Feliče Borel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Feliče Plačido Borel
Feliče Plačido Borel
Lični podaci
Datum rođenja (1914-04-05)5. april 1914.
Mesto rođenja Nica, Francuska
Datum smrti 21. januar 1993.(1993-01-21) (78 god.)
Mesto smrti Torino, Italija
Visina 1,75 m
Pozicija Napadač
Juniorska karijera
Torino
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1932—1941.
1941—1942.
1942—1946.
1946—1948.
1948—1949.		 Juventus
Torino
Juventus
Alesandrija
Napoli		 206
25
75
1
1		 (117)
(7)
(24)
Reprezentativna karijera
1933—1934.  Italija 1 (0)
Trenerska karijera
1942—1946.
1946—1948.
1948—1949.
1954.
1954—1956.
1958—1969.
1966—1967.		 Juventus
Alesandrija
Napoli
Cenisija
Fosanese
Katanija
Ternana

Feliče Plačido Borel (franc. Felice Placido Borel; Nica, 5. april 1914 — Torino, 21. januar 1993) bio je italijanski fudbaler koji je igrao kao napadač. Bio je član italijanske fudbalske reprezentacije koja je 1934. osvojila svetski kup.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Borel je rođen u Nici. Tokom svoje karijere igrao je za Juventus i gradskog rivala Torino u Seriji A i, u Seriji B, za Alesandriju i na kraju za Napoli, gde je završio karijeru.[1][2][3]

Postigao je 157 golova za Juventus, osvojivši tri titule u Seriji A (1933, 1934 i 1935 ) i Kup Italije (1938) tokom svog boravka u klubu, kao i nagradu strelca Serije A u dva navrata (1933. i 1934); trenutno je šesti strelac Juventusa u klupskoj istoriji. Tokom svog drugog mandata u klubu četrdesetih godina, bio je na mestu igrača-trenera.[2][3]

Međunarodna karijera[uredi | uredi izvor]

Borel je tri puta nastupio za Italiju u periodu od 1933. do 1934. godine, postigavši svoj jedini međunarodni pogodak u svom debiju protiv Mađarske 22. novembra, u Budimpešti, tokom dr. Gero kupa. Bio je deo nacionalnog tima koji je pobedio na svetskom kupu 1934. godine, pojavljujući se jednom tokom turnira, tokom četvrtfinalne pobede nad Španijom 1. juna.[2][4]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

S nadimkom farfalino ("mali leptir", na italijanskom), Borel je obično igrao kao centarfor, i smatra se jednim od najboljih centarfora Italije i Juventusa svih vremena. Bio je poznat po brzini, kretanju, šutiranju, postizanju golova, driblingu, timskoj igri i tehničkim sposobnostima. Uprkos svojoj sposobnosti, međutim, takođe je bio sklon povredama.[2][3][5]

Posle penzionisanja[uredi | uredi izvor]

Posle odlaska u penziju tokom sezone 1958–59 bio je tehnički direktor Katanije.[1]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Feličeov stariji brat Aldo Borel profesionalno je igrao fudbal, provevši 10 sezona u Seriji A, a njihov otac Ernesto Borel igrao je za Nicu i Juventus 1900-ih i 1910-ih, a kasnije je takođe bio i trener. Da bi razlikovao braću, Aldo je bio poznat kao Borel I, a Feliče kao Borel II.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Borel, Felice Placido” (na jeziku: italijanski). Enciclopedia del Calcio. Pristupljeno 30. 5. 2015. 
  2. ^ a b v g Caminiti, Vladimiro. „BOREL Felice Placido: il volo di Farfallino” (na jeziku: italijanski). storiedicalcio. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  3. ^ a b v g Bedeschi, Stefano (1. 4. 2019). „Gli eroi in bianconero: Felice Placido BOREL” (na jeziku: italijanski). Tutto Juve. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  4. ^ „Nazionale in cifre: Borel, Felice” (na jeziku: italijanski). FIGC. Arhivirano iz originala 13. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2015. 
  5. ^ Garanzini, Gigi. „BOREL, Felice Placido” (na jeziku: italijanski). Treccani: Enciclopedia del Calcio (2002). Pristupljeno 19. 5. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феличе_Борел&oldid=27506824”