Fetalna eritroblastoza
| Fetalna eritroblastoza | |
|---|---|
| Latinski | Erythroblastosis foetalis |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Pedijatrija, immunohaematology |
| MKB-10 | P55 |
| MKB-9-CM | 773 |
| DiseasesDB | 5545 |
| MedlinePlus | 001298 |
| eMedicine | ped/959 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/haemolytic-disease-of-the-newborn haemolytic-disease-of-the-newborn Fetalna eritroblastoza] |
| MeSH | D004899 |
Fetalna eritroblastoza (lat. Erythroblastosis foetalis) je bolest fetusa i novorođenčeta koju karakteriše aglutinacija i fagocitoza eritrocita. U najvećem broju slučajeva fetalne eritroblastoze, majka je Rh-negativna a otac Rh-pozitivan. Dete nasledi od oca Rh-antigen koji majka nema, pa je u organizmu majke došlo do stvaranja anti-Rh aglutinina posle izlaganja Rh-antigenu fetusa. Zatim, ovi anti-Rh aglutinini (IgG-antitela) majke difunduju kroz placentu u fetus i uzrokuju aglutinaciju eritrocita. Utvrđeno je da se fetusovi eritrociti nalaze u krvotoku majke već u prvom tromesečju trudnoće, ali je ta pojava sve izraženija kako trudnoća napreduje. Najveća količina fetusove krvi dospeva u organizam majke tokom samog porođaja, pa se u prvoj trudnoći izoimunizacija dešava upravo pri porođaju.
Učestalost bolesti[uredi | uredi izvor]
U organizmu Rh-negativne majke koja ima prvo Rh-pozitivno dete obično se ne stvori dovoljno anti-Rh aglutinina da bi oni mogli prouzrokovati neku štetu. Utvrđeno je da je za izoimunizaciju potrebno da postoje transplacentska krvarenja, koja se javljaju pri porođaju, zbog čega se rizik za nastanak bolesti javlja tek u drugoj trudnoći. U slučaju drugog po redu Rh-pozitivnog deteta, oko 3% takve dece pokazuje neke znakove fetalne eritroblastoze; u slučaju trećeg Rh-pozitivnog deteta, oko 10% dece ispoljava znakove te bolesti; sa sledećim trudnoćama incidencija bolesti progresivno raste. Od mnogobrojnih antigena eritrocita, ovu bolest najčešće izaziva D-antigen. Inače majka se može imunizovati i pre prve trudnoće dobijanjem krvi sa eritrocitima koji sadrže Rh-antigen koji ne postoji u njenoj krvi, a koji postoji kasnije u krvi fetusa.
Dejstvo antitela majke na fetus[uredi | uredi izvor]
Pošto se anti-Rh antitela stvore u organizmu majke, ona polako difunduju kroz placentnu membranu u krv fetusa, pa uzrokuju aglutinaciju eritrocita fetusa. Aglutinirani eritrociti zatim hemolizuju oslobađajući hemoglobin u krv. Hemoliza počinje u četvrtom ili petom mesecu trudnoće. Makrofagi tada pretvaraju hemoglobin u bilirubin, što uzrokuje žutilo kože (žuticu). Verovatno pomenuta antitela napadaju i oštećuju i neke druge ćelije u organizmu.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Novorođenče koje ima žuticu zbog eritroblastoze obično je anemično kad se rodi, a anti-Rh aglutinini majke obično cirkulišu u krvi deteta tokom 1 do 2 meseca posle rođenja, razarajući sve više i više eritrocita. Hematopoezno tkivo deteta pokušava da nadoknadi hemolizovane eritrocite. Jetra i slezina se znatno uvećavaju i proizvode eritrocite. Zbog brze produkcije ćelija, mnogi nezreli oblici ćelija, uključujući mnoge eritroblaste, ulaze u cirkulacioni sistem, a zbog njihovog prisustva u krvi bolest se i zove Erythroblastosis foetalis. U zavisnosti od koncentracije antitela može nastati i hydrops foetalis, što uzrokuje smrt fetusa.
Mada je teška anemija u fetalnoj eritroblastozi obično uzrok smrti, mnoga deca koja jedva prežive anemiju ispoljavaju teška psihomotorna oštećenja zbog visoke koncentracije bilirubina (iznad 20 mg/dl), a naročito je bilirubin toksičan za sivu masu mozga i dovodi do nukleusnog ikterusa (kernikterusa).
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Uobičajeni terapijski postupak kod fetalne eritroblastoze je zamena krvi novorođenčeta Rh-negativnom krvlju. Oko 400 ml Rh-negativne krvi se transfunduje u toku 1,5 ili više sati dok se istovremeno Rh-pozitivna krv novorođenčeta odstranjuje. Ovaj postupak se može ponoviti nekoliko puta tokom prvih nekoliko nedelja života, uglavnom da bi se bilirubin održao na niskom nivou i tako sprečio razvoj kernikterusa. Do vremena kada će trasfundovane Rh-negativne ćelije biti zamenjene sopstvenim Rh-pozitivnim ćelijama deteta, a za taj proces je potrebno 6 ili više nedelja, anti-Rh aglutinini poreklom iz majke, već će biti razoreni.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Geifman-Holtzman, O; Wojtowycz M, Kosmas E, and Artal R (1997). „Female allo-immunization with antibodies known to cause hemolytic disease”. Obstetrics and Gynecology. 89 (2): 272—275. ISSN 0029-7844. PMID 9015034. doi:10.1016/S0029-7844(96)00434-6.
- Mollison, PL; Engelfriet CP and Contreras M (1997). Blood Transfusion in Clinical Medicine (10th izd.). Oxford, UK: Blackwell Science. ISBN 978-0-86542-881-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
