Harold II Engleski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Harold II
Prikaz Harolda II na Tapiseriji iz Bajea
Lični podaci
Datum rođenjaoko 1022.
Mesto rođenjaVeseks, Engleska
Datum smrti14. oktobar 1066.
Mesto smrtiHejstings, Engleska
Porodica
SupružnikEdita od Mersije
PotomstvoGita od Veseksa, Gunhild of Wessex
RoditeljiGodvin
Gita
Kralj Engleske
Period5. januar 1066 — 14. oktobar 1066.
PrethodnikEdvard Ispovednik
NaslednikEdgar II (nije stupio na presto)
Vilijam I Osvajač

Harold II ili Harold Godvinson (engl. Harold Godƿinson; oko 1022 — 14. oktobar 1066) je bio engleski kralj, poslednji Anglosaksonac na engleskom prestolu. Vladao je od 5. januara 1066. do 14. oktobra 1066. kada je poginuo u bici kod Hejstingsa protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Krunisanje Harolda II, minijatura iz 13. veka

Rođen je kao drugi sin veseškog grofa Godvina i njegove supruge Gite. Haroldov otac Godvin je bio jedan od najmoćnijih ljudi toga vremena i faktički vladar Engleske tokom prvog perioda vladavine Edvarda Ispovednika, koji je bio oženjen njegovom ćerkom Edit. Zahvaljujući njegovom uticaju, Harold je 1045. postao erl Istočne Anglije, Eseksa, Oksfordšira i Bakingemšira. Godine 1051. došlo je do sukoba između Godvina i kralja. Harold je skupio vojsku i došao u pomoć ocu, te su opkolili kralja u Glosteru. Međutim, izostala je pomoć nekih grofova, tako da je kralj Edvard odneo pobedu, a Godvin i Harold su morali da beže iz države. Harold se obreo u Irskoj, gde je uz pomoć lokalnog stanovništva uspeo da formira malu flotu. Sledeće, 1052. godine, Haroldovi brodovi zajedno sa Godvinovom flotom pustoše duž južne obale Engleske, da bi kasnije uplovili u Temzu i primorali kralja na kompromis[1]. Edvard je bio prinuđen da im vrati posede i protera svoje normanske savetnike.

Uspon[uredi | uredi izvor]

Nakon Godvinove smrti, 1053. godine, Harold postaje grof od Veseksa, a njegova braća takoće dobijaju posede u Nortambriji i Istočnoj Angliji. Kralj je se sve više povlačio iz aktivnog upravljanja zemljom i više se posvetio veri, dok je Harold preuzeo kontrolu nad državom. Uspeo je da uguši pobune Velšana (1055—1056) i da ih natera da priznaju vrhovnu vlast engleskog kralja. Kako kralj Edvard nije imao potomstva, za njegovog naslednika viđen je Harold. Međutim, 1064/1065. na putu ka Normandiji, gde je trebalo da plati otkup za svoga brata Vulfnota, Harold je doživeo brodolom, a zatim i sam dopao ropstva. Izbavio ga je normanski vojvoda Vilijam, kojem je za uzvrat morao da se zakune na vernost i prizna ga za legitimnog naslednika engleske krune. Godine 1065. izbila je pobuna protiv njegovog brata Tostiga, grofa Nortambrije. Pobunu je podržao i Edvin, grof Mersije, te se pobuna proširila i na srednju Englesku. Harold je bio prinuđen, da prizna Edvinovog brata Morkara za grofa Nortambrije, a Tostiga protera iz Engleske. Tostig je našao utočište kod šuraka, flandrijskog grofa Balduina, Haroldovog neprijatelja.[1].

Kralj[uredi | uredi izvor]

Harold II se zaklinje Vilijamu, tapiserija iz Bajea.

Edvard Ispovednik je umro 5. januara 1066. godine. Prema legendi, Edvard je na samrti rekao Haroldu: „Poveravam ti brigu o mojoj ženi i o celom kraljevstvu.”[2] Plemstvo i sveštenstvo ga je izabralo za kralja, te je odmah krunisan u Vestminsterskoj opatiji. Odmah nakon krunisanja Harold odlazi u Nortambriju, da bi osigurao podršku tamošnjeg plemstva, koje baš i nije bilo oduševljeno njegovim izborom za kralja. Bilo mu je potrebno jedinstvo jer se zemlja nalazila u opasnosti od napada druge dvojice pretendenata na engleski presto: norveškog kralja Haralda III i normanskog vojvode Vilijama, sa kojima je u savezu bio i Haroldov brat Tostig.

Srebrni novčić sa likom Harolda II

Glavna opasnost je pretila iz Normandije, pa je Harold skoncentrisao vojsku na južnim obalama Engleske kako bi sprečio eventualno iskrcavanje Vilijamove vojske. Tostigova flota je u maju 1066. napadala ostrvo Vajt i grad Sendvič na jugu Engleske, ali su napadi bili odbijeni[1]. Stoga se Tostig uputio ka severu Engleske gde je pokušao da se iskrca, ali je i tu bio odbijen od trupa mersijskog grofa Edvina. Neuspevši ni tu, Tostig je otplovio u Škotsku, gde je dobio pomoć norveškog kralja Haralda.

Norveška invazija[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Bitka kod Falforda i Bitka kod Stamford bridža

Harald III Surovi, kralj norveških Vikinga, koji je bio u krvnom srodstvu sa Edvardom Ispovednikom smatrao je da mu pripada pravo na englesku krunu, te je odlučio i da je preuzme. Iskrcao se sa svojim trupama na severu Engleske septembru 1066. godine, a pomogli su mu Škoti i Tostig Godvinson. Prodrli su u Jorkšir i spalili Skarboro, nakon čega su 20. septembra u bici kod Falforda nedaleko od Jorka, potukli anglosaksonske snage koje su predvodili grofovi Edvin od Mersije i Morkar od Nortambrije. Nakon toga im se predao sam Jork od koga su zatražili da im preda dodatne zalihe i 100 zarobljenika kao zalog njihove vernosti[3]. Predaja talaca grada Jorka trebalo je da se obavi na mostu kod Stamford Bridža 25. septembra. Međutim, umesto građana Jorka na mostu se pojavila vojska predvođena Haroldom i njegovim bratom Girtom, koji su se na vest o prodoru Vikinga uputili ka severu, u susret neprijatelju prešavši 320 km za samo četiri dana. Zahvaljujući efektu iznenađenja Anglosaksonci su do nogu potukli Vikinge, koji su se, očekujući predaju talaca, na mostu pojavili bez oklopa i sa lakim naoružanjem. U bici kod Stamford Bridža poginuli su i norveškki kralj Harald Surovi i Tostig Godvinson, dok su se preostale trupe povukle preko mora. Ova bitka je ujedno označila kraj vikinškog uticaja Britanskim ostrvima.

Normanska invazija[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Normansko osvajanje Engleske i Bitka kod Hejstingsa
Haroldova pogibija na tapiseriji iz Bajea.

Harold nije imao vremena za slavlje, jer je nova opasnost pretila sa juga. Normanski vojvoda Vilijam Kopile, koji je smatrao da ima pravo na engleski presto, uz podršku pape kao brojnih evropskih vitezova, kojima je obećao posede u Engleskoj, započeo je invaziju na ostrvo. Prešao je Lamanš i 28. septembra se iskrcao sa na južnu obalu Engleske, nedaleko od grada Hejstingsa. Harold je 1. oktobra poveo trupe ka jugu, tako da je već 11. oktobra bio u Londonu. Žurio je u susret neprijatelju računajući na efekat iznenađenja, tako da nije uspeo da okupi vojsku iz svih krajeva Engleske. Okosnicu njegove vojske činili vojnici izmoreni u bitkom kod Stamford bridža i dugim marševima i odredi slabo naoružanih seljaka[4]. Do same bitke je došlo u zoru 14. oktobra 1066. kod Hejstingsa, kada su normanske trupe su u zoru započele napad na Anglosaksonce. Haroldova vojska je uspevala da odbije napade normanske konjice, međutim do stradanja je dolazilo kada bi se Anglosaksonci dali u poteru za neprijateljem remeteći tako svoju liniju odbrane. Uvidevši to, Vilijam naređuje da vojska napada i da se povlači, da bi tako razdvojili neprijatelja i lakše ga uništili. Sam Harold je poginuo u napadu strelaca, prema predanju, tako što ga je strela pogodila u oko. Međutim, neki istraživači, posmatrajući tapiseriju iz Bajea, smatraju da je poginuo od mača ili koplja[5]. Njegova pogibija je znatno oslabila moral u vojsci, tako da je bitka bila izgubljena. Iako je englesko plemstvo odbilo da prizna Vilijama, i za kralja izabralo Edgara II, on je ipak uspeo da ih potčini do zime, tako da se na Božić krunisao za kralja Engleske.

Haroldova smrt je označila kraj anglosaksonskog perioda što predstavlja prekretnicu u istoriji Engleske i cele Britanije.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Wulfnoth Cild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Godvin od Veseksa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Harold II Engleski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Thorgil Sprakling
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Gita
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „ANGLO-SAXON CHRONICLE“(jezik: engleski), Pristupljeno 28. 6. 2013.
  2. ^ „Harold the Second“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2014)(jezik: engleski), Pristupljeno 28. 6. 2013
  3. ^ „The Battle of Stamford Bridge 1066“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jun 2013)(jezik: engleski). Pristupljeno 28. 6. 2013.
  4. ^ „Harold's Battle Force“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2012) (jezik: engleski), Pristupljeno 28. 6. 2013.
  5. ^ „Benoot, Lancelot and Stothard versions of the death of Harold“ (jezik: engleski), Pristupljeno 28. 6. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Harold II Engleski na Vikimedijinoj ostavi.
Kralj Engleske
(5. januar 1066 — 14. oktobar 1066.– )
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харолд_II_Енглески&oldid=25916676”