Госпођица Марпл

С Википедије, слободне енциклопедије
Џејн Марпл
Прво прик.1930.
Последње прик.1979.
ИзмислиоАгата Кристи
Информације
Алијасгоспођица Марпл (енгл. Miss Marple)
Родженски
ПородицаРејмонд Вест (сестрић)
Дејвид Вест (Рејмондов син)
Лајонел Вест (Рејмондов син)
СроднициЏоан Вест (снаја)
Мејбел Денам (нећакиња)
Хенри (ујак)
Ентони (брат од ујака)
Гордон (брат од ујака)
Фани Годфри (сестра од тетке)
Леди Етел Меридев (сестра од тетке)
Томас (ујак)
Хелен (тетка)
Дајана „Хрпица” Хармон (кумица)
НародностБританка
РелигијаЦрква Енглеске
Пребивалиштеизмишљено село Св. Мери Мид (енгл. St. Mary Mead

Џејн Марпл (енгл. Jane Marple), познатија као госпођица Марпл (енгл. Miss Marple) је измишљени лик који се појављује у 12 романа и више од 20 приповедака чувене енглеске списатељице детективских романа Агате Кристи. Други је лик по значају у Агатиним романима, одмах после Херкула Поароа.[1]

Карактер лика[уреди | уреди извор]

Агата Кристи је лик госпођице Марпл осмислила као лик старије, неудате жене која живи у малом енглеском селу Сент Мери Мид. Она уопште не изгледа као детективка али изглед може да превари. За жену која је живот провела у малом селу она је изненађујуће светска дама. Како сама то често истиче у романима - користи је сваку прилику да посматра људску природу: „У сеоском животу има много порочности“. Оно што госпођицу Марпл чини толико успешном је њена способност да се уклопи у позадину, док њена лукава интелигенција остаје скривена иза љубави према плетењу, баштованству и трачарењу. Тако неупадљива и често неприметна има слободу да трага за истином. Уместо да около трага са лупом, она непогресиво открива кривце и решава мистерије користећи једино своје познавање људске природе и свој инстинкт, пратећи своју непогрешиву интуицију, а да при том никада није плаћена и врло често јој нико није ни захвалио. У роману Леш у библиотеци један од главних ликова, сер Хенри Клитеринг о њој каже да је: „Најбољи детектив кога је Бог икада створио. Природни геније узгајан на погодном тлу“.

Физички ју је описала као жену стару између 65 и 70 година, високу, мршаву, пепељасто плавих очију и снежно беле косе коју на старински начин носи испод малог шешира.

Током 47 година Агата Кристи је развијала овај лик, па је тако госпођица Марпл кроз романе и приповетке сазревала. Марплова која се појављује у Тринаест проблема је свадљивија и више викторијански тип жене него она која се појављује у каснијим делима. Значајно се променила током времена, толико да у роману Карипска мистерија из 1964. године она чак носи старке.[2]

Како је Агата Кристи изјавила једном приликом, лик Џејн Марпл градила је на основу сећања на своју баку, али њих две заправо немају много тога заједничког. Госпођица Марпл је много живахнија далеко већа пробирљивица. Ипак, у једном биле исте: када би у људима виделе оно најгоре, најчешће се на крају испоставило да су биле у праву.[1]

Споредни ликови[уреди | уреди извор]

Госпођица Марпл се никада није удавала и њени најближи живи рођаци су нећаци. У причама о њој често се појављују ликови њеног нећака Рејмонда Веста, познатог писца, и његове жене Џоан. Марплова има у служби неколико слушкиња. Све су младе жене из суседног сиротишта и она их обучава по својим викторијанским правилима.[2]

Дела са госпођицом Марпл као главним ликом[уреди | уреди извор]

Госпођица Марпл се први пут појавила 1927. године у причи Клуб уторком увече која се налазила у збирци Тринаест проблема. Први пут је објављена у децембарском броју магазина „Ројал“. Као главни лик се етаблирала у роману Убиство у викаријату, објављеном 1930. Агата Кристи није очекивала да ће госпођица Марпл постати Поароова ривалка код публике, али већ од објављивања овог првог романа о Марпловој читаоци су се везали за њу. Како сама Агата каже у својој биографији, не сећа се како је настао овај лик, мада га је скицирала већ у роману Убиство Роџера Акројда из 1926, док је портетисала сестру доктора Шепарда.[2]

Лик госпођице Марпл последњи пут се појављује у роману „Уснуло убиство” који је објављен 1976. године и званично се сматра последњим романом Агате Кристи.[1]

Хотел El Encanto на Санта Барбари (Калифорнија), где је снимана једна епизода серије, рађена по роману Карипска мистерија
Кућа са леве стране била је дом госпођице Џејн Марпл у Сент Мери Миду, у БиБиСијевој серији која се приказивала од 1984. до 1992. године, у којој је госпођицу Марпл глумила Џоан Хиксон

Поаро и госпођица Марпл се никада нису срели, а у снимку откривеном и објављеном 2008. Агата Кристи је рекла и зашто: „Херкул Поаро, комплетни егоиста, не би волео да га послу учи или да му нешто сугерише старија дама", навела је.[3]

Већина романа и приповедака у којима је главни лик госпођица Марпл преведено је на српски језик и објављено. У фонду Народне библиотеке Србије најстарији објављени превод је роман Леш у библиотеци из 1956. године.[4]

Романи[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича[уреди | уреди извор]

Неке од приповедака објављених у овим збиркама су:

  • Клуб уторком увече (The Tuesday Night Club),
  • Светилиште Астрате (The Idol House of Astarte),
  • Златне полуге (Ingots of Gold),
  • Плочник умрљан крвљу (The Bloodstained Pavement),
  • Мотив против прилике (Motive versus Opportunity),
  • Отисак палца светог Петра (The Thumb Mark of St.Peter),
  • Плави здравац (The Blue Geranium),
  • Дружбеница (The Companion),
  • Четворо осумњичених (The Four Suspects),
  • Божићна трагедија (The Christmas Tragedy),
  • Травка смрти (The Herb of Death),
  • Случај бунгалов (The Affair at the Bungalow),
  • Смрт у реци (Death by Drowning),
  • Госпођица Марпл прича причу (Miss Marple Tells a Story),
  • Необична доскочица (Strange Jest),
  • Убиство по мери (Tape-Measure Murder),
  • Случај пазикуће (The Case of the Perfect Maid),
  • Случај савршене служавке (The Case of the Caretaker),
  • Уточиште (Sanctuary),
  • Гриншоов павиљон (Greenshaw’s Folly).

Адаптације[уреди | уреди извор]

Већина дела Агате Кристи је екранизована, а pосебно је битна телевизија. По њеним делима урађено је неколико веома добрих серија.[3]

Многе велике глумице су се нашле у улози госпођице Марпл:

  • Прва је била Грејси Филдс у данас изгубљеној телевизијској адаптацији романа Најављује се убиство из 1956. године.
Џулија Мекензи, једна од глумица које су оживеле лик Џејн Марпл
  • Током 60-их снимљене су четири адаптације у продукцији MGM-a у којима је главну улогу играла Маргарет Радерфорд. Већина филмова је само магловито базирана на оригиналним књигама, а два су садржала и лик Поароа. Агата Кристи није била одушевљена комичном верзијом лика који је донела Маргарет Радерфорд, која се чак накратко појавила и у филму о Поароу из 1965. године Убиства по абецеди.
  • Много строжи приказ лика дала је Анџела Лансбери у адаптацији романа Напукло огледало можда је више био по укусу Агате Кристи.
  • Током осамдесетих у три телевизијске адаптације Џејн Марпл је глумила Хелен Хејс.
  • Вероватно највернији приказ лика пружила је Џоан Хиксон у БиБиСијевој серији која се приказивала од 1984. до 1992. године. Она је уједно и читала многе од аудио књига.
  • Од 1993. до 2001. године је Марплову играла Џун Витфилд на БиБиСијевом радију 4.[2]
  • Крајем 80-их британска продукцијска кућа ITV Studios стекла је вишедеценијска права на екранизацију дела Агате Кристи. Прво је снимљена серија о авантурама легендарног Херкула Поара, у тумачењу Дејвида Сушеа, у више сезона сниманих од 1989. до 2013. године. Године 2004. почела је екранизација романа и прича које за главну јунакињу имају госпођицу Марпл - Агата Кристи: Случајеви госпођице Марпл. У прве три сезоне госпођицу Марпл глумила је Џералдин Мекјуан, док је 2009. године, у четвртој сезони, улогу преузела Џулија Мекензи.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Miss Jane Marple”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. 
  2. ^ а б в г agathachristie.com, prevod: Dragan Matković. „Ko je Gospođica Marpl?”. Zvanični veb-sajt. Laguna. Приступљено 3. 3. 2022. 
  3. ^ а б Maričić, Slobodan (15. 9. 2020). „Agata Kristi, Poaro i gospođica Marpl: Misterija stogodišnje popularnosti priča „Kraljice zločina". BBC News. Приступљено 3. 3. 2022. 
  4. ^ „Агата Кристи”. BISISS. Народна библиотека Србије. Приступљено 3. 3. 2022. 
  5. ^ Drakulić, Božidar. „Agatha Christie’s Marple aka Gospođica Marpl (2004-2013) sezona 1”. Bozza Vampir iz Zemuna. Приступљено 3. 3. 2022.