Turismund

Turismund
Turismund
Lični podaci
Datum rođenja	420.
Datum smrti	453.
Mesto smrti	Tuluza,
Porodica
Roditelji	Teodorik I
Prethodnik	Teodorik I
Naslednik	Teodorik II

Turismund je postao kralj Vizigota nakon pogibije svog oca Teodorika I u bici na Katalaunskim poljima 451. godine.

Turismund je bio prvi od vizigotskih kraljeva koji je počeo da razmišlja o Vizigotskom kraljevstvu nezavisnom od Rima, što je Aecija nateralo da skuje zaveru protiv njega zajedno sa njegovom braćom, Frederikom i Teodorikom i da ga ubije 453. godine. Na prestolu ga je nasledio brat Teodorik kao Teodorih II.

O Turismundovom životu svedoče dela istoričara Jordana i Isidora Seviljskog.

Biografija

Turismund je bio najstariji od šestorice sinova vizigotskog kralja Teodoriha I. Imao je i nekoliko sestara, od kojih je jedna 449. udata za Rehijara kralja Sveba. Jedna druga sestra bila je udata za Huneriha, sina vandalskog vladara Gejzeriha (429?). Međutim, kada je Gejzerih uočio priliku da oženi Huneriha Evdokijom ćerkom cara Valentinijana III, optužio je svoju snahu da je planirala njegovo ubistvo i vratio je unakaženu ocu, zbog čega je propao vandalsko-vizigotski savez.

Godine 451. sreće se sa svojim bratom Teodorihom u vojsci svog oca koji je sa rimskim vojskovođom Aecijem sklopio savez protiv Atile. U odlučujućoj bici na Katalaunskim poljima u blizini Troje nalazio se na levom krilu koje je predvodio Aecije, gde je došlo do prvog sudara sa Hunima. Borba se nastavila i tokom noći. Tada je Turismund došao blizu hunskog grada. Izbegao je zarobljeništvo samo zahvaljujući hrabrom držanju svojih ljudi. Drugoga dana je otkriven Teodorihov leš, pa je Turismund na sahrani izvikan za kralja.

Posle bitke na Katalaunskim poljima Turismund je hteo da ponovo napadne Hune i osveti oca. Međutim, Aecije, koji nije hteo da Goti ojačaju, uspeo je da Turismunda odvrati od ove zamisli. Turismund se odmah vratio kući u Tuluz, strahujući da bi njegova braća mogla da ugrabe kraljevo blago koje se nalazilo tamo i na taj način dođu do vlasti. Turismund je međutim ostao na vlasti.

Kao i otac nastojao je da ojača nezavisnu gotsku državu i proširi svoju vlast. To je neizbežno vodilu sukobu sa Rimom. Ako je Turismundu kao njegovom bratu Teodorihu učitelj bio kasniji car Avit, to na njega sigurno nije imalo većeg uticaja. Sidonije Apolinar ga zove najokrutnijim gotskim kraljem (regem Gothiae ferocissimum). Dok je Aecije bio zauzet Hunima u Italiji (452), Turismund je uspešno napao Alane, koji su stanovali oko Orleana u dolini Loare. Međutim, dok je napad na Alane mogao da se protumači kao odmazda, prepad na jake zidine Arla bio je dovoljno jasan znak Turismundovog neprijateljskog raspoloženja prema Rimljanima. Turismund je, međutim, ušao u pregovore sa galskim pretorijanskim prefektom Fereolom, koji je uspeo da ga na jednoj gozbi nagovori na povlačenje. Ova činjenica se ogleda i u Fredegarovoj priči po kojoj je Turismund zbog izuzetno dragocene posude pristao na mir. U svakom slučaju, pored prefektovog umeća ubeđivanja svoju ulogu je odigrao i poklon. Međutim, suštinski razlog Turismundovoj iznenadnoj predusretljivosti bile su uznemiravajuće vesti koje su dolazile iz prestonice. Njegovo neprijateljsko držanje prema Rimljanima čini se da je bilo uzrok njegovim napetim odnosima sa braćom Teodorihom i Frederihom, koji su se sad latili oružja.

latinski original:

Cum rex ea moliretur, quae et Romanae paci et Gothicae adversarentur quieti, a germanis suis, quia noxiis dispositionibus inrevocabiliter instaret, occisus est.

srpski prevod:

Kada je kralj preduzeo ono što je bilo protivno i rimskom i gotskom miru, ubila su ga braća, jer nikako nije odustajao od izdavanja zločinačkih naređenja.

Prema Grguru Turskom, braća su ga izdajnički ubila „posle mnogo svađa i borbi“ (post multas lites et bella). Prema Jordanesu, kada je u nastupi bolesti hteo da pusti krv iz vene, napadnut je na podsticaj nekog „Askalka“ i ubijen posle snažnog otpora u kom je stolicom usmrtio više napadača.

U svakom slučaju, okončao je život u trećoj godini svoje vladavine, odnosno u leto 453.

Literatura

• Enßlin, Wilhelm (1936). „Thorismud”. Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. VIA, Halbband 11. Stuttgart. 

Spoljašnje veze

• Edward Gibbon, History of the Decline and Fall of the Roman Empire, chapter 35