Haubica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sovjetska haubica kalibra 152mm, Drugi svjetski rat.

Haubica (od nem. Haubitze, od češ. houfnice — „kratkocevni top”, od češ. houf — „gužva”) je artiljerijsko oruđe[1] namijenjeno za gađanje ubacnom putanjom.[2] Polazni uglovi projektila su obično između 20 i 45 stepeni. Ima dužu cijev od merzera, kraću od topa, a polazni uglovi cijevi i projektila su manji nego kod minobacača.[3][4][5] Cijev je obično dužine od 12-30 kalibara.

Za razliku od minobacača, oruđe se puni straga, ima izolučenu cijev, i veći domet.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Haubice glatke cijevi[uredi | uredi izvor]

Ruska poljska haubica sistema Šuvalov, 1753.

Naziv haubica najvjerovatnije dolazi od češke riječi houfnice. Prvi put su upotrijebljene u toku Husitskih ratova 1419—1436,[6][7][8] sa kratkom cijevi dužine manje od 1 metar. Iz njih se gađalo kamenim i gvozdenim đuladima, a po razvitku bombi i granata, i ovim vrstama zrna. Elevacija cijevi nije prelazila 30 stepeni.

Do godine 1700, većina zemalja ih ima u sastavu vojske, a uvode se i u naoružanje brodova. Krajem 18. vijeka, u pruskoj vojsci postojale su 4 vrste haubica: (7, 10, 25 i 30 funti), a u austrijskoj 3 i to od 7, 10 i 12 funti. Iz njih se obično gađa rasprskavajućim granatama ili kartečom pa imaju veliko dejstvo na neprijatelja. Dobra osobina visoke elevacije omogućava im djelovanje protiv delimično zaklonjenog protivnika.

Pri kraju epohe sredinom 19. vijeka, nastojalo se objediniti dobre osobine haubice i topa u jedno oruđe. Francuska 1853. uvodi top-haubicu kalibra 120 mm iz koje se moglo gađati granatama, kartečom, šrapnelom ili đuletom.

Za vrijeme Prvog srpskog ustanka, u bici na Mišaru, Karađorđe ima jednu haubicu, pod nazivom kubuz.

Pod ovim imenom haubice se pominju u srpskoj vojsci sve do 1870-ih godina. Kragujevačka topolivnica koja je osnovana 1853. izrađuje 8 kratkih i 6 dugih kubuza 130 mm. Kasnije izrađuje 6 dugih kubuza 160 mm, a godine 1860. 24 kubuza kalibra cijevi 120 mm.

Olučne sporometne haubice[uredi | uredi izvor]

Uvode se kasnije od olučnih topova, jer je bilo gledišta da će poboljšani topovi moći izvršavati i zadatke haubica. Rusko-turski rat 1877—1878. potvrđuje veliku potrebu za oruđima sa ubacnom putanjom, pa se haubice razvijaju dalje. Tako njemački sistem Krup iz 1880. ima 3 haubice: kalibra 150, 170 i 210 mm. Oruđe 150 mm ima masu od 2220 kg, a od 210 mm - 5030 kg.

Srbija 1897. godine naručuje kod francuske firme Šnajder 22 haubice kalibra 120 mm M97. Imale su brzinu gađanja 3-4 granate u minuti, i dvodijelni projektil sa 5 barutnih punjenja.

Brzometne haubice[uredi | uredi izvor]

Haubica sistema Šnajder 105 mm, Prvi svjetski rat. Stalna postavka Vojnog muzeja, Beograd.

Pojavljuju se krajem 19. i početkom 20. vijeka. Imaju elastični lafet, punjenje straga, izolučenu čeličnu cijev, i opružne, hidrauličke ili vazdušne povratnike i kočnice (za amortizaciju prilikom opaljenja).

Francuzi pred rat imaju samo jednu vrstu moderne h., kalibra 155 mm M.1904. Njemačka pred Prvi svjetski rat uvodi u naoružanje tešku poljsku haubicu 150 mm s. F. H.13 (s.F.H.13) dometa oko 8500 m.

Uz to imaju haubice 105 i 280 mm. Rusija pred rat uvodi brzometne haubice kalibra 122 i 152 mm, a počinje da nabavlja i teške h. Šnajder iz Francuske.

Srpska vojska 1913. godine uvodi brzometne h. kalibra 120 (32 komada, M.1910) i 150 mm (8 komada, M.1910) francuskog sistema Šnajder. Obje vrste imaju hidrauličnu kočnicu i vazdušni povratnik cijevi. Kao municiju mogle su koristiti granatu ili šrapnel, sa većim izborom barutnih punjenja (6 i 7, respektivno).

Prvi svjetski rat[uredi | uredi izvor]

Na svim stranama poboljšavaju se postojeći modeli i uvode novi. Francuska, uviđajući nedostatke svoje artiljerije, uvodi nove h. kalibra 120 mm, 2 nova modela 155 mm, i željezničke h. kalibra 370, 400 i 520 mm. Njemačka zamjenjuje opružne povratnike vazdušnim na teškim haubicama. Velika Britanija već 1916. ima 4 nova modela: 203, 234, 305 i 381 mm.

Poslije Prvog SR[uredi | uredi izvor]

Tipični modeli imaju duže cijevi od onih iz Prvog SR, 28-30 naspram 11-22. Domet se time povećava sa manje od 10 na 12-15 km. Uvodi se dvokraki lafet, pa polje dejstva u horizontali raste sa 6-8 na 50-60 stepeni. Uvode se metalni točkovi sa pumpanim gumama, radi vuče motornim vozilima.

Haubica postaje glavno oruđe u divizijskoj artiljeriji zbog male mase (naspram topa) i velikog korisnog učinka projektila. Većina može da gađa sa elevacijom preko 45 stepeni.

Pred 2. SR nacije imaju nove modele haubica:

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Njemačka haubica kalibra 150 mm, bitka kod Kurska, Drugi svjetski rat.
Američka samohodna haubica 105 mm M7 Prist, Drugi svetski rat.

Poboljšanja su centrirana na povećanu pokretljivost (montiranjem na zastarjele tenkovske šasije i motornom vučom) i poboljšanje protivtenkovskih osobina (uvođenjem PT granata sa kumulativnim dejstvom).

Njemačka vojska dva nova tipa 105 mm sa pumpanim gumama i gasnom kočnicom na ustima cijevi. Ove haubice su montirane na lafet PT topa 75 mm. Pri kraju rata uvode novi model 105 mm, mase 1400 kg, osposobljen za rasklapanje i dejstvo elevacijama preko 45 stepeni. Uveden je i nov tip h. 150 mm, dometa preko 15 km.

SSSR uvodi poboljšanu (upola lakšu) haubicu 152 mm M.1943, ali sa manjim dometom. SAD uvode niz novih h. oruđa: 105 mm (2 vrste), 155, 203 mm M.1, 240 mm M.1 koje se odlikuju vrlo dobrim osobinama.

Samohodne haubice proizvedene u 2. SR. uključuju njemačke Vespe, Hamel, britanske Sexton, američke M7 Prist (Priest), sovjetske SU-122, SU-152 i druge.

Poslije Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Haubica kalibra 105 mm, 1981.

Dolazi do daljeg razvoja. Teži se povećanju pokretljivosti, dometa, mogućnošću gađanja ubacnim putanjama (elevacija preko 45 stepeni), većem horizontalnom polju dejstva, proširenju borbenog kompleta municije, PT sposobnosti i mogućnostima transporta avionima ili helikopterima.

U nekim zemljama, h. većeg kalibra mogu da gađaju i nuklearnim projektilima.

Predstavnik novog pravca je američka samohodna haubica M108 kalibra 105 mm, na gusjeničnoj šasiji.

Domet je 13 km, masa 20 tona, a sa zadnje strane ima podesive hidraulične podupirače za oslonac prilikom gađanja. Samohodna h. M109 kalibra 155 mm ima domet 18 km.

Francuska haubica M.50 kalibra 155 mm ima dvokraki lafet, domet 18 km, masu 8 tona, elevaciju 0-67 stepeni, a horizontalno polje dejstva je 80 stepeni.

Sovjetska haubica M55 152 mm ima masu od 5900 kg, domet 18 km, a pokretljivost je znatno bolja nego ranije M37 haubice. H. 203 mm M55 ima domet 27 km, masu 20 tona a može da gađa i nuklearnom granatom. Obična granata 203 mm je teška 136 kg.

U SFR Jugoslaviji su uvedene dvije nove haubice u poslijeratnom periodu: 105 mm M56 i 155 mm M65.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bellamy, Christopher (2004). „artillery”. Oxford Companion to Military History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860696-3. 
  2. ^ Keegan, John (1993). A History of Warfare. Hutchinson. ISBN 978-0-09174527-1. 
  3. ^ „mortar" definition, Oxford Dictionary of English” (na jeziku: engleski). Oxford University Press. Arhivirano iz originala 9. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  4. ^ Stephen Turnbull (2002). Siege Weapons of the Far East (2): AD 960–1644. Osprey Publishing. str. 13. ISBN 978-1-841-76340-8. 
  5. ^ „Toys”. Culturecontent.com. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  6. ^ Kuhns, Oscar (1907). John Huss : The Witness. New York Public Library: Cincinnati : Jennings and Graham ; New York : Eaton and Mains. 
  7. ^ Shahan, Thomas Joseph (1913). Catholic Encyclopedia, Volume 4. 4. 
  8. ^ Lützow, Francis (1914). The Hussite Wars. University of Toronto Library: London : Dent, New York : Dutton. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vojna enciklopedija, Beograd, 1973, knjiga peta. str. 398—403.
  • McCamley, N.J. (2004). Disasters Underground. Barnsley: Pen & Sword Military. ISBN 978-1-84415-022-9. OCLC 53241739. 
  • McNaughton, Andrew (januar 1929). „The Development of Artillery in the Great War”. Canadian Defence Quarterly. 6 (2). 
  • Ordway, Frederick I (jul 1970). „History of Astronautics Symposium: Mar Del Plata, Argentina, October 1969”. Technology and Culture. 11 (3): 407—416. ISSN 0040-165X. JSTOR 3102202. doi:10.2307/3102202. 
  • Browne, J.P.R.; Thurbon, M T (1998). Electronic Warfare. Brassey's air power, v. 4. London: Brassey's. ISBN 978-1-85753-133-6. OCLC 38292289. 
  • Schmidtchen, Volker (1977). „Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit” [Giant cannon of the 15th century: technical masterpieces of their era]. Technikgeschichte (na jeziku: nemački). 44 (2): 153—73 (162—64). OCLC 85351643. 
  • Hogg, Oliver Frederick Gillilan (1970). Artillery: Its Origin, Heyday and Decline. London: C. Hurst. ISBN 978-0-900966-43-9. OCLC 99454. 
  • Bailey, J.B.A. (2004). Field Artillery and Firepower. AUSA Institute of Land Warfare book. Annapolis, MD: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-029-0. OCLC 51931033. 
  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War 
  • koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2nd izd.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 978-1-57747-079-3. 
  • Breverton, Terry (2012), Breverton's Encyclopedia of Inventions 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-1878-7 .
  • Buchanan, Brenda J. (2006), „Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History”, Technology and Culture, Aldershot: Ashgate, 49 (3): 785—86, ISBN 978-0-7546-5259-5, S2CID 111173101, doi:10.1353/tech.0.0051 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-82274-9 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 978-1-85074-718-5 
  • Cook, Haruko Taya (2000), Japan at War: An Oral History, Phoenix Press 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 978-0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43519-2 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited 
  • Smee, Harry (2020), Gunpowder and Glory 
  • Haw, Stephen G. (2013), Cathayan Arrows and Meteors: The Origins of Chinese Rocketry 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Pristupljeno 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 978-0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 978-8791114120 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2 
  • May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books 
  • McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-33733-8 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind 
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Haubica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаубица&oldid=27555112”