Pređi na sadržaj

Utopija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nova Huta u Krakovu, u Poljskoj, služi kao nedovršeni primer utopijskog idealnog grada. Ovaj industrijski okrug je cvetao tokom 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina. Grad je poznat po svojoj arhitekturi.
Utopijske leteće mašine, Francuska, 1890-1900.

Utopija je, u osnovnom značenju pojma, mesto kojeg nema, koje ne postoji. Nakon objavljivanja knjige Tomasa Mora o najboljem uređenju države,[1] pojam utopija je postao sinonim za sve zamisli koje istražuju mogućnost idealnog rešenja, bilo organizacije države, odnosa među ljudima ili prestanka bilo kakvih sukoba i ratova, ali u praksi do sada nisu ostvarene, bez obzira na pokušaje.[2] Utopija je idealno zamišljena zemlja, zajednica sa savršenim društvenim odnosima gde vladaju blagostanje i sreća.[3]

Darko Suvin, kanadski teoretičar hrvatskog porekla, definisao je utopiju kao: ”verbalnu konstrukciju o određenoj pseudoljudskoj zajednici u kojoj su društvenopolitičke institucije, norme i i individualni odnosi organizovani po savršenijem principu nego u autorovom društvu, pri čemu je ta konstrukcija zasnovana na očuđavanju koje proističe iz hipoteze o alternativnoj istoriji.”

Hipotetičke utopije se fokusiraju između ostalog na jednakost, u kategorijama kao što su ekonomija, vlada i pravosuđe, pri čemu se metod i struktura predložene implementacije razlikuju u zavisnosti od ideologije.[4] Liman Tover Sargent tvrdi da je priroda utopije inherentno kontradiktorna, jer društva nisu homogena i imaju želje koje se sukobljavaju i stoga ne mogu istovremeno biti zadovoljene.

Postoje socijalističke, kapitalističke, monarhističke, demokratske, anarhističke, ekološke, feminističke, patrijarhalne, egalitarne, hijerarhijske, rasističke, levičarske, desničarske, reformističke, slobodno ljubavne, nuklearno porodične, prošireno porodične, gejske, lezbejske i mnoge druge utopije [ naturizam, nagi hrišćani, ...] Utopizam je, tvrde neki, od suštinskog značaja za poboljšanje ljudskog stanja. Ali ako se koristi pogrešno, postaje opasan. Utopija ovde ima inherentnu kontradiktornu prirodu.

— Liman Tover Sargent, Utopizam: vrlo kratak uvod (2010)[5]

Etimologija i istorija[uredi | uredi izvor]

Reč utopija skovao je 1516. godine iz starogrčkog Englez ser Tomas Mor za svoj latinski tekst Utopija. Doslovno se prevodi kao „nepostojeće mesto“, dolazi od grč. οὐ („ne“) i τόπος („mesto“), i označavalo je svako nepostojeće društvo, kada je „opisano prilično detaljno“. Međutim, u standardnoj upotrebi, značenje reči se promenilo i sada obično opisuje nepostojeće društvo koje treba da se posmatra kao znatno bolje od savremenog društva.[6]

On je pažljivije u svom originalnom delu ukazao na sličnost reči sa eutopia, što znači „dobro mesto“, od grč. εὖ („u redu” ili „dobro”) i τόπος („mesto”), što bi navodno bio prikladniji termin za koncept u savremenom engleskom. Izgovori reči eutopia i utopia na engleskom su identični, što je možda dovelo do promene značenja.[6][7] Distopija, termin koji znači „loše mesto“ skovan 1868. godine, zasniva se na ovom poslednjem značenju. Suprotno od utopije, distopija je koncept koji je nadmašio utopiju u popularnosti u fikcionalnoj literaturi od 1950-ih pa nadalje, uglavnom zbog uticaja Džordža Orvela u Hiljadu devetsto osamdeset četvrtoj.

Godine 1876. pisac Šarl Renuvje objavio je roman pod nazivom Juhronija (francuski Uchronie).[8] Neologizam, koji koristi chronos umesto topos, od tada se koristi za upućivanje na nepostojeća idealizovana vremena u fikciji, kao što su Zavera protiv Amerike Filipa Rota (2004)[9] i Čovek u visokom zamku Filipa K. Dika (1962).[10]

Definicije i tumačenja[uredi | uredi izvor]

Poznati pisci o utopiji:

  • „Ne postoji ništa kao san za stvaranje budućnosti. Utopija danas, krv i meso sutra.” — Viktor Igo
  • „Mapa sveta koja ne uključuje Utopiju nije vredna ni pogleda, jer izostavlja jedinu zemlju u koju čovečanstvo uvek sleće. I kad čovečanstvo tamo sleti, ono pogleda napolje i, videći bolju zemlju, zaplovi. Progres je ostvarenje Utopija“. — Oskar Vajld
  • „Utopije su često samo preuranjene istine. — Alfons de Lamartin
  • „Nijedan od apstraktnih pojmova nije bliži ispunjenoj utopiji od onoga o večnom miru. — Teodor Adorno
  • „Mislim da u svakoj romantičnoj vezi uvek postoji deo utopije. — Pedro Almodovar
  • „Samo u nama samima apsolutna svetlost nastavlja da sija, a sigillum falsi et sui, mortis et vitae aeternae [lažni signal i signal večnog života i same smrti], i počinje fantastično kretanje ka njoj: spoljašnjem tumačenju dnevnog sanjarenja, kosmička manipulacija konceptom koji je u principu utopijski“. — Ernst Bloh
  • „Kada umrem, želim da umrem u utopiji koju sam pomogao da se izgradi. — Henri Katner
  • „Čovek mora da je daleko otišao u utopijskim spekulacijama koji može ozbiljno sumnjati da ako bi ove [Sjedinjene] Države bile ili potpuno razjedinjene, ili samo ujedinjene u delimične konfederacije, podele u koje bi mogle biti bačene imale česta i nasilna nadmetanja jedne sa drugima." — Aleksandar Hamilton, federalista broj 6.
  • „Većina rečnika povezuje utopiju sa idealnim komonveltima, koje karakterišu kao empirijsku realizaciju idealnog života u idealnom društvu. Utopije, posebno socijalne utopije, povezane su sa idejom socijalne pravde.” — Lukaš Perni[11]

Socijalisti-utopisti[uredi | uredi izvor]

Socijal-utopistička učenja su značajno doprinela razvoju društvene misli. Najizrazitiji predstavnici su Sen-Simon, Šarl Furije i Robert Oven. Njihove preteče su Tomas Mor (Utopija) i Tomazo Kampanela.

Anri Klod Sen-Simon zasnovao je svoje učenje na snažnoj kritici kapitalističkog društva. Posebno je kritikovao privatnu svojinu i hijerarhijsku organizaciju društva. Buduću organizaciju je nazvao socijalističkom, a njegove ideje su ušle u osnove Marksove teorije naučnog socijalizma. Njegove ideje su pre svega ideja o ukidanju privatne svojine, ideja o ukidanju države, ideja o raspodeli prema radu u prvoj fazi, odnosno prema potrebama u drugoj fazi socijalizma i najzad ideja o tome da proizvodnjom treba da upravljaju oni koji u njoj rade. On smatra da treba uvesti nauku koja će izučavati društvo u celini i takvu nauku je nazvao socijalnom fiziologijom. Istovremeno, on definiše metod ove nauke kao istorijski da bi se upoznala prošlost, sa ciljem da se predvidi budućnost.

Šarl Furije je zastupao slične ideje kao i Sen-Simon. U vezi sa tim idejama, došlo je do nastojanja da se one ostvare. Osnovane su takozvane falange u kojima ljudi žive udruženi kao proizvođači i potrošači, pri čemu svako radi ono za šta ima prirodne sklonosti.

Robert Oven je jasno i izričito rekao da socijalizam treba da bude društvo sa društvenom svojinom.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Giroux, Henry A. (2003). „Utopian thinking under the sign of neoliberalism: Towards a critical pedagogy of educated hope” (PDF). Democracy & Nature. Routledge. 9 (1): 91—105. doi:10.1080/1085566032000074968. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 11. 2021. 
  2. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  3. ^ Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. str. 1297. Pristupljeno 31. 7. 2017. [mrtva veza]
  4. ^ Giroux, H. (2003). „Utopian thinking under the sign of neoliberalism: Towards a critical pedagogy of educated hope”. Democracy & Nature. 9 (1): 91—105. doi:10.1080/1085566032000074968. 
  5. ^ Sargent, Lyman Tower (2010). Utopianism: A very short introduction. Oxford, UK: Oxford University Press. str. 21. ISBN 978-0-19-957340-0. doi:10.1093/actrade/9780199573400.003.0002. 
  6. ^ a b Sargent, Lyman Tower (2005). Rüsen, Jörn; Fehr, Michael; Reiger, Thomas W., ur. The Necessity of Utopian Thinking: A cross-national perspective. Thinking Utopia: Steps into Other Worlds (Izveštaj). New York: Berghahn Books. str. 11. ISBN 978-1-57181-440-1. 
  7. ^ Lodder, C.; Kokkori, M; Mileeva, M. (2013). Utopian Reality: Reconstructing culture in revolutionary Russia and beyond. Leiden, The Netherlands: Koninklijke Brill NV. str. 1—9. ISBN 978-90-04-26320-8. 
  8. ^ Uchronia: Uchronie (l'utopie dans l'histoire), esquisse historique apocryphe du développement de la civilisation européenne tel qu'il n'a pas été, tel qu'il aurait pu être, Uchronia.net, Pristupljeno 2011-10-01 , reprinted 1988, ISBN 2-213-02058-2.
  9. ^ Douglas, Christopher (2013). „"Something That Has Already Happened": Recapitulation and Religious Indifference in The Plot Against America”. MFS Modern Fiction Studies. 59 (4): 784—810. ISSN 1080-658X. S2CID 162310618. doi:10.1353/mfs.2013.0045. 
  10. ^ Fondanèche, Daniel; Chatelain, Danièle; Slusser, George (1988). „Dick, the Libertarian Prophet (Dick: une prophète libertaire)”. Science Fiction Studies. 15 (2): 141—151. ISSN 0091-7729. JSTOR 4239877. 
  11. ^ PERNÝ, Lukáš: Utopians, Visionaries of the World of the Future (The History of Utopias and Utopianism), Martin: Matica slovenská, 2020, p. 16

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Utopija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утопија&oldid=27682387”