Тома Леко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тома Леко
Leko 1.JPG
Др Тома Леко
Датум рођења (1884-03-18)18. март 1884.
Место рођења Београд
Краљевина Србија Краљевина Србија
Датум смрти 27. јун 1915.(1915-06-27) (31 год.)
Место смрти Ваљево
Краљевина Србија Краљевина Србија
Професија лекар
Учешће у ратовима Први балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат

Тома Леко (Београд, 18. март 1884 - Ваљево, 27. јун 1915) био је лекар, санитетски капетан I класе, управник VI резервне ваљевске болнице.

Биографија[уреди]

Тома Леко рођен је 18. марта 1884. године у Београду, од оца Марка Лека и мајке Данице Антуле.[1] Потиче из угледне београдске породице Леко. Његов отац био је хемичар, професор и ректор Велике школе у Београду.[2] Из ове породице је и мајка Владана Ђорђевића. Основну школу завршио је у познатој „школи код Саборне цркве”.[3] Школовање је наставио у Првој београдској мушкој гимназији коју је завршио са одличним успехом и матурирао школске 1901/1902. године.[4] Током школовања добро је научио немачки језик.

Студије у Бечу[уреди]

Као одличан ученик и са добрим знањем немачког језика 1902. године одлази у Беч где уписује Медицински факултет.[2] У току студија Тома Леко показао је посебно интересовање за анатомију, коју је предавао славни професор анатомије Карл Толдт (1840—1920), који је познат по једном од најбољих анатомских атласа.[3] Ускоро Тома Леко добија место демонстратота-волонтера на Другом Анатомском институту бечког универзитета код професора Толдта.[5] Показујући даровитост и интересовање за научно-истраживачки рад, Тома Леко је упућен у Праг на Анотомски институт Јенског универзитета код професора Маурера да проведе један семестар ради усавршавања.[6] Још као студент објавио је више радова: 1905. године у часопису Дело два превода предавања професора Ернеста Хекла: „Борба око идеје о створењу света” и „Борба око генеолошког стабла”;[4] 1906. и 1907. године у немачким часописима објавио је два рада из анатомије: „Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare” и „Ein Fall von vollstandigen Felhen des langen Koples des M. biceps brachii und damit in Zusamemenhang stehenden Veranderungen and Knechen und Gelenhteilen”.[7] После успешних студија и високих оцена, 1907. године у Бечу Тома Леко је промовисан за лекара.

Специјализација у Бечу[уреди]

После завршених студија враћа се у Београд, где је одслужио војни рок, а потом је 1909. године отишао у Беч да специјализира хирургију на Другој хируршкој клиници код професора Хохенега (Hocheneg), а паралелно и анатомију на Анатомском институту код професора Хохштетера (Hochsteter).[8] Током специјализације објавио је два рада: 1910. године „Zur Morpfologie des Pancreas annulare” ; 1911. године „Zum Cordsschen Fall von Pancreas Annulare”.[9]

Балкански ратови[уреди]

По завршеној специјализацији враћа се у Србију и одмах ступа у војну службу. Као војни лекар у чину поручника, био је постављен за асистента, хирурга у војној болници у Београду. Учествује у оба Балканска рата (1912—1913). Радио је као трупни лекар и хирург у пољској војној болници на Врачјем брду и Царевом врху на Осоговским планинама.[10] Борио се да се уочени недостаци српског војног санитета што пре уклоне. По завршетку Другог балканског рата краљевим указом унапређен је у чин капетана II класе [11], а за своје заслуге одликован је Крстом милосрђа.[12]

Први светски рат и рад у Ваљевској болници[уреди]

По избијању Првог светског рата Тома Леко радио је као трупни лекар у завојишту Дринске дивизије првог позива.[13] Наредбом српске Врховне команде премештен је у Ваљево и поствљен за управника тек формиране VI резервне војне болнице.[14] Ваљево је по свом географском положају и близни фронта, постао главни центар за пријем рањеника, великог броја избеглица, заробљеника и оболелих. Пристизање и окупљање војника, рањеника и избеглица утицало је да број становника достигне цифру од 100.000, десет пута већу него у мирнодопским условима, У то време Ваљево је имало више војника и болесника него становника.

Услед недостатка опреме и нехигијенских услова и у додиру са заробљеним Аустријанцима појавио се тифус. Радећи у овој болници Леко се разболео од пегавог тифуса и једва успео да преболи. Када је почео да се опоравља, отишао је у Београд како би донео своје приватне инструменте који су му били потребни за рад у болници у Ваљеву.[10] Колеге, рођаци, као и претпостављени, саветовали су га да се не враћа у Ваљево док се потпуно не опорави, али их Леко није послушао због одговорности и дужности према својим болесницима и колегама у болници.[14] Посао му је био пречи од здравља. Убрзо по повратку, не напуштајући дужност, као реконвалесцент, оболео је од трбушног тифуса.

Тома Леко преминуо је 27. јуна 1915. године у Ваљеву, где је и сахрањен.[15] Његови посмртни остаци касније су пренети у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.

Српско лекарско друштво[уреди]

Тома Леко је био активни члан Српског лекарског друштва. Својим стручним радом унапредио је српску медицинску науку. Још као студент медицине учествовао је на Првом конгресу српских лекара и природњака 1904. године. Као доктор учествовао је на Првом Југословенском састанку за оперативну медицину, који је одржан у Београду од 5-7. септембра 1911. године[16], где је поднео два саопштења: „Морфологија и, топографска анатомија и хирургија церебралне хипофизе” и „Панкреас ануларе”.[2] Написао је и велики број стручних научних реферата у земљи и иностранству.

Борба за оснивање Медицинског факултета[уреди]

Допринос Томе Лека за оснивање Медицинског факултета у Београду није велико и не може се предити као залагање Милана Јовановића Батута, Војислава Субботића, Ђоке Николића и других, али се залагао тако што је то јасно исказао у својим чланцима и дискусијама.

На годишњој скупштини друштва, која је била одржана од 29-30. децембра 1913. године, покренута је расправа после реферата Ђоке Николића „Наш војни санитет у Балканским ратовима”, а као члан Српско лекарског друштва, Тома Леко узима активно учешће и износи следеће мишљење:

 „... Пре свега нека је хвала Провиђењу  што нам је дало прилику да у једном сретном рату упознамо недостатке нашег санитета...... Ми смо ушли у рат са неизмерно малим бројем лекара, са недовољно извежбаним лекарима и помоћним особљем, са крутом војно-санитетском администрацијом.... Мислим да нам искуство из Балканског рата налаже да се постарамо да се број лекара повећа, што се по мом скромном мишљењу једино може постићи установљавањем српског Медицинског факултета....” [17]

Највећи заговорници оснивања Медицинског факултета Милан Јовановић Батут и Војислав Субботић, рачунали су на Тома Лека као професора анатомије и хирургије на Медицинском факултету у Београду. То је Војислав Субботић експлицитно рекао 1922. године, поводом 50. година постојања Српско лекарског друштва:

 „...Ја Вам, сада овако сетио бих се затворених очију између других и др Томе Лека умрлог тек што је био почео да живи. Не бејаше му суђено да своју драгу анатомију и хирургију предаје на нашем факултету...” [18]

Белешке Томе Леке из Првог светског рата, као и његове научне и стручне радове, Бугари су спалили у дворишту зграде Српског Црвеног крста у окупираном Нишу, када су сазнали да је умро од тифуса.[14]

Одликовања[уреди]

Галерија[уреди]

Библиографија[уреди]

  1. Leko Т., Das Ganglion ciliare einiger Carnivoren. Ein Betrag zur Lösung der Fragre über die Natur des Ganglion ciliare (Jenaische Zeitschrift für die gesammte wissenschaftliche Anatomie, Bardeleben, Jena, XXX. Band, 1907).
  2. Леко Т., О раду једног пуковског превијалишта које је функционисало под релативно повољним околностима (Прилог историји српског санитета за време Балканског рата 1912-13 год) Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 9. стр. 265.
  3. Леко Т., Приказ луетичне „неурорецидиве код једног болесника којиј је лечен салварзаном.” Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XVIII (1912), свеска 7,pp. 181.
  4. Леко Т., Јавна реч: Оргинални погледи г. д-ра Јордана Стајића (Ваљево) на етнологију патогенезу акромегалије. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XVIII (1912), свеска 4,pp. 141.
  5. Леко Т., О Ферстеровој операцији. Саопштено у Српско Лекарском Друштву 8. јануара 1911 год., у Београду. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XVII (1911), свеска 4, стр 216.
  6. Леко Т., Борба око идеје о стварању света (студентски рад). Превод предавања проф Ернеста Хекла, Дело, година X . (1905). стр. 50-72.
  7. Леко Т., Борба око генеолошког стабла (студентски рад). Превод предавања проф Ернеста Хекла, Дело, год. 10 (1905).
  8. Leko Т., Ein Fall von vollstandigen Felhen des langen Koples des M. biceps brachii und damit in Zusamemenhang stehenden Veranderungen and Knechen und Gelenhteilen. Anatomie Bardeleben, Jena XXXBand 1907, 522-528.
  9. Leko T., Zur Morpfologie des Pancreas annulare. Sitzugcberichte der, Mathematisch-Naturwissenschaftlichen klasse. – Der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 119. Band. Abteilung 3, Wien, (1910): 391-412.
  10. Leko T., Zum Cordsschen Fall von Pancreas Annulare. – Anatomischer Anzeiger, Centrslbstt für die Gesamte Wissenchaftliche Anatomie. Amtliches organ der anatomischen gesellschaft. Herausgegeben von Dr Karl von Bardeleben. Neununddreissgster Band, Jena, (1911): 535-538.
  11. Леко Т., Морфологија, топографска анатомија и хирургија церебралне хипофизе. – Београд: Први југословенски састанак за оперативну медицину, (1912). стр. 174-180.
  12. Леко Т., Pancreas annulare. - Београд: Први југословенски састанак за оперативну медицину, (1912). стр. 361-367.
  13. Леко Т., Приказ једног хируршког прилога студија о прстенастој гуштерачи. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 2, стр 40-42.
  14. Леко Т., Неколико напомена о анатомији и хирургијиј вертебралне артерије. Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 11, стр 337-345.

Референце[уреди]

  1. ^ Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 196.
  2. 2,0 2,1 2,2 Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 567.
  3. 3,0 3,1 Павловић Б., Доктор Тома Леко у српској медицини, Acta chirurgica Iugoslavica : званични часопис Удружења хирурга Југославије, год. 49 (1999), бр. 1/2 . стр. 7.
  4. 4,0 4,1 Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 197.
  5. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 207.
  6. ^ Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 55.
  7. ^ Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 54.
  8. ^ Станојевић Владимир, Историја српског војног санитета = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / написао Влад. Станојевић. Наше ратно санитетско искуство = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / прикупио, средио за штампу и издао Влад. Станојевић, [Поново штампано и допуњено изд.] / приредили Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Београд : Војноиздавачки и новински центар, 1992 (Београд : Војна штампарија). стр. 892.
  9. ^ Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 198.
  10. 10,0 10,1 Ђорђевић Д. Владан, Живот и дело српских научника, Биографије и библиографије / Српска академија наука и уметности ; књ. 12. II одељење, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 12, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Службени гласник). стр. 199.
  11. ^ Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 1. стр. 30.
  12. ^ Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIX (1913), свеска 11. стр. 361.
  13. ^ Павловић Б., Доктор Тома Леко у српској медицини, Acta chirurgica Iugoslavica : званични часопис Удружења хирурга Југославије, год. 49 (1999), бр. 1/2 . стр. 9.
  14. 14,0 14,1 14,2 Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 56.
  15. ^ Ратни дневник: : званични извештаји Ратног Пресбироа . Др Тома Д. Леко, година 2 (1915), број 336, 28. јуна 1915. године.
  16. ^ Летопис Матице српске, Први Југословенски Састанак за оперативну медицину, година LXXXVII(1912), књига 285, свеска 1. стр. 112-114
  17. ^ Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XX (1914), свеска 5. стр. 262-263.
  18. ^ Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIV (1922), свеска 8, 9, 10, 11, 12. стр. 359.

Литература[уреди]

  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014 (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)
  • Југословенска војна библиографија : грађа за библиографију. Т. 1, 1748-1918. Део 2, 1900-1918 / главни уредник Александар Васиљевић, Београд : Центар за војнонаучну документацију и информације, 1981
  • Библиографија Српског архива : 1918-1941, Библиотека Српског лекарског друштва ; 2, Београд : 1948.

Спољашње везе[уреди]