Stilske figure

Stilske figure su reči i izrazi kojima pripovedači i pesnici obogaćuju književno delo, dajući nova, šira i prenesena značenja.

Preterano uveličavanje radi postizanja većeg efekta u književnosti, naziva se hiperbola. Vrlo često se primenjuje u narodnoj književnosti, u izrazima poput krvca do koljena.

Primeri:
- Suzama je zamutila more, a jaukom ustavila šajke (narodna pesma);
- Kad je viđeh đe se smije mlada, svijet mi se oko moje glave glave vrti (Njegoš, Gorski vijenac);
- Kako ga udari, iskide mu iz ramena glavu (Ciklus o Marku Kraljeviću, Marko Kraljević ukida svadbarinu);
- Prebio ga na tri polovine (Ciklus o Marku Kraljeviću, Marko Kraljević i Musa Kesedžija).

Kontrast (antiteza)[uredi | uredi izvor]

Stilski postupak u kom se nešto poredi po suprotnosti naziva se kontrast ili antiteza. Njegovom primenom, suprotne pojave su jače izražene. Suprotno od poređenja (komparacije). Blisko slovenskoj antitezi.

Primeri:
- Tresla se gora - rodio se miš (narodna umotvorina);
- Na jeziku med, a na srcu jed (narodna umotvorina).

Kontrast ili antiteza je stilska figura kod koje se pojave i predmeti dovode u vezu pomoću suprotnih osobina i pojedinosti i time paralelno postavljene suprotnosti u antitezi uzajamno pojačavaju značenje i jednog i drugog pojma.

Personifikacija[uredi | uredi izvor]

Personifikacija je dobila ime od latinske reči persona što znači osoba, pa bi se na srpski mogla prevesti kao poosobljavanje. Personifikacija je izražajan način kazivanja kojim se predmetima i pojavama dodeljuju ljudske osobine.

Primeri:
- Progledale su mi patike (razgovorno);
- Drvo je obuklo novo odelo bele boje (iz sastava).

Poređenje (komparacija)[uredi | uredi izvor]

Poređenje ili komparacija je izražajan način kazivanja kojim se nešto što je manje poznato upoređuje sa nečim poznatijim. Poređenje može biti po sličnosti ili suprotnosti.

Primeri:
- Brz kao strela (narodna umotvorina);
- Vredan kao pčela (narodna umotvorina).

Epitet[uredi | uredi izvor]

Reči koje kazuju najbolja opažanja o određenim predmetima, razgovora, ili pisanja, i ističu neke njihove osobine nazivaju se epiteti. To su najčešće opisni pridevi koji pojačavaju osećanja i ostavljaju jače utiske.

Primeri:
- U svitanje, u pojati niskoj... (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši);
- ... kao jedno riđe štene njeno (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši);
- Grad gradila bjela vila... (Narodna pesma, Vila zida grad)

Onomatopeja[uredi | uredi izvor]

Oponašanje zvukova iz prirode naziva se onomatopeja. Reči: bućnuti, krcnuti, pucketati, fijukati- nazivaju se onomatopejskim rečima.

Primeri:
- Durak huknu, sve zamuknu (Ivan Mažuranić, Agovanje);
- Krcnu kolac nekoliko puta... (Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića).

Metafora[uredi | uredi izvor]

Jezičko-stilski postupak u kome se iskazuje preneseno značenje po sličnosti naziva se metafora.

Primeri:
- Oj Stojane, jabuko od zlata... (narodna pesma, Ropstvo Janković Stojana);
- Tužna pesmo, majko stara... - misli se na Srbiju (Oskar Davičo, Srbija).

Kada se metafora proširi na celu jednu sliku, ili čak celo delo, stilska figura se naziva alegorija. Prisutna je u narodnoj pesmi Ljubavni rastanak u kome plavi zumbul i zelena kada predstavljaju zapravo momka i devojku koji su rastavljeni.

Primeri:
- Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu (narodna pesma, Zidanje Skadra);
- Vila gnijezdo tica lastavica, vila ga je za devet godina... (narodna pesma, Ropstvo Janković Stojana);
- Dva cvijeta u bostanu rasla, plavi zumbul i zelena kada... (narodna pesma, Ljubavni bol).

Slovenska antiteza[uredi | uredi izvor]

Slovenska antiteza je stilska figura klasična za narodne pesme. Sastoji se od tri dela:

pitanja: Oj punice, đevojačka majko,

Ili si je od zlata salila?

Ili si je od srebra skovala?

Ili si je od sunca otela?

Ili ti je Bog od srca dao?'

Negativnih odgovora: ''Niti sam je od zlata salila,

''niti sam je od srebra skovala,

niti sam je od sunca otela'

jednog tačnog odgovora: već mi je Bog od srca dao.

(Narodna pesma, Ženidba Milića barjaktara).

Ironija[uredi | uredi izvor]

Stilska figura u kojoj se rečima daje suprotan smisao od onog koje imaju kao svoje osnovno značenje naziva se ironija. Ako u prizvuku ima i zlobe, ili je ironija preterana, dobija se sarkazam.

Primer (ironija): Ako`j um`o kamen gristi, mora da se ugojio (J. J. Zmaj, Tri hajduka).
Primer (sarkazam): Samo ti nastavi da se svađaš (u stvari: Prestani da se svađaš).

Alegorija[uredi | uredi izvor]

Stilska figura u kojoj pesnik u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuje svoje misli i osećanja, drugačije se naziva proširena metafora.

Primer: Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je žalim, prežalit ne mogu - odlomak iz pesme zidanje Skadra.

Alegorija predstavlja govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drugačije, a ne rečima koje ih direktno izražavaju, slikovit govor, slikovito objašnjenje pojmova i misli.

Gradacija[uredi | uredi izvor]

Gradacija je stilska figura, pesnički izraz u kojoj pesnik postupno ređa slike po jačini doživljavanja od najslabije do najjače ili obrnuto

Primer:

Za Đurđem je kosu odrezala,

Za đeverom lice izgrdila,

A za bratom oči izvadila... - iz narodne lirske pesme "Najveća je žalost za bratom"

Anafora[uredi | uredi izvor]

Anafora je stilska figura koja predstavlja iznošenje spreda, ponavljanje istih reči na početku rečenice i rečeničnih delova.

Zbogom žitku moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče (Branko Radičević, Kad mlidijah umreti).

Epifora[uredi | uredi izvor]

To je stilska figura koja predstavlja ponavljanje jedne ili više reči na kraju rečenice - suprotno od anafore.

Eufemizam[uredi | uredi izvor]

To je stilska figura kojom se neki izraz zamenjuje drugim, ali u blažem obliku, zbog bontona, društvenih, religioznih, političkih, propagandnih i drugih razloga. Suprotno od hiperbole.

Poslao ga na onaj svet - ubio ga, laka dama - prostitutka, premazan svim bojama - preispoljni prevarant, propustiti kroz šake - pretući, zahlađenje odnosa - početak neprijateljstva, humanitarna intervencija - ratna agresija, mirovne snage - okupatorska vojska.

Simbol[uredi | uredi izvor]

Simbol je stilska figura kojom se konkretnom predmetu pridaju simbolična značenja. Jedan simbol može imati više značenja.

Primeri:
- nebo — simbol mira, slobode, beskonačnosti;
- bela boja — simbol nevinosti, čistote, dobrote;
- srp i čekić — simbol komunizma, socijalizma;
- kukasti krst — simbol nacizma, fašizma;
- krst — simbol hrišćanstva, vernosti;
- davidova zvezda — simbol judaizma, jevreja;
- polumesec i zvezda — simbol islama, muslimana;
- podignuta pesnica — pobuna, nezadovoljstvo, revolt, neposlušnost;
- srce — ljubav, lepo osećanje;
- žuta ruža — ljubomora.

Adinaton[uredi | uredi izvor]

Adinaton (grč. αδύνατος — nemoguć (a) - bez, dynasthai - moguć) je stilska figura u kojoj se hiperbola dovodi do granica nemogućeg.

Kad na vrbi rodi grožđe (narodna umotvorina).

Metonimija[uredi | uredi izvor]

Metonimija je stilska figura koja označava prenesena značenja reči. Nastaje kada se neki pojam (predmet) izražava nekim drugim pojmom koji je sa njim povezan u logičnoj (prostornoj, vremenskoj, uzročnoj) vezi.

Kad ustane kuka i motika - misli se na ljude koji rade kukom i motikom (narodna epska pesma Početak bune protiv dahija).

Apostrofa[uredi | uredi izvor]

Apostrofa (grč. ἀποστροφή – „odvratiti se” ili „odustati”) usklična je stilska figura. Pojavljuje se kada se govornik prestaje obraćati publici (npr. u predstavi) i usmerava govor trećoj strani, kao što je suparnički parničar ili neka druga osoba, ponekad odsutna sa scene.

„Ti slavno sunce!” Semjuel Tejlor Kolridž, This Lime Tree Bower.