Пустоловина Божићног пудинга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пустоловина Божићног пудинга
Ориг. наслов The Adventure of Christmas Pudding
Аутор Агата Кристи
Земља  Велика Британија
Језик енглески
Жанр крими
Издавање
Датум
издавања

1960.
Хронологија
Претходник Мачка међу голубовима
Наследник Код Белог коња

Пустоловина Божићног пудинга (енглески: The Adventure of Christmas Pudding) је детективска збирка кратких прича Агате Кристи. У пет прича је главни лик Херкул Поаро, а у једној Џејн Марпл.

Кратке приче:

Радња[уреди]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Пустоловина Божићног пудинга[уреди]

Поароа моли господин Џезмонд, који ради као посредник источног краљевића, да помогне том несрећном младићу са невољом који има. Краљевић треба ускоро да се жени, али му је рубин непроцењиве вредности украден.

Загонетка шпанске шкриње[уреди]

Поароу пажњу привлачи новински наслов који говоре о најновијим догађајима у "Загонетки шпанске шкриње". По његовом захтеву, госпођица Лемон припрема предлог предмета. Мајор Чарлс Рич одржао је мали пријем у свом стану. Званице су били брачни пар Клејтон, брачни пар Спенс и командир Мекларен. У посљедњем тренутку, господин Клејтон је примио хитни брзојав којим је те ноћи позван у Шкотску па није могао да присуствује пријему. Недуго пре забаве, он је попио пиће са Меклареном у њиховом клубу где му је објаснио своје предстојеће одсуство, а затим је пре одласка на станицу узео такси и отишао до Рича да би му се извинио. Рич није био ту, али га је Бурџес - Ричов слуга - пустио да уђе и оставио да напише поруку у дневној соби док је он наставио да ради у кухињи. Десетак минута касније, Рич се вратио и послао је Бурџеса у набавку. Рич пориче да је видео Клејтона у стану што пориче и Бурџес након што је оставио човека да напише поруку. Пријем је добро прошао. Сутрадан, Бурџес је приметио неку црвену течност на тепиху која капа из шпанске шкриње у углу собе. Кад ју је отворио, запрепашћени човек пронашао је убодено тело господина Клејтона. Рич је сада ухапшен као очигледни осумњичени, али Поаро види грешку у томе што не види како и зашто би Рич мирно отишао у кревет док је крвави леш у шкрињи. Он успева да започне истрагу случаја када га заједничка пријатељица препоручи госпођи Клејтон.

У запећку[уреди]

Сер Рубен Аствел је убијен пре десет дана у својој викендици Мон Репос када је био насилно ударен у потиљак штапом, а његов сестрић, Чарлс Леверсон, је ухапшен. Сер Рубенова супруга, леди Аствел, уверена је да је прави злочинац покојников тајник, Овен Трефјузис, иако нема ни трунке доказа како би поткрепила ту тврдњу па се уместо тога ослањао на "предосећај". Она шаље своју младу дружбеницу, Лили Маргрејв, код Поароа да га унајми због случаја што Поаро прихвата, делимично зато што осећа да Лили не жели да он истражује ствар и да нешто да крије.

Двадесетчетири коса[уреди]

Поаро вечера са пријатељем Хенријем, а разговор се окреће ка људским навикама. Хенри редовно једе у ресторану у ком су, а он истиче белобрадог човека као доказ своје теорије. Овај брадати човек једе исти оброк ту средом и суботом и увек наручује много истих ствари као део његовог оброка од три јела. Конобарица им доноси оброке и види како Хенри гледа у брадатог човека. Она им говори да је прошле недеље он дошао у понедељак и наручио ствари које никада раније није наручивао. Поаро постаје радознао. Три недеље касније, Поаро и Хенри се срећу у возу и током разговора Хенри помиње да брадати човек није виђен недељу дана. Хенријева теорија је да је умро и да је његова промена навика у понедељак била исход неких лоших вести које је чу од свог лекара. Поаро није сигуран у то и започиње истрагу. Он лако проналази име човека у читуљама и са одговарајућим уводом, он упознаје лекара покојника. Човек је живео сам и умро је након случајног пада низ степенице у својој кући и пронађен је у близини флаша млека. Умро је отприлике око 22:00 и нешто мало је јео неколико сати раније у истом ресторану где га је видео Поаро. Имао је и писмо у џепу. Као одговор на питање у вези најближе родбине, Поароу је речено да је човек имао брата близанца Ентонија који је умро у подне истог дана као и његов брат након дуге и тешке болести и да је њихов једини преживели род сестрић Џорџ Лоример.

Сан[уреди]

Поаро је позван писмом у кућу слободног и ексцентричног милионера Бенедикта Фарлија. Он је примљен у пословници Фарлијевог личног тајник, Хјуга Корнвортија, али проналази милионера самог у замраченој соби. Поаро је сео на светлом обасјану столицу и није задивљен човеком обученим у стари иштрикани бадемантил и који носи дебеле наочаре осећајући да је то неприродно и да је он шарлатан који не поседује харизму коју је очекивао од тако богате и моћне особе. Фарли му говори да је узнемирен кошмаром у коме седи за столом у суседној просторији тачно у 12.28 часова, вади револвер који држи у фиоци радно стола и убија се. Разни лекари му нису могли то да објасне, па се сада окренуо познатом детективу. Поаро га пита да ли има непријатеља који би желели да га убију, али Фарли никога не зна. Поаро тражи да види собу која је приказана у сну, али Фарли то одбија и Поаро зато одлази. Пре него што га је пусстио, Фарли тражи да му врати писмо које је послао и Поаро му га предаје, али онда схвата да је предао погрешно и да то Фарли није приметио. Заменио је писма.

Гриншоова глупост[уреди]

Рејмонд Вест, сестрић госпођице Марпл, шредставља књижевног критичара Хораса Бајндлера, у једном дому који је познат под именом "Гриншоова глупост". Изградио га је 1860-их или 1870-их година човек који је стекао огромно богатство, али није имао замисли о архитектонском стилу па је кућа најчуднија зграда у целом света. Иако су, строго говорећи, упали на туђи посед, њих ипак дочекује госпођица Гриншо, старија унука човека који је саградио кућу, коју су затекли у њеном врту. Она је оштра, благо зрнаста жена која држи до свог особља од двоје уљди. То су госпођица Кресвел, њена дружбеница, и Алфред, млади вртлар који је стално у спору са госпођицом Кресвел. Госпођица Гриншо користи присуство двоје посетилаца и траже да они буду извршиоци тестамента који је управо начинила. Њиме оставља све госпођица Кресвел уместо свих неисплаћених плата јер је госпођица Гриншо одлучила да ништа не остави својој родбини, њеном сестрићу, сину пуког човека који се зове Хари Флечер и који је побегао са једном од њених сестара. Они потписују тестамент у библиотеци где им госпођица Гриншо показује обимне дневнике њеног деде и изражава жељу да их уреди и објави, али говори да нема времена за обављање таквог задатка. Двоје посетилаца узимају одмор, помало збуњени опаском госпођице Гриншо у смислу да је мислила да су полицајци када их је видела на свом имању.