FK Plavi Dunav
 FK „Plavi Dunav“  Kék Duna LE | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Puno ime | Fudbalski Klub Plavi Dunav Skorenovac  | ||
| Osnovan | 1932. jun 14. god. | ||
| Ugašen | 2017. god. | ||
| Stadion | Fudbalsko igralište Plavi Dunav, Skorenovac, Vojvodina, Srbija | ||
| Kapacitet | 500 | ||
| Predsednik | | ||
| Menadžer | | ||
| Liga | Južnobanatska druga liga | ||
| |||
FK Plavi Dunav (mađ. Kék Duna LE) je bio fudbalski klub iz Skorenovca. Osnovan je 1932. godine.[1]
Ime kluba[uredi | uredi izvor]
- SKS (Sportski klub Skorenovac) (Székelykevei Sport Klub) (1932—1949)
- FK Plavi Dunav (Kék Duna LE) (1949. do danas)
Istorija kluba[uredi | uredi izvor]
Plavi Dunav je osnovan 14. juna 1932. godine. Osnovali su ga tadašnji skorenovački gimnazijalci na čelu sa Tamašem i Jožefom Jungom, Janošem Hubertom, Jožefom Boršošem i drugim.[1]
Jedan od uspeha im je da su od tadašnjeg seoskog sudije Janoša Selića uspeli da izdejstvuju zemljište za fudbalski teren. Dobili su opštinsku parcelu koja je ostala od školskog imanja. Tada su odigrane prve prijateljske utakmice protiv timova iz Ivanova, Pločice, Mramorka i Banatskog Brestovca.[1]
Predsednik fudbalskog kluba je bio Milivoj Đurkin, a potpredsednik dr Imre Laslo (Dr. László Imre), sekretar Rudolf Gerhard (Rudolf Gerhardt), blagajnik Ferenc Kuti (Kúti Ferenc) i nadzorni organ Antal Vintergerst (Wintergerst Antal).
Odmah je osnovana grupa navijačica za podršku, čiriliderke, čiji rukovodeći sastav su činili Katalin Gerhard (Gerhardt Katalin), Katalin Jung (Jung Katalin), Magdolna Higel (Hügel Magdolna), Mariška Higel (Hügel Mariska) i Marija Golob (Golob Mária).[1]
Sama fudbalska ekipa, osnivačka i tokom 1930-ih je bila u sastavu: Antal Fazekaš (Fazekas Antal), Janoš Sirak (Szirák János), Stanko Erdeljan, Jožef Boršoš (Borsós József), Janoš Brašnjo (Brasnyó János), Jožef Bosilkov (Boszilkov József), Pubi Hubert (Hubert Pubi), Ištvan Kiš (Kiss István), Imre Galac (Galac Imre), Tamaš Jung (Jung Tamás), Deže Kovačević (Kovačević Dezsö), Ištvan Urban (Urbán István), Imre Komaromi (Komáromi Imre), Janoš Migleci (Migléci János), Mile Perić, Đuro Stanisavljević i Slavko Ivkov.[1]
Klupske boje[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Prilikom osnivanja odlučeno je da igrači nose zelene dresove sa belom kragnom, bele šorceve i zelene štucne, čarape. Kopačke su im po meri pravili seoski obućari. Originalni dresovi su nestali 1946. kada su bili pozajmljeni kovinskom fudbalskom klubu i od tada im se izgubio trag. Čak je došlo do toga da, pošto nisu imali dresove u prvenstvu 1946, klub nije mogao da igra zvanične susrete.[1]
Sadašnje boje kluba su plavo-bele.
Finansiranje[uredi | uredi izvor]
Tokom 1930-ih klub se izdražavao od dobrovoljnih priloga, pozorišnih predstava (koje su održavale navijačice za podršku) i raznih igranki koje su organizovane u sali restorana Vintergerst Rože.[1]
Posle Drugog svetskog rata, finansiranje je išlo najviše od priloga i članarine. Tokom 1946. klub je dobio na zajam 3 lanca zemlje, od čega je prihod išao u kasu kluba. Delom zahvaljujući ovakvoj finansijskoj podršci klub je od nule stigao do južnobanatske lige bivše Jugoslavije.
Fudbalsko igralište[uredi | uredi izvor]
Originalno fudbalsko igralište, koje je bilo u funkciji od 1932, tokom 1970-ih više nije ispunjavalo uslove koje je fudbalski savez zahtevao. Stari teren je prodat i kupljen novi, nedaleko od originalnog mesta. Finansiranje je išlo preko kluba i mesne zajednice. Prodata je šuma ispod sela, prikupljani su razni prilozi, trava sa pašnjaka[2], takođe ispod sela, je prodata za Beograd i Split. U to vreme skorenovčani su sa ponosom govorili kako prvoligaši igraju na skorenovačkoj travi. Naime potravljavanjem fudbalskih terena se u to vreme bavio, bivši ali i dalje čuveni, golman reprezentacije Jugoslavije i Crvene zvezde, Srđan Mrkušić. U zamenu za travu koju je postavio na zvezdin stadion Marakanu i kasnije na stadion splitskog Hajduka, Poljud, Plavi Dunav je dobio dosta finansijskih olakšica za izgradnju terena, a Mrkušić svoje usluge nije naplatio, već je sa svojim timom besplatno projektovao igralište.
Izgradnja terena je trajala dve godine. Započeto je 1974. a završeno i zvanično otvoreno 2. oktobar 1976.. Ovakvim radom i trudom Plavi Dunav je dobio jedan od najboljih terena u Vojvodini, sa drenažom, travom, sistemom zalivanja, klupske prostorije sa svlačionicama, kupatilima i klupskim restoranom. Kvalitet samog terena je bio takav da su i mnogi prvoligaši mogli pozavideti na njemu.
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Najveći uspeh Plavi Dunav je postigao 1977. godine kada je u nepune dve godine iz opštinske lige dogurao do prve južnobanatske lige. Sličan uspeh Plavi Dunav je napravio 1947. godine kada je isto dogurao do takmičenja u južnobanatskoj ligi.
Tokom 1980-ih i 1990-ih je egzistirao u južnobanatskoj prvoj i drugoj ligi, dok nije definitivno u 2000im ispao i balansira između južnobanatske prve i južnobanatske druge lige[3].
Plavom Dunavu su u goste dolazili poznati klubovi kao što je Crvena zvezda, Dinamo iz Pančeva, Radnički iz Kovina, gosti iz inostranstva Alpar iz Mađarske, Bugarske, Forverc iz Beča i mnogi drugi vojvođanski i srpski ligaši.
Poznati igrači[uredi | uredi izvor]
- Erne Komaromi (Komáromi Ernö) - igrao za Vojvodinu, Novi Sad, Dinamo iz Pančeva i Plavi Dunav iz Skorenovca
- Đurka Pap (Papp György-Gyurka) - fudbaler plavog Dunava, jedan od trenera Dinama iz Pančeva i Dinama iz Bora, radio sa mladima. Trenersku školu završio u klasi sa Miljanom Miljanićem
- Golmani Antal Fazekaš (Fazekas Antal), Mihalj Peregi (Peregi Mihaly) i Jožef Kantor Nađ (Nagy Kántor Jozsef)
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
|
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e Skorenovac története - Szabatka Gyula ( Publisher: R. Oberläuter, Kovin, Kraljevina Jugoslavija, 1936.)
- ^ Verovatno odavde potiče pogrdan nadimak za Marakanu Pašnjak. Mada je trava bila izuzetnog kvaliteta, tako da nije bilo osnova za neko omalovažavanje.
- ^ No name | Dnevnik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2016), Pristupljeno 27. 4. 2013.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Skorenovac története - Szabatka Gyula (издао R. Oberläuter, Kovin 1936. )
- Székelykeve (Скореновац) A falu története - Galambos Tibor (издао LO Press Kovin 2001)
