Банатски Брестовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банатски Брестовац
Banatski Brestovac, Orthodox church.jpg
Православна црква у селу
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Панчево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3251
 — густина 56,74/km2
Положај
Координате 44°43′37″ СГШ; 20°48′26″ ИГД / 44.7269° СГШ; 20.807136° ИГД / 44.7269; 20.807136Координате: 44°43′37″ СГШ; 20°48′26″ ИГД / 44.7269° СГШ; 20.807136° ИГД / 44.7269; 20.807136
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 61 m
Површина 57,3 km2
Банатски Брестовац на мапи Србије
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26234
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становника.[1]

Географија[уреди]

Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 49.52" источне географске дужине.

Порекло имена[уреди]

Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.

Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).

У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.068
1953. 4.289
1961. 4.322
1971. 3.809
1981. 3.865
1991. 3.715 3.661
2002. 3.517 3.618
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
3.029 86,12 %
Муслимани
  
179 5,08 %
Роми
  
97 2,75 %
Југословени
  
42 1,19 %
Бошњаци
  
18 0,51 %
Црногорци
  
13 0,36 %
Македонци
  
12 0,34 %
Мађари
  
8 0,22 %
Хрвати
  
6 0,17 %
Бугари
  
6 0,17 %
Словаци
  
4 0,11 %
Руси
  
3 0,08 %
Румуни
  
3 0,08 %
Чеси
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
непознато
  
60 1,70 %


Становништво[уреди]

1910 3,752 Немци 63.4% Срби 34.8%
1921 3,805 Немци 69.5% Срби 29.5%
1935 N/A Немци 2,478 Срби N/A
1991 3,715 Срби 87.07% Муслимани 7.51% Југословени 1.91% Роми 1.31% Црногорци 0.64% Хрвати 0.45%
2002 3,517 Срби 86.12% Муслимани 5.08% Роми 2.75% Југословени 1.19% Црногорци 0.36% Хрвати 0.17%

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]