Fatema Mernisi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fatema Mernisi
Fatema Mernisi 2004. godine
Datum rođenja1940
Mesto rođenjaMarakeš
Datum smrti30. novembar 2015.
Mesto smrtiRabat

Fatema (ili Fatima) Mernisi (arapski: فاطمة مرنيسي‎; 1940 – 30. novembar 2015) bila je marokanska feministička spisateljica i sociolog. Nakon teškog detinjstva provedenog u tradicionalnoj haremskoj izolaciji u rodnom Maroku, Mernisi biva podstaknuta i inspirisana potlačenošću žena u muslimanskom svetu i konzervativnim stavovima verskih dogmi i učenja. Postaje jedna od najvećih pobornica za ženska prava i slobode i kao akademik biva priznata i uvažavana širom sveta. Preminula je u bolnici u Rabatu 30. novembra 2015. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mernisi je rođena u zemljoradničkoj porodici srednjeg sloja u Fesu 1940. godine. Iako je odrasla u donekle privilegovanom okruženju, zaštićena od siromaštva koje su mnogi njeni vršnjaci proživljavali, Fatemino detinjstvo je prolazilo u okviru ograničenog haremskog života. Kao mlada devojka, Mernisi je živela u formalnom haremu u svom domu u Fesu, kao i u seoskom haremu, koji je pripadao baki sa majčine strane. Za razliku od zapadnih shvatanja jedne takve zajednice, kao mesta bluda i zadovoljstava za muškarce, Mernisi je podignuta u haremu tradicionalnog duha, gde su sa njom živele dalje rođake i koji je bio zamišljen kao mesto gde će biti zaštićene od ostalih muškaraca i javnih sfera. Nakon jednog takvog perioda, ispunjenog ograničenjima, tugom i željom za slobodom Fatema je postala svesna frustrirajuće izolacije u kojoj je egzistirala i osetila je da među ženama kojima je okružena postoji osećaj konekcije za zajedničke patnje i za međusobnu solidarnost. Tema haremskog života i diskriminacija žena u islamskim zemljama postaju glavne teme njene naučne sociološke delatnosti. Stekla je osnovno obrazovanje u Kuranskim školama, dok je više obrazovanje stekla u ženskoj školi, osnovanoj od strane Francuskog protektorata.[1] 1957. godine studirala je Političke nauke na Sorboni u Parizu i na Univerzitet Brandejs u Sjedinjenim Američkim Državama odlazi na doktorske studije, nakon što je dobila stipendiju.[2] Nakon što je doktorirala, vraća se u Maroko na Univerzitet Muhameda Petog u Rabatu i predavala je u periodu između 1974. i 1981. sociološke predmete kao što su metodologija, porodična sociologija i psihosociologija. Takođe je radila kao gostujući profesor na Univerzitetu Harvard i na Univerzitetu Kalifornije (Berkliju). Međunarodno poznata je postala kao islamska feministkinja.[3]

Mernisi se intenzivno bavila Islamom i ženskom ulogom u islamskim državama, analizirajući istorijski razvoj islamskog učenja i njegove moderne manifestacije. Kroz detaljno istraživanje prirode Muhamedovog nasleđa, ona otvoreno sumnja u validnost hadisa (kazivanja i tradicije koje mu se pripisuju) i, pored toga, u potlačenost žena koju ona vidi u Islamu, ali ne i u Kuranu. [3] Obimno je pisala o životu unutar harema i o seksualnom polu u javnim i privatnim sferama.[4] Doprinela je komadom "Ćerka trgovca i suptanov sin" antologiji Sestrinstvo je globalno: Međunarodni ženski pokret antologije (1984), koji je izdat od strane Robin Morgan.[5][6]

Najviše se bavila sociološkim temama, boraveći u Maroku. Nekoliko puta u kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetim godinama prošlog veka, sprovodila je intervjue sa ciljem da pradstavi stavove o ženama koji su tada preovladavali. Takođe se bavila sociološkim istraživanjima za UNESKO, Međunarodnu organizaciju rada, kao i za tadašnju marokansku vlast.[7] U isto vreme, Mernisi je doprinela periodikama i drugim publikacijama, pišući članke o ženama u Maroku i Islamu sa savremene, kao i sa istorijske tačke gledišta.

Godine 2003., Mernisi je nagrađena Nagradom Princa od Asturije zajedno sa Suzan Zontag.[8]

Fatema je bila predavač na Univerzitetu Muhameda Petog u Rabatu i akademik- istraživač na univerzitetskom Institutu za naučna istraživanja.[9] Preminula je u Rabatu 30. novembra 2015. godine.[10]

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Njena prva monografija "Pod velom", objavljena je 1975. godine.[11] Ponovno izdanje je objavljeno u Velikoj Britaniji 1985. godine i u SAD 1987. "''Pod velom''" je postao klasik, naročito u polju antropologije i sociologije žena u arapskom svetu, na Mediteranu i u muslimanskim zajednicama. Njena najpoznatija knjiga "''Veo i muška elita: feministička interpretacija Islama''", je kvazi-istorijska studija uloga Muhamedovih žena. Prvi put je objavljena na na francuskom jeziku 1987, a prevedena je na enleski jezik 1991. godine. Za "''Boreći se sa svakodnevnom bitkom: Intervjui sa marokanskim ženama''" (1991), razgovarala je sa radnicama, seoskim ženama, vidovnjakinjama, služavkama, ženama- intelektualcima, i na osnovu toga napisala je knjigu, koja ju je još više uzdigla kao autora i sociologa. 1994. godine objavila je svoje memoare "''Snovi greha: Bajke o haremskom devojaštvu''" (U SAD-u je knjiga originalno nazvana "''Unutar harema: Bajke o marokanskom devojaštvu''".).[12][13] U delu "Pod velom" ispituje razlike između zapadnih i tradicionalnih muslimanskih koncepcija ženske seksualnosti i pola. Za razliku od tradicionalnih zapadnih stavova o ženama kao inferiornim i pasivnim, Mernisi tvrdi da mnogi muslimanski učenjaci i istoričari prikazuju žene kao aktivne i kao da poseduju određenu seksualnu agresivnost. Ona tvrdi da su nošenje vela i domaća izolacija nastali iz želje za kontrolisanjem potencijalne pretnje po društveni poredak od strane nepoznate, mistične ženske seksualnosti. Dajući sve od sebe da uzdigne vitalnu ulogu žena u ranom islamskom svetu, Mernisi definiše i opisuje veliki broj istaknutih kraljica, supruga i majki od osmog veka nove ere, pa sve do današnjih dana u delu "''Zaboravljene kraljice Islama''". Još više biva podstaknuta svojim idejama kada je Benazir Buto, odabrana na izborima u Pakistanu 1988. za Premijera države. To je bio prvi put u istoriji da žena bude jedan od glavnih lidera neke postkolonijalne muslimanske države. Tada je Fatema dokumentovala život ove veoma značajne osobe i čvrsto se zalagala protiv stanovišta da muslimanske žene nikada nisu igrale važniju političku ulogu. Pored toga, ona smatra da je istorija o ženskoj političkoj participaciji od strane Muslimana i zapadnog sveta podjednako zanemarena. Međutim, za prve korake ka poboljšanju te situacije, muslimanski svet se mora zaista okrenuti demokratiji i mora preispitati svoje vrednosti i perspektivnu delatnost. Mernisi smatra da se to mora započeti dekonstrukcijom muslimanskih mitova i verskih dogmi, kao i iskorenjivanjem verskog fundamentalizma.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Najpoznatija Fatemina objavljena knjiga jeste "Pod velom" i ona se smatra pionirskim radom koji je otvorio put za feminističke stavove u islamu i za diskusiju o ženskim pravima u muslimanskim zajednicama. Delo "Veo i muška elita" je poprimilo pomešane kritike, za raliku od prethodnih analitičkih radova. Jedna grupa kritičara ju je hvalila za pažljivo iščitana dela islamskih principijelnih tekstova i njihovu pravilnu analizu i primenu, dok joj je druga grupa zamerala na objektivnoj slici Muhamedovih stavova, pogleda i ponašanja prema ženama. Za razliku od njenih istorijskih i analitičkih radova, Fatemini memoari "Snovi greha" su privukli veliku svetsku pažnju i kroz njene žive portrete haremskog života i potlačenosti žena u arapskom svetu, najviše su do izražaja došli njeno kompleksno razumevanje islamskih stavova i duboko ukorenjenih feminističkih ubeđenja.

Citati Fateme Mernisi[uredi | uredi izvor]

  • "Da sam se rodila dve godine ranije, ne bi mi bilo dozvoljeno da idem u školu i obrazujem se. Rodila sam se u pravo vreme."
  • "Lepota je u koži. Čuvaj je, operi je, stavi parfem i obuci najbolju odeću koju imaš, čak i kada nema posebne prilike. Osećećeš se poput kraljice. Koža je politička. I zašto bi nam imam naredio da je sakrivamo?"
  • "Biti zaleđen u pasivnoj poziciji objekta čija egzistencija zavisi od posednikovog oka, pretvara obrazovanu modernu ženu sa Zapada u haremsku robinju."
  • "Ljute žene su taoci svog besa. Ne mogu mu se odupreti, niti pobeći, niti same sebe osloboditi."

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • 1975: Beyond the Veil: Male-Female Dynamics in a Muslim Society. revised ed. 1985, 1987, reprinted London. . Saqi Books. 2011. ISBN 978-0-86356-412-3. 
  • New York. Dreams of Trespass: Tales of a Harem Girlhood. Perseus Books. 1995. ISBN 978-0-201-48937-8. 
  • 1983: Le Maroc raconté par ses femmes.
  • 1984: L’amour dans les pays musulmans
  • 1985: Femmes du Gharb
  • 1987: Le harem politique – Le Prophète et les femmes , trans (1992). The Veil and the Male Elite: A Feminist Interpretation of Islam. New York: Basic Books. ISBN 978-0-201-63221-7. 
  • 1988: Shahrazad n’est pas marocaine
  • 1990: Sultanes oubliées – Femmes chefs d’Etat en Islam (trans. 1993: Forgotten Queens of Islam)
  • 1992: La Peur-Modernité
  • 1993: Women’s Rebellion and Islamic Memory
  • 1994: The Harem Within (retitled Dreams of Trespass – Tales of a Harem Girlhood )
  • 1997: Les Aït-Débrouille
  • 1998: Etes-vous vacciné contre le Harem?
  • 2001: Scheherazade Goes West. New York. . Washington Square Press. ISBN 978-0-7434-1243-8. 
  • New York. Islam and Democracy: Fear of the Modern World. Basic Books. 2002. ISBN 978-0-7382-0745-2. 
  • Brooklyn. Les Femmes Du Maroc. powerHouse Books. 2009. ISBN 978-1-57687-491-2. 

edited by Mernissi:

  • Doing Daily Battle: Interviews with Moroccan Women . Translated by Mary Jo Lakeland. New Brunswick, N.J., 1988.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

  • Islamic feminism
  • Liberal movements within Islam
  • Asiya Andrabi
  • Mohamed Guessous

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mernissi, Fatima (1987).
  2. ^ "Featured Alumni".
  3. ^ a b "Mernissi, Fatima" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2008).
  4. ^ "WISE" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2014).
  5. ^ "Table of Contents: Sisterhood is global :" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2015).
  6. ^ Valentine M. Moghadam (2003).
  7. ^ "Notable Feminist Fatema Mernissi".
  8. ^ "Notable Feminist Fatema Mernissi, Susan Sontag - Literature 2003".
  9. ^ "Muslim Women: Past and Present" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2014).
  10. ^ Fox, Margalit (9 December 2015).
  11. ^ Khaleeli, Homa.
  12. ^ Mernissi, Fatima (1994).
  13. ^ Mernissi, Fatima (1995).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fatema Mernisi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатема_Мерниси&oldid=27490226”