Toma Leko

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
toma leko
Dr Toma Leko
Lični podaci
Datum rođenja(1884-03-18)18. mart 1884.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Srbija Kraljevina Srbija
Datum smrti27. jun 1915.(1915-06-27) (31 god.)
Mesto smrtiValjevo, Kraljevina Srbija Kraljevina Srbija
Profesijalekar
Porodica
RoditeljiMarko Leko
Danica Antula
Delovanje
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat

Toma Leko (Beograd, 18. mart 1884 – Valjevo, 27. jun 1915) bio je lekar, sanitetski kapetan I klase, upravnik VI rezervne valjevske bolnice.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Toma Leko rođen je 18. marta 1884. godine u Beogradu, od oca Marka Leka i majke Danice Antule.[1] Potiče iz ugledne beogradske porodice Leko. Njegov otac bio je hemičar, profesor i rektor Velike škole u Beogradu.[2] Iz ove porodice je i majka Vladana Đorđevića. Osnovnu školu završio je u poznatoj „školi kod Saborne crkve”.[3] Školovanje je nastavio u Prvoj beogradskoj muškoj gimnaziji koju je završio sa odličnim uspehom i maturirao školske 1901/1902. godine.[4] Tokom školovanja dobro je naučio nemački jezik.

Studije u Beču[uredi | uredi izvor]

Kao odličan učenik i sa dobrim znanjem nemačkog jezika 1902. godine odlazi u Beč gde upisuje Medicinski fakultet.[2] U toku studija Toma Leko pokazao je posebno interesovanje za anatomiju, koju je predavao slavni profesor anatomije Karl Toldt (1840—1920), koji je poznat po jednom od najboljih anatomskih atlasa.[3] Uskoro Toma Leko dobija mesto demonstratota-volontera na Drugom Anatomskom institutu bečkog univerziteta kod profesora Toldta.[5] Pokazujući darovitost i interesovanje za naučno-istraživački rad, Toma Leko je upućen u Prag na Anotomski institut Jenskog univerziteta kod profesora Maurera da provede jedan semestar radi usavršavanja.[6] Još kao student objavio je više radova: 1905. godine u časopisu Delo dva prevoda predavanja profesora Ernesta Hekla: „Borba oko ideje o stvorenju sveta” i „Borba oko geneološkog stabla”;[4] 1906. i 1907. godine u nemačkim časopisima objavio je dva rada iz anatomije: „Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare” i „Ein Fall von vollstandigen Felhen des langen Koples des M. biceps brachii und damit in Zusamemenhang stehenden Veranderungen and Knechen und Gelenhteilen”.[7] Posle uspešnih studija i visokih ocena, 1907. godine u Beču Toma Leko je promovisan za lekara.

Specijalizacija u Beču[uredi | uredi izvor]

Posle završenih studija vraća se u Beograd, gde je odslužio vojni rok, a potom je 1909. godine otišao u Beč da specijalizira hirurgiju na Drugoj hirurškoj klinici kod profesora Hohenega (Hocheneg), a paralelno i anatomiju na Anatomskom institutu kod profesora Hohštetera (Hochsteter).[8] Tokom specijalizacije objavio je dva rada: 1910. godine „Zur Morpfologie des Pancreas annulare” ; 1911. godine „Zum Cordsschen Fall von Pancreas Annulare”.[9]

Balkanski ratovi[uredi | uredi izvor]

Po završenoj specijalizaciji vraća se u Srbiju i odmah stupa u vojnu službu. Kao vojni lekar u činu poručnika, bio je postavljen za asistenta, hirurga u vojnoj bolnici u Beogradu. Učestvuje u oba Balkanska rata (1912—1913). Radio je kao trupni lekar i hirurg u poljskoj vojnoj bolnici na Vračjem brdu i Carevom vrhu na Osogovskim planinama.[10] Borio se da se uočeni nedostaci srpskog vojnog saniteta što pre uklone. Po završetku Drugog balkanskog rata kraljevim ukazom unapređen je u čin kapetana II klase [11], a za svoje zasluge odlikovan je Krstom milosrđa.[12]

Prvi svetski rat i rad u Valjevskoj bolnici[uredi | uredi izvor]

Po izbijanju Prvog svetskog rata Toma Leko radio je kao trupni lekar u zavojištu Drinske divizije prvog poziva.[13] Naredbom srpske Vrhovne komande premešten je u Valjevo i postvljen za upravnika tek formirane VI rezervne vojne bolnice.[14] Valjevo je po svom geografskom položaju i blizni fronta, postao glavni centar za prijem ranjenika, velikog broja izbeglica, zarobljenika i obolelih. Pristizanje i okupljanje vojnika, ranjenika i izbeglica uticalo je da broj stanovnika dostigne cifru od 100.000, deset puta veću nego u mirnodopskim uslovima, U to vreme Valjevo je imalo više vojnika i bolesnika nego stanovnika.

Usled nedostatka opreme i nehigijenskih uslova i u dodiru sa zarobljenim Austrijancima pojavio se tifus. Radeći u ovoj bolnici Leko se razboleo od pegavog tifusa i jedva uspeo da preboli. Kada je počeo da se oporavlja, otišao je u Beograd kako bi doneo svoje privatne instrumente koji su mu bili potrebni za rad u bolnici u Valjevu.[10] Kolege, rođaci, kao i pretpostavljeni, savetovali su ga da se ne vraća u Valjevo dok se potpuno ne oporavi, ali ih Leko nije poslušao zbog odgovornosti i dužnosti prema svojim bolesnicima i kolegama u bolnici.[14] Posao mu je bio preči od zdravlja. Ubrzo po povratku, ne napuštajući dužnost, kao rekonvalescent, oboleo je od trbušnog tifusa.

Toma Leko preminuo je 27. juna 1915. godine u Valjevu, gde je i sahranjen.[15] Njegovi posmrtni ostaci kasnije su preneti u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu.

Srpsko lekarsko društvo[uredi | uredi izvor]

Toma Leko je bio aktivni član Srpskog lekarskog društva. Svojim stručnim radom unapredio je srpsku medicinsku nauku. Još kao student medicine učestvovao je na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka 1904. godine. Kao doktor učestvovao je na Prvom Jugoslovenskom sastanku za operativnu medicinu, koji je održan u Beogradu od 5-7. septembra 1911. godine[16], gde je podneo dva saopštenja: „Morfologija i, topografska anatomija i hirurgija cerebralne hipofize” i „Pankreas anulare”.[2] Napisao je i veliki broj stručnih naučnih referata u zemlji i inostranstvu.

Borba za osnivanje Medicinskog fakulteta[uredi | uredi izvor]

Doprinos Tome Leka za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu nije veliko i ne može se prediti kao zalaganje Milana Jovanovića Batuta, Vojislava Subbotića, Đoke Nikolića i drugih, ali se zalagao tako što je to jasno iskazao u svojim člancima i diskusijama.

Na godišnjoj skupštini društva, koja je bila održana od 29-30. decembra 1913. godine, pokrenuta je rasprava posle referata Đoke Nikolića „Naš vojni sanitet u Balkanskim ratovima”, a kao član Srpsko lekarskog društva, Toma Leko uzima aktivno učešće i iznosi sledeće mišljenje: 

 „... Пре свега нека је хвала Провиђењу  што нам је дало прилику да у једном сретном рату упознамо недостатке нашег санитета...... Ми смо ушли у рат са неизмерно малим бројем лекара, са недовољно извежбаним лекарима и помоћним особљем, са крутом војно-санитетском администрацијом.... Мислим да нам искуство из Балканског рата налаже да се постарамо да се број лекара повећа, што се по мом скромном мишљењу једино може постићи установљавањем српског Медицинског факултета....” [17]

Najveći zagovornici osnivanja Medicinskog fakulteta Milan Jovanović Batut i Vojislav Subbotić, računali su na Toma Leka kao profesora anatomije i hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. To je Vojislav Subbotić eksplicitno rekao 1922. godine, povodom 50. godina postojanja Srpsko lekarskog društva: 

 „...Ја Вам, сада овако сетио бих се затворених очију између других и др Томе Лека умрлог тек што је био почео да живи. Не бејаше му суђено да своју драгу анатомију и хирургију предаје на нашем факултету...” [18]

Beleške Tome Leke iz Prvog svetskog rata, kao i njegove naučne i stručne radove, Bugari su spalili u dvorištu zgrade Srpskog Crvenog krsta u okupiranom Nišu, kada su saznali da je umro od tifusa.[14]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • O radu jednog pukovskog previjališta koje je funkcionisalo pod relativno povoljnim okolnostima
    O radu jednog pukovskog previjališta koje je funkcionisalo pod relativno povoljnim okolnostima
  • Borba oko ideje o stvaranju sveta (studentski rad). Prevod predavanja prof Ernesta Hekla
    Borba oko ideje o stvaranju sveta (studentski rad). Prevod predavanja prof Ernesta Hekla
  • O Fersterovoj operaciji
    O Fersterovoj operaciji

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  1. Leko T., Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare (Jenaische Zeitschrift für die gesammte wissenschaftliche Anatomie, Bardeleben, Jena, XXX. Band, 1907).
  2. Leko T., O radu jednog pukovskog previjališta koje je funkcionisalo pod relativno povoljnim okolnostima (Prilog istoriji srpskog saniteta za vreme Balkanskog rata 1912-13 god) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XIX (1913), sveska 9. str. 265.
  3. Leko T., Prikaz luetične „neurorecidive kod jednog bolesnika kojij je lečen salvarzanom.” Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XVIII (1912), sveska 7,pp. 181.
  4. Leko T., Javna reč: Originalni pogledi g. d-ra Jordana Stajića (Valjevo) na etnologiju patogenezu akromegalije. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XVIII (1912), sveska 4,pp. 141.
  5. Leko T., O Fersterovoj operaciji. Saopšteno u Srpsko Lekarskom Društvu 8. januara 1911 god., u Beogradu. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XVII (1911), sveska 4, str 216.
  6. Leko T., Borba oko ideje o stvaranju sveta (studentski rad). Prevod predavanja prof Ernesta Hekla, Delo, godina X . (1905). str. 50-72.
  7. Leko T., Borba oko geneološkog stabla (studentski rad). Prevod predavanja prof Ernesta Hekla, Delo, god. 10 (1905).
  8. Leko T., Ein Fall von vollstandigen Felhen des langen Koples des M. biceps brachii und damit in Zusamemenhang stehenden Veranderungen and Knechen und Gelenhteilen. Anatomie Bardeleben, Jena XXXBand 1907, 522-528.
  9. Leko T., Zur Morpfologie des Pancreas annulare. Sitzugcberichte der, Mathematisch-Naturwissenschaftlichen klasse. – Der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 119. Band. Abteilung 3, Wien, (1910): 391-412.
  10. Leko T., Zum Cordsschen Fall von Pancreas Annulare. – Anatomischer Anzeiger, Centrslbstt für die Gesamte Wissenchaftliche Anatomie. Amtliches organ der anatomischen gesellschaft. Herausgegeben von Dr Karl von Bardeleben. Neununddreissgster Band, Jena, (1911): 535-538.
  11. Leko T., Morfologija, topografska anatomija i hirurgija cerebralne hipofize. – Beograd: Prvi jugoslovenski sastanak za operativnu medicinu, (1912). str. 174-180.
  12. Leko T., Pancreas annulare. - Beograd: Prvi jugoslovenski sastanak za operativnu medicinu, (1912). str. 361-367.
  13. Leko T., Prikaz jednog hirurškog priloga studija o prstenastoj gušterači. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XIX (1913), sveska 2, str 40-42.
  14. Leko T., Nekoliko napomena o anatomiji i hirurgijij vertebralne arterije. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XIX (1913), sveska 11, str 337-345.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Đorđević D. Vladan, Život i delo srpskih naučnika, Biografije i bibliografije / Srpska akademija nauka i umetnosti ; knj. 12. II odeljenje, Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla ; knj. 12, Beograd : SANU, 2010 (Beograd : Službeni glasnik). str. 196.
  2. ^ a b v Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 567.
  3. ^ a b Pavlović B., Doktor Toma Leko u srpskoj medicini, Acta chirurgica Iugoslavica : zvanični časopis Udruženja hirurga Jugoslavije, god. 49 (1999), br. 1/2 . str. 7.
  4. ^ a b Đorđević D. Vladan, Život i delo srpskih naučnika, Biografije i bibliografije / Srpska akademija nauka i umetnosti ; knj. 12. II odeljenje, Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla ; knj. 12, Beograd : SANU, 2010 (Beograd : Službeni glasnik). str. 197.
  5. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 207.
  6. ^ Subotić M. Vojislav, Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918 redovnih, dopisnih i počasnih članova, osnivača, dobrotvora i zadužbinara 1872-1922, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1922 (Beograd : Vreme). str. 55.
  7. ^ Subotić M. Vojislav, Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918 redovnih, dopisnih i počasnih članova, osnivača, dobrotvora i zadužbinara 1872-1922, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1922 (Beograd : Vreme). str. 54.
  8. ^ Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 892.
  9. ^ Đorđević D. Vladan, Život i delo srpskih naučnika, Biografije i bibliografije / Srpska akademija nauka i umetnosti ; knj. 12. II odeljenje, Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla ; knj. 12, Beograd : SANU, 2010 (Beograd : Službeni glasnik). str. 198.
  10. ^ a b Đorđević D. Vladan, Život i delo srpskih naučnika, Biografije i bibliografije / Srpska akademija nauka i umetnosti ; knj. 12. II odeljenje, Odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla ; knj. 12, Beograd : SANU, 2010 (Beograd : Službeni glasnik). str. 199.
  11. ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XIX (1913), sveska 1. str. 30.
  12. ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XIX (1913), sveska 11. str. 361.
  13. ^ Pavlović B., Doktor Toma Leko u srpskoj medicini, Acta chirurgica Iugoslavica : zvanični časopis Udruženja hirurga Jugoslavije, god. 49 (1999), br. 1/2 . str. 9.
  14. ^ a b v Subotić M. Vojislav, Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918 redovnih, dopisnih i počasnih članova, osnivača, dobrotvora i zadužbinara 1872-1922, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1922 (Beograd : Vreme). str. 56.
  15. ^ Ratni dnevnik: : zvanični izveštaji Ratnog Presbiroa . Dr Toma D. Leko, godina 2 (1915), broj 336, 28. juna 1915. godine.
  16. ^ Letopis Matice srpske, Prvi Jugoslovenski Sastanak za operativnu medicinu, godina LXXXVII(1912), knjiga 285, sveska 1. str. 112-114
  17. ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XX (1914), sveska 5. str. 262-263.
  18. ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina XXIV (1922), sveska 8, 9, 10, 11, 12. str. 359.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010 (Beograd : Vojna štamparija)
  • Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981
  • Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941, Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2, Beograd : 1948.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тома_Леко&oldid=27024903”