Stilske figure

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Stilske figure su reči i izrazi kojima pripovedači i pesnici obogaćuju književno delo, dajući nova, šira i prenesena značenja.

Hiperbola[uredi]

Preterano uveličavanje radi postizanja većeg efekta u književnosti, naziva se hiperbola. Vrlo često se primenjuje u narodnoj književnosti, u izrazima poput krvca do koljena.

  • Primeri:
    • Suzama je zamutila more, a jaukom ustavila šajke (narodna pesma);
    • Kad je viđeh đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti (Njegoš, Gorski vijenac)**
    • Kako ga udari, iskide mu iѕ ramena glavu (Ciklus o Marku Kraljeviću, Marko Kraljević ukida svadbarinu)**
    • Prebio ga na tri polovine, (Ciklus o Marku Krljeviću,Marko Kraljevic i Musa Kesedžija)**

Kontrast (antiteza)[uredi]

Stilski postupak u kom se nešto poredi po suprotnosti naziva se kontrast. Njegovom primenom, suprotne pojave su jače izražene. Suprotno od poređenja (komparacije). Blisko slovenskoj antitezi.

  • Primeri:
    • Tresla se gora - rodio se miš. (narodna izreka);
    • Na jeziku med, a na srcu jed (narodna izreka)

Kontrast ili antiteza je stilska figura kod koje se pojave i predmeti dovode u vezu pomoću suprotnih osobina i pojedinosti i time paralelno postavljene suprotnosti u antitezi uzajamno pojačavaju značenje i jednog i drugog pojma.

Personifikacija[uredi]

Personifikacija je dobila ime od latinske reči persona što znači osoba, pa bi se na srpski mogla prevesti kao poosobljavanje. Personifikacija je izražajan način kazivanja kojim se predmetima i pojavama pripisuju ljudske osobine.

  • Primeri:
    • Progledale su mi patike (razgovorno)
    • Drvo je obuklo novo odelo bele boje (iz sastava);

Poređenje (komparacija)[uredi]

Poređenje (komparacija) je izražajan način kazivanja kojim se nešto što je manje poznato upoređuje sa nečim poznatijim. Poređenje može biti po sličnosti ili suprotnosti.

  • Primeri:
    • Brz kao strela. (narodna izreka);
    • Vredan kao pčela (narodna izreka)

Epitet[uredi]

Reči koje kazuju najbolja opažanja o određenim predmetima, razgovora, ili pisanja, i ističu neke njihove osobine nazivaju se epiteti. To su najčešće opisni pridevi koji pojačavaju osećanja i ostavljaju jače utiske.

  • Primeri:
    • U svitanje, u pojati niskoj... (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši);
    • ... kao jedno riđe štene njeno. (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši)
    • Grad gradila bjela vila... (Narodna pesma, Vila эida grad)

Onomatopeja[uredi]

Podražavanje glasova i zvukova iz prirode naziva se onomatopeja. Reči: bućnuti, krcnuti, pucketati, fijukati- nazivaju se onomatopejskim rečima.

  • Primeri:
    • Durak huknu, sve zamuknu (Ivan Mažuranić, Agovanje);
    • Krcnu kolac nekoliko puta... (Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića)...

Metafora[uredi]

Jezičko-stilski postupak u kome se iskazuje preneseno značenje po sličnosti naziva se metafora.

  • Primeri:
    • Oj Stojane, jabuko od zlata... (narodna pesma, Ropstvo Janković Stojana);
    • Tužna pesmo, majko stara...-misli se na Srbiju (Oskar Davičo, Srbija)

Kada se metafora proširi na celu jednu sliku, ili čak celo delo, stilska figura se naziva alegorija. Prisutna je u narodnoj pesmi Ljubavni rastanak u kome plavi zumbul i zelena kada predstavljaju zapravo momka i devojku koji su rastavljeni.

  • Primeri:
    • Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu. (narodna pesma, Zidanje Skadra);
    • Vila gnijezdo tica lastavica, vila ga je za devet godina... (narodna pesma, Ropstvo Janković Stojana)
    • Dva cvijeta u bostanu rasla, plavi zumbul i zelena kada... (narodna pesma, Ljubavni bol)

Slovenska antiteza[uredi]

Slovenska antiteza je stilska figura klasična za srpske narodne pesme. Sastoji se od tri dela:

  • pitanja: Oj punice, đevojačka majko,
Ili si je od zlata salila?
Ili si je od srebra skovala?
Ili si je od sunca otela?
Ili ti je Bog od srca dao?'
  • Negativnih odgovora: ''Niti sam je od zlata salila,
''niti sam je od srebra skovala,
niti sam je od sunca otela'
  • jednog tačnog odgovora: već mi je Bog od srca dao.

(Narodna pesma, Ženidba Milića barjaktara)

Ironija[uredi]

Stilska figura u kojoj se rečima daje suprotan smisao od onog koje imaju kao svoje osnovno značenje naziva se ironija. Ako u prizvuku ima i zlobe, ili je ironija preterana, dobija se sarkazam.

  • Primer (ironija): Samo ti nastavi da se svađaš! (u stvari: Prestani da se svađaš!)
  • Primer (sarkazam): Ako`j um`o kamen gristi, mora da se ugojio! (J. J. Zmaj, Tri hajduka )

Alegorija[uredi]

Stilska figura u kojoj pesnik u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuje svoje misli i osećanja, drugačije se naziva proširena metafora.

  • Primer: „Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je žalim, prežalit ne mogu." - odlomak iz pesme zidanje Skadra

Alegorija predstavlja govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drugačije, a ne rečima koje ih direktno izražavaju, slikovit govor, slikovito objašnjenje pojmova i misli.

Gradacija[uredi]

Gradacija je stilska figura, pesnički izraz u kojoj pesnik postupno ređa slike po jačini doživljavanja od najslabije do najjače ili obrnuto.

  • Primer:
Za Đurđem je kosu odrezala,
Za đeverom lice izgrdila,
A za bratom oči izvadila...-iz narodne lirske pesme "Najveća je žalost za bratom"

Anafora[uredi]

Anafora je stilska figura koja predstavlja iznošenje spreda, ponavljanje istih reči na početku rečenice i rečeničnih delova.

  • Primer: Zbogom žitku moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! (Branko Radičević, Kad mligijah umreti)

Epifora[uredi]

To je stilska figura koja predstavlja ponavljanje jedne ili više reči na kraju rečenice - suprotno od anafore.

Eufemizam[uredi]

To je stilska figura kojom se neki izraz zamenjuje drugim, ali u blažem obliku, zbog bontona, društvenih, religioznih, političkih, propagandnih i drugih razloga. Suprotno od hiperbole.

  • Primeri: poslao ga na onaj svet - ubio ga, laka dama - prostitutka, premazan svim bojama - preispoljni prevarant, propustiti kroz šake - pretući, zahlađenje odnosa - početak neprijateljstva, humanitarna intervencija - ratna agresija, mirovne snage - okupatorska vojska.

Simbol[uredi]

Simbol je stilska figura kojom se konkretnom predmetu pridaju simbolična značenja. Jedan simbol može imati više značenja.

  • Primeri:
    • nebo - simbol mira, slobode, beskonačnosti...
    • bela boja - simbol nevinosti, čistote, dobrote...
    • srp i čekić - simbol komunizma, socijalizma, rada...
    • krst - simbol hrišćanstva, vernosti...
    • davidova zvezda - simbol judaizma...
    • podignuta pesnica - pobuna, nezadovoljstvo, revolt, neposlušnost...
    • kukasti krst - nacizam
    • srce - ljubav, lepo osećanje
    • žuta ruža - ljubomora

Adinaton[uredi]

Adinaton (grč. αδύνατος — nemoguć; a- — bez, dynasthai — moguć) je stilska figura u kojoj se hiperbola dovodi do granica nemogućeg.

  • Primer: Kad na vrbi rodi grožđe.(narodna izreka)

Metonimija[uredi]

Metonimija je stilska figura koja označava prenesena značenja reči. Nastaje kada se neki pojam(predmet) izražava nekim drugim pojmom koji je sa njim povezan u logičnoj(prostornoj, vremenskoj, uzročnoj) vezi.

  • Primer: Kad ustane kuka i motika -misli se na ljude koji rade kukom i motikom (narodna epska pesma Početak bune protiv dahija)