Увела ружа

Uvela ruža
Autor	Borisav Stanković
Zemlja	Kraljevina Srbija
Jezik	srpski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	pripovetka
Tema	Tragična priča o ljubavi dvoje ljudi
Izdavanje
Izdavanje	2011: Evro Book
Prevod
Datum izdavanja	1899.
Tekst	Uvela ruža (Vikizvornik)

„Uvela ruža (iz dnevnika)“ je pripovetka Borisava Stankovića, objavljena je prvi put u njegovoj debitantskoj knjizi, zbirci pripovedaka, „Iz starog jevanđelja“ (1899). Kao i mnoga druga Stankovićeva dela, i ona sadrži autobiografske elemente. Zaplet u njoj je uslovljen socijalnim razlikama zaljubljenih ljudi. U ovakvim pripovetkama posebno se vidi Stankovićeva umešnost da dramu ličnosti prenese unutra, da je postavi u žarište duše.

Zaplet

„Uvela ruža“, čiji podnaslov glasi Iz dnevnika (radi se o zamišljenom dnevniku), sastoji se iz pet kraćih celina (poglavlja) i napisana je u drugom licu, što se vidi već iz njenog početnog pasusa: „Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života...“. Narator u pripovetki je njen glavni junak Kosta (Koja), a veći deo njegovog pripovedanja čine sećanja na prošle događaje.

„ Hajde da snevamo:

Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Majka je moja želela da ja postanem ono što moj otac ne beše: da povratim izgubljeno imanje, uzdignem i još lepšim sjajem obasjam već pomračeno ime naše. Ja sam samo to znao da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas što ti dopuštamo da si kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu bratu ugađaš i da, gledajući me, smešiš se blago i trudiš da pogodiš svaku moju želju, smatrajući se srećnom ako mi je ispuniš. Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće.

” — Borisav Stanković, Uvela ruža

Struktura

U pripovetki se mogu uočiti tri šire tematske celine:

1. Rađanje ljubavi između Koje i njegove lepe susetke Stane.
2. Nasilno prekidanje ljubavi zbog pripovedačevog (junakovog) odlaska na školovanje.
3. Ponovni susret Koje i Stane i njegovo suočenje sa tragičnom sudbinom nekadašnje lepotice, kao i patnje zbog takvog razvoja situacije.

Likovi

Koja

Koja je protagonista i narator u pripoveci. Kako je rano ostao bez oca i majke, imao je samo svoju baku, koju su zvali 'Adžika, koja ga je odgajila. Mladost je proveo sa Stanom, da bi otišao na školovanje u drugu varoš. Često se mislima vraćao Stani.

Stana

Stana je devojčica, a kasnije i devojka, u koju je Koja zaljubljen, kao i ona u njega. Ostala je bez oca i jedinica je svoje majke Marije. Njih dve žive pokraj Koje i Adžike i samo ih potok deli. Stana je jako poslušna devojka, koja je od koristi ne samo Adžiki, već i Koji. Veoma je stidljiva i gaji mnogo ljubavi ka protagonisti, koji je svestan toga.

„ Eto, tako je to bilo! Znao sam ja da neću naći vernije, istrajnije i ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i čuvala kao očinji vid… Znao sam ja sve to, pa ipak… Da, nisi i ti bila bogata, iz znane kuće, i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta, umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san. ”

Marija

Marija je majka od Stane, vredna žena, koja bi dolazila kod Adžike i Koje i do kasno slušala Adžikine stare priče.

'Adžika

Adžika je Kojina baba, koju on zove i vidi kao majku, kako ga je ona i odgajila. Predstavlja jak prototip srpske žene sa sela, hrabre, uporne i jake. Iako žive u velikom siromaštvu, ona uspeva da Koju pošalje u drugu varoš, kako bi završio školu i nada se da će upravo on vratiti bogatstvo i status koju je njegov otac izgubio.

Spoljašnje veze

• Uvela ruža - Vikizvornik