Foker F.18
| Foker F.18 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnčki transportni | |
| Posada | 2 - 4 | |
| Broj putnika | 12 | |
| Poreklo |  Holandija
| |
| Proizvođač | Fokker | |
| Probni let | 30. jun 1932. | |
| Uveden u upotrebu | 1933. | |
| Povučen iz upotrebe | 1946. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | KLM | |
| Broj primeraka | 5 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 18,50 m | |
| Visina | 4,70 m | |
| Raspon krila | 24,50 m | |
| Površina krila | 84,0 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 4.630 kg | |
| Normalna poletna | 7.850 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | Pratt & Whitney | |
| Broj motora | 3 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 3 h Pratt & Whitney Wasp C 9-cyl | |
| Snaga KEM-a | 313 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 420 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 250 km/h | |
| Ekonomska brzina | 200 km/h | |
| Dolet | 1.820 km | |
| Plafon leta | 5.750 m | |
| Brzina penjanja | 200 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
.jpg)
Foker F.18/ Fokker F.18 je holandski tromotorni, višesedi, visokokrilac avion, mešovite klasične konstrukcije koji se koristio kao putnički, transportni avion između dva i u toku i nakon Drugog svetskog rata.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Projektovanje aviona Foker F.18 je započeto početkom tridesetih godina dvadesetog veka na zahtev holandske vazduhoplovne kompanije KLM, koja je želela da tim avionom otvori liniju Holandija - Istočna Indija (sada Indonezija). Avion je konstruisan prema tradicionalnoj Fokerovoj šemi (kao avioni F.8; F.9; F.12 i F.39)[1] bio je to konvencionalni visokokrilni konzolni monoplan sa fiksnim stajnim trapom i zadnjim točkom ispod repa aviona. Imao je tri motora jedan na kljunu aviona a dva ispod krila. U stvari to je bila povećana verzija aviona Foker F.12. Avion je prvi put poleteo 30. juna 1932. godine. Napravljeno je ukupno 5 aviona ovog tipa i svi su rađeni za KLM.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup aviona Foker F.18 je bio pravougaonog poprečnog preseka, sa zaobljenom krovnom stranicom. Trup je bio podeljen na tri dela: kabinski deo, putnička kabina i repni deo. Bio je prostran tako da se u njega bez problema mogla smestiti kompletna posada i putnici sa prtljagom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao rešetkasta zavarena konstrukcija napravljena od tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće a obloga trupa je bila delimično od duraluminijumskog lima, drvene lepenke i impregniranog platna (kljun aviona je bio obložen limom, srednji deo trupa putnička kabina je bio obložen drvenom lepenkom a ostatak dela trupa i rep su bili obloženi impregniranim platnom). Kljun aviona je u odnosu na prethodne Fokerove avione bio produžen pa je u taj deo bio smešten prostor za poštu što je pored povećanja korisnog prostora, povoljno uticalo na ravnomeran raspored tereta u avionu. Ulaz u avion sa stepeništem se nalazio na levoj bočnoj strani trupa aviona, na kraju putničke kabine. Kokpit pilota je bio smešteni u zatvorenoj kabini, koja se nalazila u kljunu trupa aviona, do koga se stizalo prolazima kroz putničku kabinu. Putnička kabina je imala 12 sedišta ili manje ukoliko su bila montirana sedišta koja su se preko noći razvlačila u ležaje. Na kraju putničke kabine (u repu) nalazio se toalet i prostor za prtljag. Kabina je bila opremljena stalažom za odlaganje ručnog prtljaga[2].
Pogonska grupa: Dva motora su mu ugrađena u visećim gondolama ispod krila aviona a treći se nalazi u nosu (kljunu) trupa aviona. Avion je bio opremljen devetocilindričnim vazduhom hlađenim radijalnim motorima Pratt & Whitney Wasp S snage 420 KS. Posle isteka resursa ovim motorima oni su zamenjeni nešto jačim motorima Pratt & Whitney Wasp T1D1 snage 433 KS. Na motorima su bile postavljene dvokrake metalne elise fiksnog koraka. Radijalni motori su bili obloženi limenim prstenom u cilju poboljšanja hlađenja motora. Iza svakog motora se nalazio rezervoar sa 60 litara ulja.
Krila su bila debelog profila tako da su u njih bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo. Glavni rezervoari za gorivo ukupne zapremine od 2010 litara su se nalazili u delu krila iznad trupa aviona. Kroz krilo su prolazili svi potrebni uređaji i instalacije. Oblik krila je bio jednakokraki trapez, sa zaobljenim krajevima. Osna linija krila je bila upravna na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve rešetkaste drvene ramenjače, a obloge delom od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Pokretni delovi krila (elenori)su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna.
Repne površine: Repni delovi trupa iza putničke kabine, vertikalni i horizontalni stabilizatori i kormila pravca i visine su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregniranog platna. Horizontalni stabilizatori su upornicama sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a sa gornje strane su bile pričvršćene za vertikalni stabilizator.
Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljani amortizer a oslanjao se na konstrukciju gondole krilnih motora. Razmak između točkova je bio dosta veliki a i koncentracija masa se nalazila unutar razmaka pa je stabilnost pri sletanju i poletanju ovog aviona bila zadovoljavajuća. Točkovi su bili opremljeni ratkapnama u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora. Na kraju repa aviona nalazila se gumeni točak kao treća oslona tačka aviona.
Zemlje koje su koristile avion Foker F.18[uredi | uredi izvor]
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Od trenutka prijema aviona od Fokera, pa do oktobra 1936. godine, KLM je ove avione koristio za održavanje avio linije Amsterdam - Batavija (Džakarta) kada su ih zamenili avioni Daglas DC 2. Dva aviona Foker F.18 su prodati čehoslovačkom ČSA koji je njima održavao liniju Prag-Beč-Berlin do 1938. godine. Jedan od tih aviona je prodat komercijalnoj kompaniji iz Palestine koji je nažalost 1939. godine doživeo nesreću i ostao da leži na aerodromu do 1948. godine kad je rashodovan. Drugog su pri okupaciji Čehoslovačke zarobili Nemci, koji su ga preregistrovali i koristili neko vreme dok mu se trag nije zametnuo.
KLM jedan svoj avion prodao preko francuske firme španskim republikancima. Oni su ga koristili kao transportni avion i bombarder dok nije stradao u jednom bombardovanju. Preostala dva aviona su uoči rata dislocirana u holandske kolonije na Karibima i Indoneziji tamo su naoružani i služili u protivpodmorničkom ratovanju dok ih nisu zamenili moderniji američki avioni.
Sačuvani primerci aviona[uredi | uredi izvor]
Sačuvan je deo ovog aviona (Kljun aviona: kabina sa motorom) i nalazi se u Curaçao Museum.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 407.
- World Aircraft Information Files. London: Bright Star Publishing. pp. File 894 Sheet 38.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/400-avia-foker-f-39 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2022)
- http://www.dutch-aviation.nl/pictures/Fokker/Civil/Fokker%20F18%20en%20F12,%20%20tekening.JPG
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20Fokker%20Civil%20Aircrafts.html
- https://www.fokker-history.com/en-gb/f-xviii
- http://www.aviastar.org/air/holland/fokker_f-18.php
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/fokf18.html
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31869.htm
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20F18.html
- https://www.airhistory.net/photo/344891/PJ-AIO
- https://archief.amsterdam/beeldbank/detail/5d62698d-56bc-1787-b9d5-815a011af0d6
- http://froggyrs.blogspot.com/2011/11/ekskurzija-u-amsterdam-i-poseta.html
