Pređi na sadržaj

Tajni neprijatelj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tajni neprijatelj
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Secret Adversary
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datumjanuar 1922.
Broj stranica320
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikTajanstveni događaj u Stajlsu
NaslednikUbistvo na terenu za golf

Tajni neprijatelj je drugi objavljeni detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u januaru 1922. u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane izdavačke kuće "The Bodley Head"[1] i u Sjedinjenim Državama od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine.[2][3] Izdanje u Velikoj Britaniji koštalo je sedam šilinga i šest penija,[1] a izdanje u SAD 1,75 dolara.[3]

Knjiga predstavlja likove Tomija i Tapens koji se pojavljuju u još tri Kristina romana i jednoj zbirci kratkih priča. Pet knjiga o Tomiju i Tapens obuhvata spisateljsku karijeru Agate Kristi. Veliki rat je završen, a radnih mesta nema. Prijatelji iz detinjstva Tomi Beresford i Prudens "Tapens" Kauli se sastaju i slažu da započnu sopstveni posao kao Mladi pustolovi. Angažovani su za posao koji ih oboje dovodi u mnoga opasna stanja, susrećući se i sa saveznicima među kojima je i američki milioner u potrazi za svojim sestrom od tetke.

Recenzije su uglavnom bile pozitivne na ovu pustolovinu koja uspeva da sačuva tajnu arhi-zločinaca do samog kraja.

Knjiga je prevedena na srpski. Prvo izdanje iz 2005. prevedeno je kao Tajni neprijatelji, dok je drugo, iz 2020. prevedeno kao Tajni neprijatelj.[4]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

U Prologu, muškarac tiho daje važne papire mladoj Amerikanki jer je veća verovatnoća da će preživeti potapanje RMS Lusitanije u maju 1915.

Godine 1919. u Londonu, demobilisani vojnik Tomi Beresford upoznaje ratnu dobrovoljku Prudens „Tapens“ Kauli. Oboje su bez posla i novca. Oni formiraju agenciju "Mladi pustolovi D.O.O.". Gospodin Vitington je pratio Tapens kako bi joj ponudio. Ona koristi pseudonim "Džejn Fin" što je zaprepastilo Vitingtona. On joj daje 50 funti i onda nestaje. Radoznali, oni se oglašavaju za podatke u vezi sa Džejn Fin.

Oglas daje dva odgovora. Prvi je od gospodina Kartera, koga Tomi prepoznaje kao vođu britanske obaveštajne službe iz svoje ratne službe koji im priča o Džejn Fin na brodu Lusitanija kada je potonuo. Dobila je tajni ugovor za isporuku američkom poslanstvu u Londonu. Preživela je, ali od tada nije pronađen nikakav trag ni o njoj ni o ugovoru čije bi objavljivanje sada ugrozilo britansku vladu. Oni pristaju da rade za njega uprkos njegovim upozorenjima o opasnom gospodinu Braunu. Drugi odgovor je od Džulijusa Heršimera, američkog multimilionera i brata od tetke Džejn Fin koji je odseo u hotelu "Ric". U nameri da je pronađe, on je već zvao Skotland Jard. Inspektor Braun je napravio svoju jedinu sliku Džejn pre nego što ga je pozvao pravi inspektor. I oni udružuju snage sa Džulijusom.

Vitington pominje ime Rita Tapens. Tomi i Tapens je pronalaze među preživelima iz Lusitanije, gospođu Margaret Vandemajer. Vitington i Boris Ivanovič napuštaju Ritin stan kada su stigli do zgrade. Tomi i Džulijus ih prate. Tomi prati Borisa do kuće u Sohu dok Džulijus prati Vitingtona do Bornmuta. Tomi prisluškuje sastanak boljševičkih zaverenika gde biva uhvaćen. On odlaže svoje pogubljenje tvrdeći da je znao za sporazum koji je nestao. Tapens obezbeđuje saradnju sa Albertom, liftombojem iz rezidencije gospođe Vandemejer da dobije posao kao njena sobar i čuje da li Rita pominje gospodina Brauna. Sledeći posetilac je ser Džejms Pil Edžerton. Tokom slobodnog popodneva, Tapens se sastaje sa Džulijusom u "Ricu". Džulijus je pratio Vitingtona do privatne klinike i video ga da se sastaje sa medicinskom sestrom. Oboje su otišli ​​pre nego što je Džulijus uspeo da deluje. Tomi se nije vratio. Tapens govori to gospodinu Karteru. Tapens ubeđuje Džulijusa da zatraži savet od ser Džejmsa. Tapens se vraća u Ritin stan rano i prekida Ritine pripreme za bekstvo. Posle tuče, Tapens primorava Ritu da prizna da zna ko je gospodin Braun. Džulijus i ser Džejms stižu, a gospođa Vandemajer je vrisnula, srušila se i promrmljala „gospodin Braun“ Tapens neposredno pre smrti. Džulijus je pronašao nešto u Ritinom trezoru.

Tražeći gospodina Vitingtona, njih troje zovu dr. Hola sa klinike. Nema ni Vitingtona ni Džejn. Tapens je izjurila napolje pošto je primila telegram koji je potpisao Tomi.

U kući u Sohu, mlada Francuskinja Anet služi obroke Tomiju. On je vezan kako bi bio ubijen na drugom mestu. Anet organizuje njegov bekstvo, ali odbija da napusti kuću. Tomi se vraća u "Ric" pa on i Džulijus prepoznaju Tapensin teleegram kao varku, ali ne uspevaju da je pronađu na datoj adresi. Ser Džejms otkriva Džejn Fin kojoj se vratilo pamćenje nakon nesreće. Ona im govori gde je sakrila sporazum, ali umesto toga pronalaze poruku od gospodina Brauna. U Londonu, Tomi upozorava gospodina Kartera i saznaje da se Tapens udavila. Vraćajući se u "Ric", on i Džulijus su se posvađali pa je Džulijus napustio hotel. Dok je tražio papir za pisanje u Džulijusovoj fioci, Tomi pronalazi Anetinu sliku. Tomi zaključuje da je Džejn Fin koju su upoznali bila nameštaljka da se zaustavi njihova istraga. Tomi dobija izvorni primerak telegrama poslatog Tapens i vidi da je njeno odredište izmenjeno na primerku koji je pročitao. Tomi i Albert nastavljaju do tačnog odredišta.

Tomi otkriva kuću u kojoj su Tapens i Anet. Tapens baca poruku sa svog prozora, a Albert uzvraća odgovor navodeći ime gostionice u kojoj su odseli. Tomi kasnije prima poruku od "Tapens" i shvata ko je gospodin Braun.

Likovi

[uredi | uredi izvor]
  • Tomas Beresford: Tomi, mladi riđi Englez koji se borio u Velikom ratu, dva puta ranjen, smatran sporim, ali postojanim i bistre glave u svom razmišljanju, u najboljem izdanju u teškom stanju. U svojim ranim dvadesetim.
  • Prudens L. Kauli: Tapens, mlada žena sa crnom šišanom kosom, jedno od nekoliko dece konzervativnog arhiđakona, služila je u VAD-u tokom Velikog rata. Ona je savremerna i sa stilom, brza i intuitivna u svom razmišljanju, brzo deluje na svoje zamisli. U svojim ranim dvadesetim.
  • Džulijus P. Heršimer: Milioner iz Amerike, traži svoju sestru od tekte Džejn Fin, devojku koju nikada nije upoznao u Americi zbog porodične svađe. On brzo razmišlja, brzo deluje, a pošto je iz Amerike, nosi pištolj i zna da ga koristi. U svojim ranim tridesetim.
  • Gospodin Karter: Englez vešt u obaveštajnoj službi i povezan sa najvišim političkim silama, poznat samo pod ovim prezimenom. On traži ugovor i devojku koja je mogla da ga odnese sa broda.
  • Džejn Fin: Amerikanka, 18 godina imala kada je napustila SAD, sa dobrim znanjem francuskog jezika, koja je nameravala da radi u ratnoj bolnici tokom Velikog rata. Plovila je na Lusitaniji i preživela je, noseći spis izvesnog Denversa.
  • Margarit Vandemejer: Rita, prelepa žena u društvu koja je pratila Denversa na Lusitaniji. Ona je povezana sa zaverenicima i jedinstveno zna pravi identitet „gospodina Brauna“. Njen lik je čelik i moćan i ona ser Džejmsa vidi društveno. Umire od otrova.
  • Albert: Dečak liftboj u zgradi u kojoj živi Rita Vandemejer, postaje pomoćnik Tapens, a zatim i Tomija.
  • Gospodin Vitington: Član zaverenika koji prvi put susreće Tomija i Tapens dok planiraju svoj zajednički poduhvat za ručkom u restoranu. Izgovarao je ime Džejn Fin na ulicama dok je Tomi prolazio pored njega.
  • Boris Ivanovič, grof Stepanov: član zavere, koji održava vezu sa Vitingtonom i Ritom.
  • Gospodin Kremenjin: ruski boljševik, koji služi u Londonu i jedan od zaverenika, nazvan broj jedan. Džulijus ga bira da ga odvede do devojaka.
  • Dr. Hol: Vodi starački dom u Bornmutu gde je pre nekoliko godina primio bolesnicu koja pati od gubitka pamćenja kao sestričinu Rite Vandemejer pod imenom Dženet.
  • Ser Džejms Pil Edžerton: poslanik i istaknuti zužilac Londona, poznat po tome što inagonski prepoznaje zločinca. Društveno je i politički dobro poznat i viđen je kao mogući budući predsednik vlade. Gospodin Karter poštuje njegovu inteligenciju godinama unazad. On vidi Ritu društveno. Poznat je po svojim ubedljivim načinima.
  • Gospodin Braun: Neuhvatljivi vođa zaverenika, koji se često pojavljuje kao izvesni Braun, ali u manjoj ulozi, tako da se drugi ne sećaju njegovog izgleda. On je ključ za sve odluke zaverenika, suptilan sa podacima, svirep ili koban prema svojim neprijateljima, glavni zločinački um tog doba.

Književni značaj i prijem

[uredi | uredi izvor]

Nakon objavljivanja prvog izdanja knjige, recenzirao ga je časopis Književni dodatak u svom izdanju od 26. januara 1922. koji ga je opisao kao "vrtlog uzbudljivih pustolovina". U njemu se navodi da su likovi Tomija i Tapens „osvežavajuće izvorni” i hvali se činjenica da je „identitet glavnog zločinca, neuhvatljivog „gospodina Brauna”, vešto prikriven do samog kraja”.[5]

Kritičar časopisa Njujorški pregled knjige (11. jun 1922.) je takođe bio zadivljen: „Sa sigurnošću se može tvrditi da čitalac neće znati ko je taj tajni neprijatelj, osim ako ne zaviri u poslednje poglavlje priče. Autorka bira da ga otkrije." Recenzija je dala nešto nalik pohvali kada je rekla da Kristijeva „daje osećaj verodostojnosti najbesmislenijim stanjima i razvoju događaja“. Ipak je to je odato priznanje da

Gospođica Kristi ima pametan stil brbljanja koji se lako pretvara u zabavne dijaloge i tako pomaže čitaocu da bude zadovoljan dok se trka sa Tomijem i Tapens na tragu tajanstvenog gospodina Brauna. Mnoga stanja su pomalo moljčana - izjedena zbog česte upotrebe drugih pisaca, ali pritom gospođica Kristi uspeva da im uloži novi osećaj pojedinačnosti koji ih čini prilično upijajućim.[6]

Robert Barnard je opisao roman kao „prvu i najbolju (bez ekstravagantne pohvale) od priča o Tomiju i Tapens. On govori o tome kako neustrašivi par osujećuje zaveru da podstakne radničke nemire i crvenu revoluciju u Britaniji koju je osmislio čovek iza boljševika. Dobra reakcionarna zabava, ako ste za to raspoloženi."[7]

Neke dodatne napomene u vezi sa knjigom, koje izdavačka kuće "The Bodley Head" koristi za reklamiranje narednih izdanja, su sledeće:

  • „Odlično štivo i čitaocu će biti nemoguće kao i nama da ga ostavi po strani dok se zagonetka ne reši.“ — Dnevna hronika[8]
  • „Svojim čitaocima obećavamo uzbudljivu pustolovnu priču punu bekstva i mnogo razočaranja ako pokušaju da odgonetnu zagonetku pre nego što je autorka spremna da im da trag. — Odlična priča. — Subotnji pregled.[8]
  • „Atmosfera knjige je zadivljujuća i svi će priču čitati sa žarom. Knjiga je nesumnjivo uspela.“ — Istočno-englesko dnevno vreme.[8]
  • "Knjiga uzbudljive pustolovine. Senzacionalne pustolovine koje čine čitanje uzbudljivim i zadivljujućim. Gospođa Kristi je sigurno uspela da napiše priču ne samo zabavnu, već i genijalnu i neverovatno pametnu." — Irska nezavisnost.[8]

Jedini kritičar koga je toliko zanimala knjiga bio je Kristin izdavač Džon Lejn koji je želeo da ona napiše još jedan detektivski roman po uzoru na Tajanstveni događaj u Stajlsu.[9]

Prilagođavanja

[uredi | uredi izvor]

Film

[uredi | uredi izvor]

Tajni neprijatelj je bio drugi Kristin rad koji je pretvoren u film. Proizveden u Nemačkoj od strane društva "Orplid Film", objavljen je u toj zemlji 15. februara 1929. kao Die Abenteurer G.m.b.H., nemi film koji je trajao 76 minuta. Objavljen je u Velikoj Britaniji i SAD pod naslovom Pustolovina D.O.O.. Imena likova iz knjige su promenjena u filmu. Ranije se smatralo da je izgubljen i bio je retko prikazan u Narodnom filmskom pozorištu 15. jula 2001. godine.

Televizija

[uredi | uredi izvor]

Roman je dva puta ekranizovan za televiziju 1983. i 2014. godine.

Knjigu je prilagodila London Vikend Televizija kao 115-minutnu dramu i emitovala u nedelju 9. oktobra 1983. Ekranizacija je delovala kao uvod u desetodelnoj ekranizaciji zbirke priča Ortaci u zločinu snimljenu sa istim glumcima koja je počela sa emitovanjem nedelju dana kasnije pod istoimenim nazivom.

U februaru 2014. godine BBC je objavio da je naručio TV seriju Ortaci u zločinu sa tri epizode ​​kao ekranizaciju romana Tajni neprijatelj koju je napisao Zini Haris. Emitovana je u julu i avgustu 2015. godine obeležavajući 125. godišnjicu rođenja dame Agate Kristi.[10] Prva epizoda emitovana je u julu 2015. godine. Radnja nije smeštena u razdoblje posle Velikog rata tako da Tomi i Tapens nisu mladi ljudi tog doba nego venčani i imaju sina poslatog u koji ide u školu.[11] Umesto toga, radnja je smeštena u 1952. godinu uz pominjanje Hladnog rata protiv Staljina.[12]

Tapens igra Džesika Rejn, Tomija Dejvid Valijams a Džejn Fin Kamila Mari Biput. Ritu Vandemajer igra Alis Krig. Gospodina Kartera igra Džejms Flit. Džulijusa Heršimera, Džejninog ujaka u ovoj varijanti, igra Klark Piters. Albert je postao Albert Pemberton (Metju Stir), neko koga je Tomi upoznao tokom Drugog svetskog rata, koji poznaje hemiju i zanimaju ga pustolovine Tomija i Tapens.

Grafički roman

[uredi | uredi izvor]

Tajni neprijatelj je objavio "HarperCollins" kao prilagođavanje u grafički roman 20. maja 2008. godine, a prilagodio ga je Fransoa Rivije, a ilustrovao Frenk Leslerk (ISBN 0-00-727461-0). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je prvi put objavila u Francuskoj izdavačka kuća "Emmanuel Proust éditions" 2003. godine pod naslovom Gospodin Braun.

Pozorište

[uredi | uredi izvor]

Tajni neprijatelj Agate Kristi je prvi put predstavljen na sceni 2015. godine kao produkcija pozorište "Vatermil" gde je prilagođena po Kristinom romanu od strane Sare Panšon i Džohana Harija za društvo od sedam glumaca. Predstava je u dva čina, opisana je u publicitetu kao „probuđena brzom akcijom, komedijom, živom muzikom i daškom romantike“. Živu muziku izvodila je glumačka postava. Tapens je glumia Emerald O’Hanrahan, a Tomija Garmon Ris. Otvoren je i radio u pozorištu "Vatermil" u igraonici "Zapadni Berkšir" od četvrtka 12. februara do subote 21. marta, a zatim je bio na turneji do subote 9. maja i završio se u pozorištu "Ruža" u Kingstonu.

Pozorište "Velika jezera" je 16. februara 2016. debitovalo sa 70-minutnim scenskim prilagođavanjem u okviru svog obrazovnog programa. Prilagođavanje Dejvida Hansena izvodi petoro (3 muškarca, 2 žene), a većina izvođača koji igra više uloga.[13]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b The English Catalogue of Books. XI A-L January 1921 – December 1925. Millwood, New York: Kraus Reprint Corporation. 1979. str. 310. 
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second izd.). Scholar Press. str. 82, 86. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ a b „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1920s”. maj 2007. Pristupljeno 11. 1. 2014. 
  4. ^ „Agatha Christie : The Secret Adversary”. COBISS - elektronski katalog. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 04. 03. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  5. ^ The Times Literary Supplement, 26 January 1922 (p. 61)
  6. ^ The New York Times Book Review, 11 June 1922 (p. 15)
  7. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 200. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ a b v g Christie, Agatha (1924). Poirot Investigates. John Lane Company (The Bodley Head). str. Advertising supplements following p. 298 of novel. 
  9. ^ Thompson, Laura (2008). Agatha Christie: An English Mystery. Headline Review. str. 128. 
  10. ^ „Partners In Crime - major new BBC One drama for Agatha Christie's 125th celebration year”. BBC. 18. 9. 2014. Pristupljeno 5. 3. 2015. 
  11. ^ O'Donovan, Gerard (27. 7. 2015). „Jessica Raine and David Walliams in Partners in Crime: 'watchable'”. The Telegraph. Pristupljeno 28. 7. 2015. 
  12. ^ Partners in Crime (2015) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  13. ^ „The @GreatLakesTheater Takes Agatha Christie on the Road”. Cool Cleveland. 2016. Pristupljeno 24. 2. 2016. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајни_непријатељ&oldid=27536339”