenju pećina za turističke posete i sl.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Do sredine devetnaestog veka naučna vrednost pećina je razmatrana samo u kontekstu njihovog doprinosa drugim granama nauke, a studije pećina su smatrane delom većih disciplina kao što su geografija, geologija ili arheologija. Veoma mali broj studija usredsređenih na same pećine je preduzet pre rada Eduar-Alfreda Martela (1859–1938), 'oca moderne speleologije', koji je svojim opsežnim i dobro publikovanim istraživanjima pećina uveo u Francusku koncept speleologije kao posebne oblasti istraživanja. Godine 1895, Martel je osnovao Speleološko društvo, prvu organizaciju posvećenu nauci o pećinama.

Porast speleologije je direktno povezan sa razvojem sporta pećinarstvo, kako zbog stimulacije javnog interesa i svesti, tako i zbog činjenice da većinu speleološkog terenskog rada sprovode sporti, pećinari.

Međunarodni speleološki kongres predložen je na sastanku u Valansu, Francuska 1949. godine, a prvi put održan 1953. godine u Parizu. Međunarodna unija speleologije (UIS) osnovana je 1965. godine.[3]

Oprema

[uredi | uredi izvor]

Opremu koja se koristi u speleologiji možemo grubo da podelimo na ličnu tehničku, ličnu za boravak u speleološkom objektu i tehničku opremu za opremanje samog objekta.[4]

Prva i osnovna stvar koja mora da se razume kada pričamo o opremi u speleologiji jeste činjenica da se speleolozi u objektima vertikalno kreću isključivo po užetu koje je fiksno postavljeno u objektu. Odnosno za razliku od alpinizma gde se uže koristi za obezbeđivanje u slučaju pada, ono je ovde fiksno postavljeno i speleolog se uz pomoć opreme penje/spušta po njemu. Dalje u tekstu koristićemo termin "speleološki sistem" za fiksno postavljenu užariju. Pad nije normalna stvar, zapravo ako dođe do pada smatra se da je speleolog napravio ozbiljnu grešku u prelasku speleološkog sistema.

Lična tehnička oprema

[uredi | uredi izvor]

Lična tehnička oprema se sastoji od šlema, tehničkog kompleta, donjeg i gornjeg pojasa. Donji pojas je glavni deo opreme koji na koji se kači ostatak opreme. Dizajniran je da bude pre svega robustan i što kompaktniji, kako ne bi ometao speleologa u čestim provačenjima. Gornji pojas omogućava pozicionirnje opreme pri penjanju uz uže. Tehnički komplet se sastoji od pet karabinera, nožne penjalice − malpe ili blokera, grudne penjalice − krola, sprave za spuštanje − desendera, pupkovine i uzengije. Tehnički komplet je ono što omogućava speleologu da se penje, odnosno spušta niz uže. Uz ovo postoji i nožna penjalica − pantin, koja za razliku od već pomenute opreme nije obavezna, već opciona, omogućava lakše penjanje uz uže.

Lična za boravak u objektu

[uredi | uredi izvor]

Lična oprema za boravak u objektu se pre svega sastoji od svetla, aktivnog veša, podkombinezona, kombinezona i uglavnom gumenih čizama.

Svetlo je izuzetno bitno, koriste se gotovo isključivo čeone lampe koje se kače na šlemove, čime ruke ostaju slobodne za ostale poslove. Obavezno se nosi primarno i sekundarno svetlo i sada su to uglavnom led lampe, dok su se ranije koristile i karbidne koje sada izlaze iѕ upotrebe. Bitno je da je odeća od sintetike ili vune, pamuk se nikada ne koriti, a zaštitni kombinezon je takođe od jakog i otpornog sintetičkog platna.

Tehnička oprema za opremanje objekta

[uredi | uredi izvor]

U speleologiji se koristi za opremanje objekta semistatička užarija prečnika 8-10,5 mm, razne vrste sintetičkih gurtni, karabineri kao i

Opremanje objekta

"boltovi" i "spitovi" za pričvršćivanja pločica a samim tim i užeta za stenu.

Cilj opremanja objekta jeste da se užarija pričvrsti na stenu tako da speleolozi mogu da se kreću po objektu na bezbedan način.

Pećinska geologija, hidrogeologija i biologija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Kras (geomorfologija)

Kras je predeo koji ima krečnjak ispod kojeg je došlo do erozije. Pećine se najvećim delom formiraju hemijskom korozijom kroz proces rastvaranja.[5] Korozija ima više načina da se to ostvari, može se desiti na karbonatnim stenama putem hemijskih reakcija, u gipsu i kamenoj soli može se desiti fizički, a u silikatnim stenama i toploj klimi može doći i do raspadanja materijala.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „SOB - Speleologija, pristpup 5. septembar 2012”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  2. ^ Mattes, Johannes (2015-01-01). „Disciplinary identities and crossing boundaries: The academization of speleology in the first half of the twentieth century”. Earth Sciences History (na jeziku: engleski). 34 (2): 275—295. ISSN 0736-623X. doi:10.17704/1944-6187-34.2.275. 
  3. ^ „What is the UIS?”. www.uis-speleo.org. Pristupljeno 2019-04-28. 
  4. ^ Marbach, George; Tourte, Bernard; Alspaugh, Melanie (2002). Alpine Caving Techniques: A Complete Guide to Safe and Efficient Caving (2002 izd.). ISBN 978-3-908495-10-9. 
  5. ^ Bögli, A. (2012-12-06). Karst Hydrology and Physical Speleology (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-642-67669-7. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Speleologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спелеологија&oldid=28813888”